Бајденова нагодба са Путином може подрити јединство Запада

АКО САД ПРИЗНАЈУ РУСКУ СФЕРУ УТИЦАЈА – ПОРАШЋЕ АПЕТИТИ КИНЕ, ИРАНА, ТУРСКЕ...

* Aмерички политички аналитичар Ендрју МIHTA: „У односима са Западом, Путин се више не замара никаквим нејасноћама. Одлучан је да натера Европу да преиспита формулу за сфере утицаја, тако да Русија добије кључни глас о економским и безбедносним питањима која утичу на цео континент“

* Михта наглашава и да ће респектовање руских интереса поткопати европско јединство. И, он је у праву јер елите неких европских земаља (Пољске, балтичких државица...) суштински нису спремне да прихвате такав модел односа са Русијом

___________________________________________________

       Аутор: Геворг МИРЗАЈАН

       АКО се Америка и Русија не договоре о узајамним безбедносним гаранцијама -  САД више неће моћи да задрже своје позиције.

       Ни Бајден то неће моћи јер ће, уосталом, Трамп ће одмах почети да говори да није успео да обузда Русију, да је изгубио од Путина и показао руском вођи америчку слабост.

       Проблем је у психологији западних лидера. Компромис са Москвом може се постићи само ако западне елите напусте идеолошки наратив којег се држе већ 30 година. „Краја историје“ и принципа Наполеонове свиње: „Све животиње су једнаке, али су неке животиње једнакије од других“.

       Москва у суштини жели равноправност.

       „У односима са Западом, Путин се више не замара никаквим нејасноћама. Одлучан је да натера Европу да преиспита формулу за сфере утицаја, тако да Русија добије кључни глас о економским и безбедносним питањима која утичу на цео континент“, оценио је познати амерички политички аналитичар Ендрју Михта.

Бајден са целим тимом,

а Путин - сам

       Тај модел, према Михти, подразумева прелазак Украјине и Белорусије под руску контролу (или чак укључивање у Русију), као и „трансформацију остатка Европе у простор где се интереси и приоритети Москве увек морају узети у обзир рачун."

       Чини се да у овоме нема ничег посебног. Русија је велика европска сила и на континенту увек треба да се води рачуна о њеним интересима (ако су, наравно, континенту потребни стабилност и одсуство сукоба).

       Међутим, западне елите нису психолошки спремне да прихвате такву равноправност.

       Михта наглашава и да ће такво респектовање руских интереса поткопати европско јединство. И, он је у праву јер елите неких европских земаља (Пољске, балтичких државица...) суштински нису спремне да прихвате такав модел односа са Русијом.

       Такве елите ће – дође ли до договора - морати да се „пресвуку“ – да промене однос према Русима и рускости, или да оду. А оба процеса ће изазвати нестабилност и сукобе унутар НАТО.

       Неки експерти су уверени да ће након стварања модела сарадње у свету некако постати претесно.

       „Русија, Иран и Кина су некада биле империје – а садашњи лидери тих земаља намеравају да поврате њихов империјални статус“, пише Washington Times. А на тој листи може се наћи и Турска – „хартленд Отоманског царства, држава која је постала најмање поуздан и најпроблематичнији савезник Сједињених Држава након што је Ердоган дошао на власт и постао нови султан“.

       Ако САД направе компромис са Русијом и признају јој веома широку сферу утицаја, онда би у оквиру овог модела интеракције требало да буду спремне на сличне уступке другим великим силама.

       САД је такође изузетно тешко да то прихвате. И са моралне и са психолошке тачке гледишта.

       Зато Џозеф Бајден (тачније колективни Џозеф Бајден – односно америчка елита), још пре јануарских разговора са Путином мора да одлучи шта му је важније.

       Компромис са Москвом – или психолошка стабилност западних елита, која се може пољуљати услед тог компромиса.

       Кинези говоре да првим кораком почиње и пут од хиљаду лија. А какав избор Америка сада направи – то ће одредити њене даље кораке на путу од хиљаду лија.