Финци направили биореактор који прави храну од - ваздуха!

УВЕРЕНИ СУ ДА ЋЕ ЊИХОВ ИЗУМ ПОМОЋИ ДА СЕ РЕШИ ПРОБЛЕМ ГЛАДИ НА ПЛАНЕТИ

Биореактор који производи јестиве баланчевине

  • Њихова апаратура ваздух претвара молекуле беланчевина и шећера. Ради тога су пошли на лукавство: „запослили“ су микробе који су у стању да се „хране“ са СО2 и да га претварају у компоненте својих ћелија. Али, то је била само прва фаза. Чим би се микроби довољно намножили, Финци су кроз своју „кашу“ пропуштали струју. То је убијало бактерије које су се одмах разлагале на молекуле шећера и беланчевина
  • Главни проблем финске „фабрике“ је спорост. За добијање грама беланчевина потребне су јој приближно две недеље. Зато Финци већ раде на убрзавању „производње“ и прављењу већих биорекатора који би давали по неколико килограма беланчевина дневно

        ФИНСКИ научници конструисали су апаратуру која воду и угљеничну киселину из ваздуха претвара у јестиве грануле беланчевина!

        Чак су уверени да ће њихова открића помоћи да се реши проблем глади на Земљи.

        Један од њих - Јуха-Пека Питканен, са Технолошког универзитета Лапеанранта - рекао је онлајн-листу qz.com:

        „Све што је потребно за производњу јестивих беланчевина - налази се у ваздуху. У будућности ће моћније машине - направљене на бази нашег патента - моћи да буду постављене у пустињама и другде где људима прети глад. Мале апарате те врсте, људи ће моћи да држе у кући и да користе по потреби“.

        Научници широм света су последњих година покушавали да атмосферски СО2 претворе у биогориво и друга корисна једињења.

        Такве амбиције су имали и амерички физичари из Чикага који су 2016-те успели да направе соларну батерију која је користила скупљену енергију за дељење СО2 ради добијања угљенмоноксида и водоника. Њихове колеге из Националне лабораторије у Оак-Риџу направили су катализатор који угљеничну киселину претвара у обични алкохол.

        Питканен и његове колеге су смислили апаратуру која ваздух претвара у сложенија органска једињења - молекуле беланчевина и шећера.

        Ради тога су пошли на лукавство: „запослили“ су микробе који су у стању да се „хране“ са СО2 и да га претварају у компоненте својих ћелија. Али, то је била само прва фаза.

        Чим би се микроби довољно намножили, Финци су кроз своју „кашу“ пропуштали струју. То је убијало бактерије које су се одмах разлагале на молекуле шећера и беланчевина.

        Нова фаза је била: сушење „каше“ која се захваљујући томе претварала у грануле богате беланчевинама и угљоводоницима.

        Главни проблем ове финске „фабрике“ беланчевина и шећера је спорост. За добијање грама беланчевина потребне су јој приближно две недеље.

        Зато Питканен и његове колеге већ раде на убрзавању „производње“ и прављењу већих биорекатора који би давали по неколико килограма беланчевина дневно.

        Један од њих - Јеро Ахола - посебно и са оптимизмом указује: „Ми смо у стању да производимо беланчевине без икаквих пестицида и токсичних ђубрива. Без загађивања околине и избацивања гасова у атмосферу. Наша технологија има велику будућност“.

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари

дулебг's picture
дулебг 19:24 01.08.2017.

  • +35
Voting is closed.

Соларне батерије за производњу алкохола - мислим да би то испунило моје снове. Вишак бих могао и да продајем, мислим - сервирам у мом бару на плажи ??!

Лазар's picture
Лазар 21:32 01.08.2017.

  • +20
Voting is closed.

Сатанистичка кухиња ради пуном паром. Ја бих радије и салату од коприве, као додатак похованим црвићима...

mrljavko's picture
mrljavko 22:51 02.08.2017.

  • +1
Voting is closed.

ko zna, svasta moze da se izumi. Niko mozda i ne vidi duhove tamo gde se oni nalaze i druze. Jedini ulov fizickog sveta je da se sve i materijalno i energetski tacno moze da izbalansira. Cesto su ovakve vesti pracene nedostatkom glavnog agensa ili intenzitetom njegovim, a da sve moze od svega, pa i uzbrdo na silu, nije za poricanje. Jos treba da doznamo i nesto o onome sto dodatno nije receno. Uvek jedan manje vazan za pominjanje postojeci bilansni sitan nedostatak. Jos treba pomenuti, hoce li se ova masininerija besplatno ugradjivati u pustinje, jer koliko znam i ja parkiralisno mesto placam na ulici. Mene jako brine infrastrukturna dostava vode. Hoce li biti zeleznicom, vazdusnim putem ili kamiloama, a ako budemo izdresirali mikrobe da se sele tamo kao ptice selice, onda sve te dileme otpadaju. Gladi na zemlji nece biti u pustinjama, a ni medju beduinima.
Hoce li se vazduh posle naplacivati kao potencijalni izvor hrane.

Додај коментар