Пут око света за само шест сати!

Потпуно невероватна блиска будућност јавног превоза

* Превоз цевима који је измислио машински инжењер Дарyл Остер омогућиће да се – кренувши из Лондона - у Њујорку нађете за само 45 минута

* Верује се да би систем најбоље функционисао кад би се користиле капсуле величине аутомобила - дуге само 1,5 метар. Свака би имала шест седишта, била тешка 183 килограма и могла би достиже брзину од невероватних 4 хиљаде км/х

        ЗАМИСЛИТЕ: да вам од Њујорка до Пекинга и назад треба само два сата, а да нигде не преседате и не мењате превозно средство...

        Замислите да на посао кренете ујутро с подземне железнице у Лондону и да се у Њујорку нађете за само 45 минута.

        Ништа вам није јасно?

        Изгледа немогуће, али може постати и стварност ако буде реализована револуционарна идеја Evacueted Tube Transport (ETT) која подразумева превоз цевима који је измислио машински инжењер Дарyл Остер у раним деведесетима, а 1997. године патентирао надајући се да ће наћи улагаче и извођаче радова спремне да инвестирају у транспорт који је тиши и јефтинији од авиона, возова и аутомобила, а бржи од путовања авионом.

        У `Остерове цеви` би биле стављене супербрзе капсуле налик на возове Маглев створене у Јапану, а убрзавали би их линеарни електрични мотори.

        Капсуле би дословно јуриле цевима, а идејни творци пројекта су уверени у висок енергетски ефекат таквог превоза јер би електрична енергија потребна за убрзавање капсула у великој мери имала замену у енергији заустављања капсуле.

        Верује се да би систем најбоље функционисао кад би се користиле капсуле величине аутомобила - дуге само 1,5 метар. Свака би имала шест седишта, била тешка 183 килограма и могла би достиже брзину од невероватних 4 хиљаде км/х.

        Брзина путовања заисила би од дужине пута, јер капсули је потребно неко време да достигне највеће брзине.

        Према израчунима, капсула би у просјеку за три минуте могла превалити 161 километар.

        Дизајнери вјерују како би просјечна брзина краћих путовања могла бити 600 километра на сат. Будући да се цијеви могу спајати у мреже, пријевоз њима могао би се одвијати цијелим свијетом - и преко мора, гора, оцеана, чак и зраком.

        У само шест сати, могло би се, примјерице, проћи цијели свијет. За сада, највеће занимање за улагање у пројект показали су у Кореји.