Академик Крестић: Украјинци иду истим путем којим су ишле усташе Анте Павелића
У ИНТЕРВЈУУ НОВИНСКОЈ АГЕНЦИЈИ ФАН УПОЗОРИО ДА СРБИ НЕМАЈУ ДРУГОГ ЗАШТИТНИКА ОСИМ РУСИЈЕ
Академик Василије Крестић
* „Војна база Бондстил на Косову је један од елемената помоћу којих НАТО окружује Русију. Стога је за Москву важна Србија која не прихвата такву политику - она је нека врста оазе за Русију. Другим речима, Србија разбија овај западноевропски блок који је осмишљен да опколи Русију. Зато Србија мора да се сачува од такве политике, од опкољавања Русије НАТО државама“
* „Београд је увек сарађивао са Москвом и никада није иступао против ње, као што ни Русија никада није иступала против Србије. Према томе, не би било само политички некоректно, него и морално некоректно, ако би се Србија одрекла од проруске политике, која је у традицији српског народа“
________________________________________________________
АКАДЕМИК Василије Крестић дао је опширан интервју руској Федералној агенцији новости. Најважније акценте из тог интервјуа, за најутицајнији провладин дневни лист „Росијскаја газета“, пренео је Александар Борисов.
Србима је важно да сачувају добре односе са Русијом. Они своју земљу не желе да виде као још једну базу НАТО, чему Запад у крајњој линији тежи, сматра познати српски историчар Василије Крестић, академик Српске академије наука и професор Универзитета у Београду.
„Западне земље, пре свега САД, претвориле су Балкан у зону која издалека угрожава руске интересе“, рекао је научник у интервјуу за Федералну агенцију новости. „Војна база Бондстил на Косову је један од елемената помоћу којих НАТО окружује Русију. Стога је за Москву важна Србија која не прихвата такву политику - она је нека врста оазе за Русију. Другим речима, Србија разбија овај западноевропски блок који је осмишљен да опколи Русију. Зато Србија мора да се сачува од такве политике, од опкољавања Русије НАТО државама.
Мислим да је то суштина читаве геополитике и не чуди ме да је Русима веома важно да Србија буде доследна у свом ставу, да не уводи антируске санкције и не солидарише се у томе са Западом. Београд је увек сарађивао са Москвом и никада није иступао против ње, као што ни Русија никада није иступала против Србије. Према томе, не би било само политички некоректно, него и морално некоректно, ако би се Србија одрекла од проруске политике, која је у традицији српског народа“.
Василије Крестић је истакао да је у историји руско-српских односа било и неспоразума.
"Мислим на Санстефански мир", рекао је он. "Али нормално је да Русија у одређеним моментима мора да се руководи, пре свега, својим интересима, а тек потом и интересима Срба. Ми немамо другог заштитника осим Русије. Зато сам дубоко убеђен да је за огроман број Срба важно да се сачувају добри односи са Русијом. Сем тога, они једноставно не желе да постану још једна база НАТО, чему Запад тежии“.
Украјина
Историчар је скренуо пажњу да Украјина данас има исти циљ као Независна Држава Хрватска (1941-1945).
„Украјинци иду истим путем којим су ишле усташе Анте Павелића“, упозорио је Србин. „Као што су у Украјини створили посебну Украјинску цркву, тако се сада многи Хрвати залажу за стварање Хрватске православне цркве. Циљ ове политике је да се од хетерогеног становништва, као што је хрватско, где има много региона, и у Украјини, где има много Руса - створи јединствена хомогена држава, укључујући и у религиозном смислу.Тако да сматрам да се ради о потпуно истом процесу, апсолутно."
Косово и Метохија
Василије Крестић је констатовао да је „Косово под окупацијом и нема потребе да се измишљају нови термини да би се окарактерисала ситуација“. „Уколико је оно окупирано, поставља се питање када ће бити ослобођено, када ће бити постигнут споразум," додао је он. "То ће бити веома тешко, јер српска политика мора да се заснива на Резолуцији 1244 Савета безбедности УН, према којој Косово припада Србији. Али, Запад то потпуно игнорише, и врши притисак на Србе и Србију, присиљавајући их да признају нелегалну сецесију. Њима "смета" што је Русија припојила Крим, а овде им не смета што су они уз помоћ бомбардовања отели Косово и Метохију од Србије. То је политика двоструких стандарда: једна правила важе за Украјину, а када је Србија у питању, она мора бити тешко осакаћена, одузимањем 15 одсто територије, која је била српска још од средњег века“.
Према оценама академика, у блиској будућности ће бити тешко да се нађе решење косовског питања.
"Али, надам се да се то може десити ако дође до великих промена у међународној политици уопште", рекао је научник. "Очекујем озбиљан преокрет после конфликта у Украјини и могуће је да се појави шанса за повратак Косова у састав државе, којој оно припада. То је будућност коју бих волео да видим. Не верујем да ће Србија пристати на предложени план Макрона и Шолца. То је принуда да се призна суверенитет једне квази државе“.
Превео В.К.
https://rg.ru/2023/03/05/serbskij-akademik-u-nas-net-zashchitnika-krome-rossii.html