Берлин, Париз и Лондон створили `механизам` за заобилажење америчких санкција против Ирана

INSTEX ЈЕ ПЛОД ПОБУНЕ ТРИ ВОДЕЋЕ СВРОПСКЕ ЗЕМЉЕ ПРОТИВ СПОЉНОПОЛИТИЧКОГ ДИКТАТА САД

* Берлин, Париз и Лондон су поделили одговорност: сама „структура“ биће у Француској, њен руководилац биће немачки банкар, а надзорни орган биће у Британији

* На обе стране Атлантника свима јасно да се ту не ради примарно о Ирану јер је Унија упутила (Вашингтону) двоструки изазов – доларском систему и америчкој контроли над спољном политиком европских земаља

* Могуће су само две вартијанте развоја ситуације: или ће Берлин, Париз и Лондон реално створити преседан колективне непослушности Вашингтону (чиме би демонстративно понизили америчку дипломатију и Трампову администрацију у целини) или ће Трамп успети да европске вазале, који су пожелели превише слободе, врати у тор

______________________________________________________________________

         Пише:  Иван ДАНИЛОВ

         ЕВРОПСКА унија је створила механизам који ће јој омогућити да у економским односима са Ираном заобилази америчке санкције. А неколико дана пре него што је ЕУ озваничила ту своју операцију против САД, респектабилни амерички лист Fortune објавио је да ће Брисел тиме изазвати бес официјелног Вашингтона.

         То се управо потврђује.

         Европска унија, на први поглед, отвара званични канал за заобилажење антитиранских санкција САД, али је на обе стране Атлантника свима јасно да се ту не ради примарно о Ирану јер је Унија упутила (Вашингтону) двоструки изазов – доларском систему и  америчкој контроли над спољном политиком европских земаља.

         Симболично говоречи, ако се америчком орлу ишчупају `канџе санкција`  -добиће се прилично смешна кокош. Управо зато заобилажење америчких санкција уведених против Техерана добија принципијелни карактер.

         Аутори шеме за заобилажење - Немачка, Француска и Велика Британија — све су испројектовали тако да одговорност буде колективна. Зато су могуће само две вартијанте развоја ситуације: или ће Берлин, Париз и Лондон реално створити преседан колективне непослушности Вашингтону (чиме би демонстративно понизили америчку дипломатију и Трампову администрацију у целини) или ће Трамп успети да европске вазале, који су пожелели превише слободе, врати у тор.

         Створени механизам назван је INSTEX (Instrument In Support Of Trade Exchanges ), а омогућиће европским компанијама да склапају послове са Ираном без кјоришћења долара и без директних трансакција са иранским структурама. Тако да то Стејт департман не може ни котролисати ни блокирати.

         Значајно је што су се у стварању тог механизма Париз и Берлин ујединили са Лондоном и што су у тој антиамеричкој работи били сложни упркос оштром конфликту Британије са земљама ЕУ поводом Брегзита.

         Изгледа невероватно, али се испоставља да је у европским престоницама жеља да се `казни` Трамп да јој није засметао ни британски `развод са скандалом`.

         Друго, Европљани су у овом случају продемонстрирали за њеих некарактгеристичну упорност да воде независну политику упркос директним претњама Трампове администрације.

          Америчка новинска агенција Associated Press пренела је: „ Бела кућа упозорава Европљане да ће се – ако покушају да заобиђу санкције САД  уведене против Ирана – суочити са суровим казнама“.

         Смелост и доследност водећих европских држава посебно је важна ако се има у виду да су Аустрија и Луксембург, земље које су финансијски и банкарски црентри Европе, одбиле да се на њиховој територији налазе структуре преко којих ће функционисати INSTEX. Своје одбијање су објасниле притиском САД.

         Суочени са тиме, Берлин, Париз и Лондон су одлучили да поделе одговорност: сама „структура“ биће у Француској, њен руководилац биће немачки банкар, а надзорни орган биће у Британији.

         Америчка дипломатија ову рунду је начисто изгубила и показала да не разуме озбиљност намера оних који воде немачку, Француску и Британију...

         Ако се на све гледа цинично, могло би се тврдити да је Трампова администрација учинила више за уједињавање ЕУ него сви функционери Европске комисије заједно.       

         Ако Европљанима успе `иранска завера` - главни инструмент америчке спољне политике показаће се бескорисним. А у том случају – не треба бити пророк да би се предвидео следићи потез у целој игри.

         Ако Вашингтон покуша да реалзује своје претње санкцијама учесницима у пројекту Северни ток-2 - INSTEX ће напросто проширити и на сарадњу са руским компанијама, а то ће обесмислити санкције поводом тог магистралног гасовода.

         Трамповој администрацији у рукама је, наравно, последњи адут:  увођење ограничења не против појединих компанија, већ против Немачке, Француске и Британије као држава.

         Ако председник САД  буде имао петље за такав безумни корак – суочиће се са више него озбиљним унутрашњим проблемима, а европски лидери имаће идеалан повод дапредузме све могуће узвратне мере које ће имати подршку њихових друштава.

         Оно што је у свему најважније, заправо се већ догодило: стара Европа демонстрира вољу да се ослободи диктата САД.

         Како ће се та воља реализовати у наредном епериоду – није најважније. Важно је то што се Вашингтону европска слобода јако не свиђа.