The Science: Воду на Земљу нису донеле комете и астериоди

СВЕ ПРЕОКРЕНУЛЕ БАЗАЛТНЕ СТЕНЕ ПРОНАЂЕНЕ ИСПОД ВЕЧИТОГ ЛЕДА КАНАДСКЕ БАФИНОВЕ ЗЕМЉЕ

• Лидија Халис (Lydia Hallis) са универзитета у Глазгову: Утврдили смо да је извор воде била првобитна материја протопланетарног диска, из које су се родиле Земља и друге планете Сунчевог система 
• Планетолози су последњих година пронашли доста сведочанстава и теоријских доказа за тврдњу да су Земља и друге сличне планете Сунчевог система могле да буду формиране у другом, даљем и хладнијем делу протопланетарног диска, а да су их затим Јупитер и Сатурн „протерали“ са њихових места на данашње орбите

        НАЈСТАРИЈЕ стене у земљиној кори са канадског острва на Арктику „испричале“ су научница да је вода на површини наше планети постојала од почетка, а да није, као што се сматрало, била донета са кометама или астероидима, наглашава се у чланку објављеном у часопису The Science.   

        „Открили смо да су молекуле воде у овим наслагама садржавале у себи мали број атома деутеријума, тешког водоника. То нам говори да вода није пала на Земљу после њеног формирања и хлађења, већ се појавила овде заједно са прашином, од које је била „слепљена“ наша планета. Већи део воде из ове прашине је испарио, али је оно што је остало било довољно да се на Земљи обликују океани“, - изјавила је Лидија Халис (Lydia Hallis) са универзитета у Глазгову (Шкотска).   

        Данас планетолози сматрају да вода на Земљи има „космичко“ порекло. Извор воде, према мишљењу половине астронома, су комете, док друга половина сматра да су резерве воде биле „увезене“ астероидима.   

        Халисова и њене колеге су после проучавања узорака древних базалта Земље, који су 1985. године били пронађени на територији канадске Бафинове земље, пронашли доказ, како тврде, да су океани на нашој планети били настали од њене сопствене воде.  

        Ови фрагменти Земљине мантије, према речима геолога, садрже у себи такозване инклузије - лоптице кристала лако топивих стена, које су се појавиле на самом почетку формирања Сунчевог система, пре око 4,5-4,4 милијарди година.  

        Захваљујући томе што никада нису напуштале недра Земље и нису се мешале са стенама Земљине коре - ти базалти у себи садрже првобитну материју наше планете.  

        Истраживачка група Халисове одлучила је да искористи ову чињеницу како би проучила изотопски састав воде, која се садржи у овим инклузијама, и да га упореди са оним вредностима у деловима изотопа водоника, који су карактеристични за воду на Земљи данас и за астероиде и комете.    

        Показало се да су првобитне стене садржале веома мало деутеријума, тешког водоника, знатно мање, него што се садржи у водама савремених океана и у материјама малих небеских тела.  

        То нам говори о томе да је извор воде била првобитна материја протопланетарног диска, из које се родиле Земља и друге планете Сунчевог система.   

        Зашто је то тако?  

        Првобитно је, објашњава Халисова, примарна материја Сунчевог система садржавала у себи веома мало деутеријума:  

        „Деутеријум је - наглашава Халис - тежи од „обичног“ водоника, и зато његови атоми испаравају у свемир са површине Земље или других небеских тела спорије од обичних протона. Тако да, што више времена вода проводи у отвореном простору, у њој остаје све мање деутеријума. То објашњава зашто мале количине деутеријума у води у узорцима ових стена говоре о „земаљском“ пореклу воде у океанима наше планете.   

        Данас веома мали број научника сматра да вода и већина гасова из атмосфера Земље могла да настане на нашој планети „самостално“.   

        То се објашњава тиме што се Земља налази у „врућој“ зони протопланетарног диска, где су се лед и друге замрзнуте испариве материје стално разграђивале под утицајем ултраљубичастих и других зрака новорођеног Сунца.  

        Са друге стране, последњих су година планетолози пронашли доста сведочанстава и теоријских доказа за тврдњу да су Земља и друге сличне планете Сунчевог система могле да буду формиране у другом даљем и хладнијем делу протопланетарног диска, а да су затим их Јупитер и Сатурн „протерали“ са њихових места на данашње орбите.   

        Откриће Халисове и њених колега може да буде још један аргумент у корист ове теорије о „миграцији“.  

        Превела Марија Билбија