Јапански астрономи на Месецу открили најмање 106 милиона тона кисеоника

ТВРДЕ ДА ЈЕ ЗЕМАЉСКОГ ПОРЕКЛА И ДА ЈЕ НА МЕСЕЦ СТИГАО - СА НАШЕ ПЛАНЕТЕ

• Кентаро Терада (Kentaro Terada) са универзитета у Осаки и његове колеге нашли су прве могуће трагове живота на Месецу, проучавајући податке које прикупила јапанска сонда „Кагуја“ током времена проведеног на орбити јединог Земљиног природног сателита, док је била у необичној тачки - на директној линији која је спајала Сунце, Земљу, саму сонду и Месец који се налазио иза ње
• У саставу Месечевог тла има необично много „тешког“ кисеоника. Испоставило се да је његов извор Земља чија атмосфера „бомбардује“ Месец великом количином кисеоника - увек када наша планета Месецу заклони Сунце

        ЈАПАНСКИ астрономи су на површини Месеца открили - огромне количине кисеоника!

        О свом открићу објавили су у часопису Nature Astronomy, а још тврде:

        „Површина Месеца прекривена је гигантском количином кисеоника чији молекули су настали на Земљи захваљујући биљкама и микробима. Потом су их из Земљине атмосфере „ишчупао“ соларни ветрови“.

        Кентаро Терада (Kentaro Terada) са универзитета у Осаки и његове колеге нашли су прве могуће трагове живота на Месецу, проучавајући податке које прикупила јапанска сонда „Кагуја“ током времена проведеног на орбити јединог Земљиног природног сателита.

        Терада указује да се „Кагуја“ у априлу 2008-ме нашао у необичној тачки - на директној линији која је спајала Сунце, Земљу, саму сонду и Месец који се налазио иза ње.

        Захваљујући тада прикупљеним подацима, јапански планетолози су први пут успели да „улове“ везу између соларног ветра (струја вреле плазме) и Земљине атмосфере и да схвате - како је та „веза“ утицала на Месец у прошлости и како утиче сада.

        Сонда је обавила мерења помоћу јонских сензора инсталираних на „Кагуји“, а показало се да соларни ветар, упркос томе што је Земља заштићена од њега моћним магнетним „штитом“, ипак односи велике количине јона и молекула кисеоника из атмосфере наше планете.

        Јапански научници тврде да удео тешких и лаких изотопа, као и степен оксидације јона, на несумњив начин сведоче да се ради о кисеонику земаљског порекла. Штавише: биогеног порекла, односно - да је настао захваљујући микробима, алгама и биљкама.

        Терада наглашава да је на овај начин разјашњена једна од најстаријих тајни Месеца.

        Прва истраживања састава Месечевог тла су показивала да у њему има необично много „тешког“ кисеоника којег мора да буде изузетно мало у плазми соларног ветра. А испоставило се да је његов извор Земља чија атмосфера „бомбардује“ Месец великом количином кисеоника - увек када наша планета Месецу заклони Сунце.

        Терада и његове колеге су израчунали да је за 4,4 милијарде година, колико постоји Сунчев систем, на Месец „пало“ око 106 милиона тона кисеоника са Земље.

        Истовремено наглашавају да је количина вероватно знатно већа јер су у прошлости Земља и њен сателит били много ближи него што су данас, а у том време ни магнетни штит наше планете није био моћан као данас.

        Научници последњих година пишу и говоре о панспермији, а та хипотеза подразумева да је живот на Земљу могао стићи са неке друге планете Сунчевог система или из даљег космоса.

        Међутим, сада постоје и теорије да је живот „однет“ са Земље могао стићи до Месеца, Марса и других планета.