Далај-лама пристао на научну проверу: да ли човек сазнање наслеђује из „ранијих живота“

СРЕО СЕ СА РУСКИМ НАУЧНИЦИМА У ЊУ ДЕЛХИЈУ И ДОГОВОРИО О ЕКСПЕРИМЕНТУ

Далај-лама

  • Дописни члан Руске академије наука - неуробиолог Константин АНОХИН: „Ако буде научно, експериментално доказан макар у једном случају пренос свести, памћења и знања из претходног живота постаће неминовно преиспитивање самих основа савремене науке. Мислим да то никада неће бити доказано и да се у овом случају ризику излаже будизам“

Пише: Олга ЛИПИЧ

        НАУЧНИЦИ из Русије размотрили са колегама-будистима, које је предводио Далај-лама могућност извођења експеримента који би потврдио или оповргао учење прошлим животима.

        Руски научници који се баве истраживањем људског мозга, филозофијом и психологијом срели су се са Далај-ламом у Њу Делхију

        Дописни члан Руске академије наука - неуробиолог Константин Анохин - поводом договореног је рекао:

        „Кључна теза будистичке филозофије је да једино сазнање (свест) може породити сазнање. То може водити у слепу улицу, али отвара питање: када се сазнање у индивидуалном развоју реално појављује од момента оплодње јајне ћелије? Будизам тврди да сазнање (свест) долази из претходног живота. То је јако предвиђање. Ово подразумева непрекидност свести и пренос ранијих искустава на нови организам“.

Константин Анохин са Далај-ламом у Њу Делхију

        Анохин наглашава да је будизам спреман да ово буде научно проверено и да је Далај-лама чак рекао да је то „неопходно“.

        „Ако буде научно, експериментално доказан макар у једном случају пренос свести, памћења и знања из претходног живота - уверен је Анохин - постаће неминовно преиспитивање самих основа савремене науке“.

        Анохин у своје име истиче: „Мислим да то никада неће бити доказано и да се у овом случају ризику излаже будизам“.

        Далај-лама је руским научницима испричао да је канадско-амерички професор Јан Стивенсон регистровао „мноштво случајева да су деца причала о својим успоменама из прошлих живота“:

        „Сам сам видео такве две девојчице у Индији. Срео сам се са обема - рекао им је Далај-лама - и уверио се да се оне јасно сећају својих ранијих живота. Родитељи једне од њих су кћерку одвезли на место где је живела у претходном животу и - она је препознала своју собу. Један дечак са Тибета је тврдио да је раније живео у Индији. Родитељи су га одвели на југ Индије, а он их је одвео у један будистички манастир и до собе у којој је некада живео. Затим показао на једну кутију и рекао да су у њој наочари. Тако је и било. То је загонетно“.

        Засад нико не зна како извести експеримент који би све поставио на место.

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари

draganz's picture
draganz 17:29 04.11.2017.

  • +4
Voting is closed.

Будизам је антихришћанско учење које није од Господа (Оца, Сина и Духа Светог), него од оних сила које су устале против Господа, тако да примери деце које наводи, која се сећају пређашњих живота су наравно минорни у односу на чуда у православном свету. Бројних исцељења и сапшења, што је неупоредиво више и животворније од сећања неких пређашњих живота.

Иако се некоме може учинити будизам привлачним, то је плитко учење које говори да човек у сталном кругу непрестаног рађања и умирања (saṃsāra) и да је у том кругу у сталној патњи. Човек се тога може ослобо нирваном (утрнућем, угаснућем), одвраћањем од свега што везује човека за живот.

Кога ово више занима ево шта каже А. А. Мајер:
„Постоје само две мудрости у свету, и само ове две мудрости и могу да буду вечне, неопозиве. Једна од њих потврђује личност, а друга је укида. Никаквих других универзалних мудрости нема: све остало тежи ка једној или другој крајности. Због тога постоје само две религије, способне да снагом убедљивости иступају једна против друге: религија која води у царство духова с личношћу, „и религија која води до потпуног гашења духа у Нибелу. Бог, душа, свет су основне идеје прве; безлично постојање ван Бога, савладавање „фатаморгане“ (маје) и било какве претпоставке и себе и нечег ван себе су основне лозинке друге. Логосу, Који је у Бога и Који је сам Бог, супротстављен је бодисатва, која открива тајну безличности и безбожности; надлежност велике снаге жртвеног страдања, која ствара личност, и излаз из страдања кроз поништавање личности; јединство многих, које се ствара љубављу, – и одрицање од „илузије“ љубави ради безличног, бесубјектног, безвољног и нестваралачког предбитија који руши мноштво јединства – такве су дијаметрално супротне тежње мудрости хришћанске и мудрости антихришћанске – будизма. Ни зближавања, ни измирења, ни синтезе, ни излаза у треће овде не може бити. Овде, изузев „или-или“, нема другог прилаза… Будизам је једини достојни противник хришћанства – води дубоку, невидљиву борбу, које ни сами његови следбеници нису свесни, не спољну, не насилну (јер насилна борба с хришћанством је немогућа борба). Овај непријатељ има сопствену довољно богату културу, која се заснива на принципу директно супротстављеном принципу личности, – на принципу-безличног јединства. Његова култура има такође своје изворе, своје спрудове, своје унутрашње колизије и излазе из њих, и управо ова култура, а не неписмени атеизам или јадна пародија паганства наших изрода хришћанства, могла би да изазове бујице које ће угрозити европски свет“

„Пресахнуо је, побеђен је живот, завршена је светост, извршен је подвиг, овај свет више не постоји“ – ево тријумфалног узвика Буде.

„Гдје ти је, смрти, жалац? Гдје ти је, пакле, победа?“ – ево ускршњег усклика ап. Павла (1. Кор. 15:55).

mrljavko's picture
mrljavko 22:21 05.11.2017.

  • +4
Voting is closed.

Izgleda veoma nejasno kako se uopste moze dokazati neki ili prethodni ili posledicni zivot.
Svaka od tih zamisli ima tendenciju da ubedi vernike da je zivot neprekidan i da postoji i posle bilo kakve smrti.
To je krupna valuta kojom se operise u ostvarivanju privrzenost i potkupljivanje vernika apsolutno svake religije.
Neosporno da se neke rudimentalne informacije prenose od roditelja u momentu zaceca, ali to su genetskog nivoa. One ukazuju na razvoj vremenske gradje i oblika buduceg zivog organizma, kao i nekih rudimenata elemenata potsvesti, kao sto su instikti, koji se manifestuju kod mnogih zivih vrsta od insekata do visoko intelektualnih zivotinja. Na pr. instikt za samoodrzanje, a kod nekih vrsta za migraciona geografska pomeranja i neke iznenadjujuce funkcionalne navike kod nekih vrsta. Najcece ljubavno polnih navika u periodima mrescenja, a i nekih drugih fizioloskih navika. Sve nije uvek crno belo, ali ono sto mi nazivamo svescu, bilo kod coveka ili zivotinja zasigurno ne prenos se zacecem. Mozda se se kroz prenos informacija zacecem morfoloske gradje kasnijih organa uslovljavaju elementi za formiranje svesti na ovaj ili onaj nacin.
Evidentno je da su ziva bica strukture makromolekulskih ugljovodonicnih jedinjenja koja su najvecim delom proteini. Smrcu se oni generalno razgradjuju. Pa i posle balsamovanja neke te strukture ostaju u mumiji. Zar je onda verovatno, da se ista jedinka pojavi ponovo zacecem nekoga oca i neke majke tim istim molekulima ili delovima struktura. Ako se ide na hipotezu o nekom prenosu samo svesnih informacija, to vec velikim delom pobija deo zivota posle smrti, jer se uopste ne radi o istom zivom organizmu koji je nekada postojao. Struktura je dakle od novih sastojaka, bez obzira da primetimo da je i zivo bice savakim danom renovirano novim i novim satojcima te strukture. Celije se u njoj i radjaju i replikuju i umiru.
Hriscanstvo na pr. izbegava tu zamku ostavivsi covekov bestelesni duh da vecito lebdi u nekom prostoru izmedju pakla i raja. Koliko, zasto i kako, tu nema odgovora , niti se takva logika upotrebljava, a zagrobni zivot uglavnom postoji.
Sa druge strane novorodjencad se ne radjaju sa svescu o svetu u koji su izbacena, jer su uglavnom slepa i bez nagradjenog modela sveta u svojoj svesti. Ona kroz razvoj uce o tome i razvijaju funkcije mozga koje uslovljavaju samaosvest. Religije uopste i ne razmatraju zivotinje u istom modusu kao sto to rade sa covekom, bez obzira sto i zivotinje imaju svoju svest itekako.
Drugo je sasvi to sto su nekim zivim jedinkama potrebni patronati necega viseg i neodredjenog, radi njihove psihicke i duhovne ravnoteze koje nalaze u religiji. Rligija najvecim svojim delom egzistira strahom i oslobadjabhem od straha.
Verovatno da ni strah nije genetski prenet instikt, vec je funkcija iskustva odredjenih reakcija nervnog sistema dozivljena koz razvoj senzorskih sistema zivog organizma. Mozda cak kao posledica ciste molekularne fizike.
Ipak religij se uci. Ona u ceoveku ne postoji njegovim rodjenjem.
I monetarno i religijsko shvatanje sveta u jednom delu se preklapaju i dok je monetarno shvatanje sveta sveopste, jer ostvaruje covecanske humanitarne cirkulacione tokove na otvorenoj osnovi, religiozno shvatanje sveta egzistira na poluotvorenoj osnovi, koja takodje usmerava covecanke humanitarne cirkulazcione tokove delom na opstem nivou a delom na individualnom planu. U religiji svaki covek sasvi intimno komunicira i jednovremeno sa svojim sopstvenim Bogom, a njegov Bog je isti kao i on sam.
Dakle veciti zivot je nada. Veciti zivot je velika valuta i veliki zalog. Veciti zivot je odgovor na sva pitanja neznanja i tu je kraj.

Додај коментар