Акције на америчким берзама у децембру имале највећи пад након 1931.
НЕКИ ЕКСПЕРТИ У ТОМЕ ВИДЕ „ПРВЕ ЛАСТЕ НОВЕ ГЛОБАЛНЕ ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ“
* Facebook је за последњих пет месеци безмало дупло изгубио на вредности. Акције General Motors су за пола године изгубиле трећину вредности. Исти је случај са акцијама General Electric
* Пад се убрзао чим је Систем федералних резерви подигао референтну кампатну стопу.Само, многи у САД сматрају да су већи проблем Трампови трговински ратови јер су се General Motors и Ford, примера ради, нашли на ивици банкротства и присиљени су да затварају фабрике због царина на челик и алуминијум које је председник САД увео у априлу прошле године. Њихови званичници тврде да је сада челик у САД скупљи него било где у свету и да је цена њихових возила скочила у просеку за 1.500 долара
__________________________________________________________________________________
НАЈВЕЋЕ светске берзе су у `великим тумбањима` последњих недеља. Пад акција нарочито тресе америчке које су у децембру забележиле највеће минусе још од Велике депресије која се усијала 1931-ве године.
Индекс S&P500 је током децембра имао пад од 11 одсто, акције високотехнолошких америчких компанија Nasdaq — пале су у просеку за 12%.
Неки економски аналитичари већ упозоравају да су ово „прве ласте нове глобалне економске кризе“.
Неки су чак уверени да је та криза „сасвим ближу“. Јер, највише всу пале акције компанија које су симбол моћи америчке економије.
Facebook је за последњих пет месеци безмало дупло изгубио на вредности. Акције General Motors су за пола године изгубиле трећину вредности.
Исти је случај са акцијама General Electric.
У сличном паду су акције на берзама других водећих капиталистичких земаља. У великом паду су јапански индекс Nikkei-225 и немачки DAX, а француски CAC40 се од новембра 2018-те обрушио за 20 одсто и може конкурисати америчком Nasdaq.
Британски лист Financial Times иронично подсећа да је током децембра 1931-ве S&P500 изгубио „само“ 14,5 одсто. Пво је у функцији више него јасне алузије да је свет на прагу кризе великих размера и да њен епицентар опет може бити у САД.
Највећи пад акција у САД почео је 19. децембра – одмах пошто је Систем федералних резерви подигао рефрентну каматну стопу, а њихов директор Џером Пауел изјавио да у америчкој економији постоје одређени проблеми и да ће она ове и наредне године имати мањи раст него што се првобитно прогнозирало.
После Пауеловог наступа, Трамп је оценио: „Федералне резерве су једини проблем америчке економије“.
СФР је истовремено почео да смањује количину новца у оптицају (током прошле године је испумпао 110 милијарди долара).
Финансијски аналитичар Грег Мек Брајд подсетио је да су САД имале повлачење новца из оптицаја 1921-1922, 1928-1930, 1937, 1941, 1948-1950 и 2000-те и упозорио да национална економија само једном од тих шест случајева није кретала према рецесији.
Међутим, анкета Bank of America показала је да више америчких економских „играча“ опасношћу сматра Трампове трговинске ратове него потезе Система федералних резерви.
General Motors и Ford су се, примера ради, нашли на ивици банкротства и присиљени су да затварају фабрике због царина на челик и алуминијум које је председник САД у вео у априлу прошле године. Њихови званичници тврде да је сада челик у САД скупљи него било где у свету и да је цена њихових возила скочила у просеку за 1.500 долара.
Америчку економију потенцијалчно угрожава и 35 милијарди долара дефицита у буџету Саудијске Арабије за 2019-ту који је заснован на просечној цени нафте од 80 долара за барел, а то значи да може бити и осетно већи.
Разлози за страховања су у овом `ланцу`: ако се Саудијци и Кинези (због трговинског рата са САД) нађу у још цвећим проблемима – могу почети да распродају америчке државне обвезнице, а то ће подстаћи остале да беже са тржишта државног дуга САД. На удару ће се нарочито наћи банке које су у последње време активно куповале вредносне папире америчке владе...
Саудијски дефицит је, иначе, дупло је већи од буџетског дефицита Италије за који Брисел тврдио да угрожава стабилност сле ЕУ.
