Британски научници: Не узимајте антибиотике до прописаног рока јер ћете постати резистентни

ДОСАД СУ НАС ПЛАШИЛИ ДА ЋЕМО ТО ПОСТАТИ АКО ИХ ПИЈЕМО МАЊЕ ДАНА НЕГО ШТО ЈЕ ЛЕКАР ОДРЕДИО

• Научници са британске Високе медицинске школе Брајтона и Сасекса – после дужег истраживања – тврде да нема доказа да се појвљује резистентност на антибиотике ако се не поштује „закон – пиј до краја”
• Британци још упозоравају: „Када пацијенти узимају  антибиотике без преке потребе – бактерије које су на њих осетљиве бивају, и на кожи, и у цревима, у околини, бивају замењене отпорним и способним да изазивају даљу заразу. И, што су такве бактерије даље изложене дејству антибиотика – то је међу њима више отпорних на њих”

          СВИ само се наслушали упозорења лекара: и ако вам буде боље – немојте да престанете да пијете овај антибиотик; ако нећете да постанете резистентни – морате употребити целу „туру”.

          А можда и није тако. Можда су у праву они који остављају антибиотик чим се осете боље!

          Научници са британске Високе медицинске школе Брајтона и Сасекса – после дужег истраживања – тврде да нема доказа да се појвљује резистентност на антибиотике ако се не поштује „закон – пиј до краја”.

          Чак упозоравају да ствари стоје сасвим обрнуто: да резистентност подстиче коришћење антибиотика преко момента када је болест већ устукнула.

          Огласили су се оваквим апелом: „Позивамо све лекаре и преосветне раднике (у Британији се у средњим школама предаје да се употреба антибиотика „не сме прекидати”) да престану да говоре да је важно курс пријема антибиотика увек доводити до прописаног краја. Та препорука није заснована на чињеницама и није исправна”.       

          Британски научници су у овом контексту подсетили на говор Александра Флеминга из 1945. када је добио Нобелову награду. Навели су да је он тада указао да би пацијент са инфексијом од стрептококе - ако не би примио довољно пеницилина – могао постати резистентан, а још заразити супругу која би могла умрети. Притом је одредио формулу: „Ако већ користите пеницилин – користите га у потребној количини”.

          Његови земљаци указују да се резистентност појављује код оболелих од туберкулозе и сиде, а не у случају бактерија као што су Escherichia coli и такозване ESKAPE-бактерије: ентерококе, стафилококе и т.д.

          А управо те бактерије могу изазвати инфекције код пацијената са ослабљеним имунитетом, а у случају резистентности на антибиотике — опасне инфекције по болницама.

          Британци још упозоравају: „Када пацијенти узимају  антибиотике без преке потребе – бактерије које су на њих осетљиве бивају, и на кожи, и у цревима, у околини, бивају замењене отпорним и способним да изазивају даљу заразу. И, што су такве бактерије даље изложене дејству антибиотика – то је међу њима више отпорних на њих.”

          Британци додатно опомињу „обавезни пуни курсеви узимања антибиотика” такође не воде рачуна о чињеници да различити пацијенти различито реагују на исти антибиотик.

          Њихово завршно упозорење гласи: „Резистентност је последица прдугог узимања антибиотика. Они су драгоцени и потрошиви ресурс који се мора чувати”.