„Непостојећа“ постоји већ 13 милијарди година

ОТКРИВЕНА ЗВЕЗДА ЗА КОЈУ СЕ СМАТРА ДА УОПШТЕ НЕ МОЖЕ ДА ПОСТОЈИ

• Новооткривена звезда добила ознаку SDSS J102915+172927, а сматра се да припада групи „првобитних“ које су настале одмах након Великог Праска

• Има чак двадесет хиљада пута нижу концентрацију хемијских елемената тежих од водоника и хелијума него наше Сунце и остале „нормалне звезде“

     АСТРОНОМИ су управо – у сазвежђу Лава - открили једну од звезда за које су досад веровали да уопште не могу да постоје због прениске концентрације хелијума !

     „Непостојећа звезда“ је добила ознаку SDSS J102915+172927, а процењено је да је стара најмање 13 милијарди година (старост космоса је, према важећим теоријама, 13,75 милијарди година). Реч је о једној од тзв. „првобитних“ звезда веома „ниске металичности“, односн0 да много нижом концентрацијом хемијских елемената тежих од водоника и хелијума него код „нормалних звезда“. Чак двадесет хиљада пута нижом него у структури Сунца.

     Сматра се да су се такве звезде формирале у најранијој фази постојања космоса  - док још нуклеарне реакције и експлозије супернових још нису успеле да свуда око себе „посеју“ елементе теже од хелијума. Научници, наиме, верују да је васељена непосредно после Великог Праска садржавала „само“ 75 одсто водоника и 25 одсто хелијума и занемарљиво мале количине литијума.

     „Наука засад сматра да звезде са тако малом масом (0,8 масе Сунца) толико ниским садржајем метала не могу постојати јер се напросто не могу згуснути облаци материје од којих су могле настати. Зато је за нас било велико изненађење кад смо је открили и то још у „забрањеној зони“. Како било да било, њено откривање нас присиљава да ревидирамо неке важеће теорије о настанку и постојању звезда“ – изјавила Еклизабета Кафау, један од срећних „ловаца“ новооткривене звезде.

     Прве процене су да је SDSS J102915+172927 могла настати тек након што су тешки метали охладили међузвездану материју до „одређеног критичног нивоа“, довољног да гравитација унутар облака надвлада притисак унутар облака и „спресује“ га у звезду.

     Металичност „непостојеће“ је толико мала, светлост коју емитује тако слаба, да су је „ловци“ открили само преко једног елемента тежег од хелијума – преко калцијума. Потом се испоставило да  SDSS J102915+172927 садржи приближно 40 пута мање него што је, по проценама, требало да има космос после Великог праска. Одатле је изведен закључак: да се материја из које је настала „непостојећа“ морала загрејати до два милиона калвина чим је успела да уништо готово сав литијум.