Јапански научници: Муње у Земљиној атмосфери доводе и до атомских реакција

ОТКРИВЕНО ДА НИСУ САМО ЕЛЕКТРИЧНО ПРАЖЊЕЊЕ ИЗМЕЂУ ОЛУЈНИХ ОБЛАКА И ЗЕМЉИНЕ ПОВРШИНЕ

  • Изучавајући гама-зрачења до којих у високим слојевима атмосфере долази приликом рађања муње, Јапанци су установили да су „ерупције“ биле најјаче у оним деловима спектра који се обично повезују са анихилацијом антиматерије
  • Физичари то никад дотад нису регистровали. И, одмах се отворило питање: одакле антиматерија на периферији муње ако се крајње ретко среће чак и у космосу?

        МУЊЕ могу стварати тако моћну светлост да њени фотони могу „избацивати“ неке нуклоне из атома и „присиљавати“ их да производе антиматерију - наглашава се у чланку објављеном у часопису Nature.

        Научни сарадник Института за експерименталну физику у Сарову, Леонид Бабич тим поводом је објаснио:

        „То откриће је веома важно јер је указало на нови извор изотопа у Земљиној атмосфери. Досад смо знали само за реакције до којих је долазило под дејством космичких зрака. Логично је претпоставити да до сличних процеса долази у атмосфери и других планета, на пример - Јупитера и Венере“.

        Природу муње разјаснио је Американац Бенџамин Франклин ош 1749-те године, утврдивши да је то електрично пражњење између олујних облака и Земљине површине.

        Почетком ове деценије су истраживања показала да је све знатно сложеније и да у настанку муње учествују и космички зраци који играју улогу неке врсте „окидача“.

        Подаци које је прикупио сателит „Чибис-М“ показали су да је муња „структура са више нивоа“ - такозваних фрактала, а да су њихова физичка својства и структура идентични муњи у целини.

        Тим јапанских физичара из Кјота, којим је руководио Теруаки Еното, открио је још једно необично својство муње.

        Изучавајући гама-зрачења до којих у високим слојевима атмосфере долази приликом рађања муње, Јапанци су установили да су „ерупције“ биле најјаче у оним деловима спектра који се обично повезују са анихилацијом антиматерије.

        Физичари то никад дотад нису регистровали. И, одмах се отворило питање: одакле антиматерија на периферији муње ако се крајње ретко среће чак и у космосу?

        Анализе муња у дама-дијапазону показале су оне породиле распад азота-13 и кисеоника-15 - нестабилних изотопа сасвим земаљских елемената. А да су изотопи били резултат атомских реакција непосредно повезаних са муњама.

        Јапански научници тврде (на основу својих истраживања) да муње рађају моћне снопове рентгена и гама-зрачења, а да део њихових фотона располаже тако високим енергијама да су у стању да буквално избијају неутроне или протоне из атома азота, кисеоника, угљеника и других елемената који се налазе у Земљиној атмосфери.

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари

Baja's picture
Baja 14:44 23.11.2017.

  • +11
Voting is closed.

Bravo za Japance...

I dajte SREDITE VIŠE ulazak u portal,slanje poruka i odjavu sa portala...
Potpuna je ludnica...

спој's picture
спој 19:12 23.11.2017.

  • +12
Voting is closed.

Истраживање муња без Тесле као почетне тачке... Прдење.

mrljavko's picture
mrljavko 23:01 23.11.2017.

  • +12
Voting is closed.

Mnogo toga u oblasti atomske fizike jos treba da se shvati i objasni. Imam utisak da su dosadasnja znanja atomske fizike, mada je evidentan veoma veliki napredak u odnosu na ono sto se znalo pre nesto vise od 100, samo nesto jos uvek zagrebano po povrsini. Mozda je trenutnoto i tesko shvatljivo za ljutski mozak danasnjih znanja, jer svugde gde se okrenes sve je "to je tako" bez jos uvek uspostavljanja neke jako siroke fundamentalne osnove na kojoj leze fenomeni te oblasti. Mnogi ce da se ovoj mojoj izjavi usprotive, ali ako se dosadasnja znanja pocnu da propituju pitanjima, onda se uvek dolazi do odgovora "to je tako", a logika zasto i kako je to vezano, uvek podleze dozivljavanju razlicite brodolome. Mnogo znamo a jos i vise ne znamo. Puno je u nuklearnoj fizici modela i teorija, koje najvise odrazavaju samo objasnjenja "fenomena" i pokazuju merne odnose a i uslovnih pojmova necega sto sustinski ne znamo sta je, nego izvodimo kao neke nove pojmove sa nekoliko novih osobina.

Ne znam kakve veze Tesla ima sa pomenutim munjama. On se bavio izucavanjem elektricnog praznjenja i bezicnog elektromagnetnog prenosa, a mozda to ne mora da odgovara munjama, vec pre samo jednoj komponenti fenomena munje. Tesla se bavio proucavanje fenomena prenosa elektriciteta a ne munja. Kako mozemo da zakljucimo, elektricitet danas fenomenoloski navodno dobro poznajemo i uveliko ga koristimo, ali da li su nasa shvatanja o tom fenomenu kopletna. Upravo izgleda da nisu, jer ponasannje ne mora da bude potpuno objasnjenje. Sta stoji iza toga. Sta je to u sustini. Da li znamo. Tesko.

mrljavko's picture
mrljavko 19:15 24.11.2017.

  • +11
Voting is closed.

Nadopuna na moj predhodni komentar.

Nas saznajni svet je zapoceo od iglednog, ocevidnog najpre, materijalnog a kasnije se pojavio i energetski. I mada ne videvsi potpun fizicki materijalni svet i neki deo energetskog sveta, svet smo pokusali da shvatimo spoznajno. Dalje su nam bila potrebna nova cula, nove oci da neku tzv. realnost vidimo i dublje i bolje. I razvijali smo nova cula, sto i danas radimo. Nova cula su nam dala nove informacije koje nismo mogli da sagledamo golim okom i nas svet se prosirio, ali se nije potpuno objasnio, jer ipak do njegovih fundamenata nismo uspeli da stignemo, a mozda i nikad necemo. Za sada, o svemu sto znamao i otkrivamo, treba da zahvalimo svim ocima i starim i novim. Nazalost, uvek nove oci vide samo fragmente sveta oko nas, isto kao sto je nase prirodno oko nekada videlo samo fragmente tzv “realnog”, ociglednog sveta. Da vidimo dalje uvek su nam potrebne nove I nove oci, naravno i sposobnost iluzija mozga. Nove oci i hiljade novih ociju.

mrljavko's picture
mrljavko 19:17 24.11.2017.

  • +11
Voting is closed.

Nadopuna na moj predhodni komentar.

Nas saznajni svet je zapoceo od iglednog, ocevidnog najpre, materijalnog a kasnije se pojavio i energetski. I mada ne videvsi potpun fizicki materijalni svet i neki deo energetskog sveta, svet smo pokusali da shvatimo spoznajno. Dalje su nam bila potrebna nova cula, nove oci da neku tzv. realnost vidimo i dublje i bolje. I razvijali smo nova cula, sto i danas radimo. Nova cula su nam dala nove informacije koje nismo mogli da sagledamo golim okom i nas svet se prosirio, ali se nije potpuno objasnio, jer ipak do njegovih fundamenata nismo uspeli da stignemo, a mozda i nikad necemo. Za sada, o svemu sto znamao i otkrivamo, treba da zahvalimo svim ocima i starim i novim. Nazalost, uvek nove oci vide samo fragmente sveta oko nas, isto kao sto je nase prirodno oko nekada videlo samo fragmente tzv “realnog”, ociglednog sveta. Da vidimo dalje uvek su nam potrebne nove I nove oci, naravno i sposobnost iluzija mozga. Nove oci i hiljade novih ociju.

Додај коментар