Кирил: Ако буде тежила да достигне Запад - Русија ће увек за њим заостајати

ПОГЛАВАР РПЦ ЗА ПАРАЛЕЛНИ РАЗВОЈНИ ПУТ, А НЕ ЗА КОНФРОНТАЦИЈУ СА ЗАПАДОМ

Кирил на отварању Светског руског народног сабора

  • Конфронтација Русије са Западом је чињеница - од експанзија Немаца на исток у XIII веку до ратних кампања 1812. и 1941. године, када су Руси имали посла са „уједињеном Европом“, која је покушала да их лиши политичке, а за време Хитлера и цивилизацијске будућности. Садашња конфронтација је изазвана пре свега непристајањем Запада да рачуна са руским интересима: поражена 1991. године Русија, по мишљењу англосаксонске елите, нема право на обнављање у својим историјским границама, нити на заступање својих интереса у свету
  • Али, власт у Немачкој неће увек бити у рукама проатлантских, проглобалистичких елита - борба унутар самог немачког друштва, као и геополитичке промене, могу довести до тога да ће Немци постати савезници Русије. У томе нема ничег немогућег - противречности између глобалних и националних елита се повећавају
  • Кирил: Најоштрији сукоб нашег времена није „сукоб цивилизација“, није то ни борба верских и националних култура међусобно, чак није ни конфронтација између Истока и Запада, Севера и Југа, већ је то сукоб транснационалног, радикалног, секуларног глобалистичког пројекта са свим традиционалним културама и са свим локалним цивилизацијама. И ова борба се одвија не само на границама које раздвајају земље и регионе, већ и унутар самих земаља и народа“
  • Ово о чему говори руски патријарх фактички је постало основа нове Путинове геополитичке концепције - Русија се супротставља глобалном обезличавању и негирању права народа на самосталан пут развоја. Она притом не штити само своје право
Пише: Петар АКОПОВ
 

        РУСИЈИ није потребан ни пратећи ни конфронтациони модел односа са Западом, изјавио је патријарх Кирил.

        Говорећи на отварању 20-ог Светског руског народног сабора у Москви, поглавар Руске православне цркве говорио је о аутентичном путу развоја Русије који је паралелан западном путу.

        Ову, рекло би се, природну идеју сада треба направити аксиомом за целу политичку класу Русије.

        Годишњи Светски руски народни сабор већ одавно је постао главни догађај, на коме патријаршија и свештенство дискутују са грађанима и влашћу о важним политичким и моралним темама. Ове године тема сабора је била формулисана овако: „Русија и Запад: Дијалог народа у потрази за одговорима на изазове цивилизације“.

        О томе је управо говорио у свом излагању и патријарх Кирил.

        Основна идеја његовог говора сводила се на то да треба одустати од два шаблонска схватања наших односа са Западом - претећег и конфронтационог.

        „Када је реч о односима између Русије и Запада, чак и сама фраза „Русија и Запад“, обично изазива два типа асоцијација. Прва је повезана се идејом да је западно друштво одувек бил оносилац прогресивних идеја и достигнућа које су пратили комфор, материјална богатства и технолошки прогрес; а да руски пут, са друге стране, заостаје у развоју. Исотвремено, да би стала на „прави“ пут, Русија треба само да усвоји социјалне, политичке, економске правце развоја који су карактеристични за живот Запада, то јест, да копира постојеће моделе и детаљно примени трендове развоја западног друштва.

        Као што је показала историја, такав приступ „праћења“ ретко одговара националним интересима. Осим тога, сам принцип „праћења“ априори имплицира заостајање. Ако ми пратимо, увек ћемо заостајати, зато у самом овом приступу, који предвиђа западни модел као идеал и као пример за развој, постоји нешто опасно за развитак Русије.

        Друго схватање одражава идеју наводно непомирљивог, урођеног антагонизма који постоји између два света - цивилизације Запада и цивилизације Руског света.

        Присталице оба модела као потврду својих ставова могу навести значајан број историјских примера. Наравно, ови примери су потпуно контрадикторни“.

        Као позитиван пример прихватања достигнућа западне цивилизације патријарх је навео Пушкинов век руске културе и импресивне успехе Русије током XVIII - почетком XX века. Одмах се оградивши, да је „слепо преношење на руско тле страних идеолошких модела и политичких образаца, без узимања у обзир националне специфике и духовно-културног контекста, често, односно, скоро увек доводило до масовних потреса и трагедија, као што се десило у нашој земљи почетком и крајем прошлог века“.

        То јест, достигнућа петровског периода завршила су се у превирањима 1917. године, управо због тога што је током вестернизације формирана руска елита, како управљачка, тако и културна, почела сувише често да преузима туђе идеолошке моделе, постала је англофилска или франкофилска. А на безумну имплементацију и копирање „тржишно-хедонистичког модела“ почетком 1990-их година нема потребе ни подсећати - последице тог „експеримента“ још увек осећамо на својој кожи.

 

        Конфронтација са Западом је чињеница - експанзија Немаца на исток у XIII веку, покушај да нас ставе у потчињени положај у XVI-XVII веку. Да не помињемо кампање 1812. и 1941. године, када смо заиста имали посла са „уједињеном Европом“, која је покушала да нас лиши политичке, а за време Хитлера и цивилизацијске будућности.

        Садашња конфронтација је изазвана пре свега непристајањем Запада да рачуна са руским интересима - поражена 1991. године Русија, по мишљењу садашње англосаксонске елите, нема право на обнављање у својим историјским границама, нити на заступање својих интереса у свету. Међутим - и на то је скренуо пажњу патријарх - Запад тренутно није јединствен, па је погрешно говорити о нашој конфронтацији са целокупним Западом:

        „Оно што ми сажето називамо „западни свет“, никако није хомогена супстанца. Постоје транснационалисти-глобалисти, постоје хришћански традиционалисти, постоје националисти-евроскептици, постоје левичари. И данас је сваки пут потребно разјаснити: о каквој је Европи реч? „Европа“ је данас много. У једној су религиозне вредности, у другој усконационалне, у трећој - глобалистичке. Морамо установити како се односити према свакој од њих“.

        Због тога патријарх сматра да „оба модела, која описују односе између Русије и САД и европских земаља, - како пратећи, тако и конфронтациони - не одговарају реалној духовно-културној ситуацији у свету“.

        Поглавар РПЦ предлаже да се наши будући односи са Западом дефинишу на основу паралелног пута развоја наших друштава и цивилизација.

        Сама дефиниција припада великом руском историчару и филозофу Николају Данилевском и патријарх је додао да „паралелно у овом случају не значи изоловано. Паралелно не подразумева узајамну искључивост. Паралелно инсистира на аутентичности и праву на постојање два развојна пута“.

        Заиста, тешко је побити чињеницу да је „Бог створио човека слободним. И да су сваки појединац и читави народи, и групе народа слободни да бирају свој пут - пут културног стваралаштва, пут развоја и, говорећи језиком религије, пут сарадње са Богом. Слобода, дата нам од Творца, искључује постојање јединственог, неалтернативног пута развоја, на којем неки народи просперирају, а други заостају“.

        С тим, да се „темељи односа - како између индивидуалних људских бића, тако између људских заједница - морају заснивати на сарадњи и узајамности, али не на штету својих интереса и без ударања нових линија и без етикетирања и дељења на „цивилизовни свет“ и „варварски свет“, на „осовину добра“ и(ли) „осовину зла“.

        Међутим, ове једноставне и потпуно природне принципе не прихватају ни владајуће западне елите, ни велики део наше националне елите. Неки упорно сматрају Запад „напредним“ - а Русију несрећном аномалијом европске историје. Други (али, много мањи) део Запад види искључиво као традиционално непријатељску снагу, не желећи да направи разлику између геополитичких противречности и фундаментално-егзистенцијалних вредности.

 

        То да ће Русија и, на пример, Немачка увек имати спорове и сукоб интереса, као две највеће силе у Европи - то је чињеница. Али, то да се наш вредносни систем може пре поклопити са вредностима великог дела немачког друштва - такође је факат.

        Уосталом, власт у Немачкој неће увек бити у рукама проатлантских, проглобалистичких елита - борба унутар самог немачког друштва, као и геополитичке промене, могу довести до тога да ће Немци постати савезници Русије.

        У томе нема ничег немогућег - противречности између глобалних и националних елита се повећавају, да не говоримо о противречју између саме атлантске глобализације и интереса европских народа. О томе је такође говрио патријарх:

        „По мом мишљењу, најоштрији сукоб нашег времена није „сукоб цивилизација“, како рече амерички филозоф Самјуел Хантингтон, није то ни борба верских и националних култура међусобно, како то често желе да наметну светски моћници, чак није ни конфронтација између Истока и Запада, Севера и Југа, већ је то сукоб транснационалног, радикалног, секуларног глобалистичког пројекта са свим традиционалним културама и са свим локалним цивилизацијама. И ова борба се одвија не само на границама које раздвајају земље и регионе, већ и унутар самих земаља и народа - не искључујући ни нашу земљу. И ту постоји сучељавање два света, два погледа на човека и на будућност људске цивилизације“.

        Борба две концепције будућности - глобалистичке и традиционалистичке - то је данас главна идеолошка битка како човечанства у целини, тако и унутар Запада. И у Русији постоји исти спор, при чему огромна већина нашег друштва недвосмислено иступа за очување националног идентитета и цивилизацијске аутентичности.

        Штавише, то, о чему говори патријарх фактички је постало основа нове Путинове геополитичке концепције - Русија се супротставља глобалном обезличавању и негирању права народа на самосталан пут развоја. Она штити не само своје право - већ и право свих светских цивилизација да живе по свој вољи и да иду својим путем.

        Управо овај став и чини Русију тако привлачном за различите снаге у свету - од европских традиционалиста до индијских националиста.

        И веома је важно то што патријарх и председник говоре практично исто, идентично схватајући процесе у свету - таква симфонија чини Русију снажнијом, јер показује како секуларним тако и верским противницима глобализације да је геополитика наше земље заснована на самоидентификацији као на самодовољној и јединственој цивилизацији.

        Русија предлаже и свима осталима да се боре за свој идентитет и да „чувају корене“ - како их не би однео одлазећи ветар глобализације.

        Превео: Срђан Ђорђевић

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари

Adios Amigos's picture
Adios Amigos 17:00 03.11.2016.

  • +2
Voting is closed.

zalosno je sto se crkva bavi politikom umesto duhovnoscu i samo duhovnoscu. A poanasju se i zive kao faraoni, sve kontra Hristu. I nase pravoslavne crkve polako krecu put politikantskog vatikana i zavrsicemo isto kao i oni.

Igor Grozni's picture
Igor Grozni 09:53 04.11.2016.

  • +2
Voting is closed.

Da nije obrnuto,da zapad tezi ka Rusiji.
Vidi se kako su je opkolili od velike radoznalosti.
Nego,Kirile,vrati se Gospodu i Njemu sluzi
umesto sto bistris politiku i radis Putinov posao.
Caru Carevo Bogu Bozije ako to nisi u stanju ima sigurno ko zeli..

mrljavko's picture
mrljavko 19:18 03.11.2016.

  • +1
Voting is closed.

Prica se direktno svela na jedan aspect, ali iza sebe vuce toliko mnogo aspekata. Pametno je postavljena a njena funkcialnost je moguce sagledati samo na osnovu analize niza detalja trenutka danasnjeg covecanstva. Po mom ukusu izgleda najvecim delom opravdana. U sustini ja i vi smo dva odvojen sveta, dve najvecim delom odvojene fizioloske zjednice. Ono sto nas mozda najvise spaja je nasa unutrasnja psiholoska neuronska arhiva preko koje komuniciramo i tako cinimo zajednicu ovoga sveta. Ipak je moja dusa drugacija od vase duse. Ako tvrdite da moja dusa treba da postane ista kao vasa dusa, da bih bio srecan kao vi, mada sumnjam u taj razlog, izgleda mi to prilicno nelogicno i jedina je mogucnost da vi preuredite moje neurone da budu isti kao vasi, propagandnom i demagoskom argumentacijom. Jer vi na pr. volite luksuzna i besna kola, skupljte njihove slike i vesate po zidovima i neprestano ih kupujete. To je svrha vseg zivota, da se pokazete u onome sto pretstavlja za vas vrednost. To su vasi neuroni, bez ulazenja u dalje razmatranje i objasnjavanje vase psihe i njenog porekla. Ja odajem postu autu kao vrednoj alatki koja mi pomaze u mom bastovanskom poslu i upravo toliko ga cenim koliko mu pripada. Onoliko koliko mi je od koristi da se bavim vrednostima koji moji neuroni imaju arhivisano. To ne mora da se odnosi na auto, moze komotno da se odnosi na religiju ili politiku ili pravo. Da li treba da struktura vasih celija da postane moja struktura ili struktura mojih celija da postane vasa struktura. Tesko da se na takvo pitanje moze odgovoriti DA. Nije sasvim sigurno, i mada je priroda uvela stalnu borbu suprotnosti kao uslov opstanka i teznja jedne structure da pojede drugu, ali takvi sistemi u kojima je jedna vrsta pojela drugu postaju onda oni vise nefunkcionlni sami od sebe. Monotoni su i definitivno mrtvi. Protok energije kroz njih ne pokazuje znake zivota. I kapitalisticki globalizam i komunizam su veoma slicni prilazi svetu, samo sa razlicitih strana. Trvdi se da su dijametraalni i suprotstavljeni, ali to bar po baznoj zamisli nije istina, vec cista demgosko propagandisticka tvrdnja. Mozda oni medjusobno imaju razlicit stepen egoizma ugradjen u sebe, ali se u krajnjem slucaju obe oslanjaju na ljudski egoizam u nedovrsenom vremenu ljudskih sposobnosti i ljudske svesti. Odnosno trce pred rudu u sirovim nesofisticiranim oblicima. I jedan i drugi system moze kasnije da i ima svoje neprimarno mesto kao neka korekcija nadgradnje ljuckog drustva, tek onada kada ljutsko drustvo kroz komunikaciju i u uslovima jednovremenog prisustvu razlicitih identiteta i tolerantnih komunikacija, vremenom postane i sposobno i dovoljno bogato. Upravo zanaci dovoljnim istorijskim nasledjem i adekvatnom podlogom ljudske svesti, a do tada treba da zivi u domenima svojih indentifikacionih zajednica, jer je svaki oblik preuranjenog avanturizma razbojnistvo i krminal. Naravno braniti se od nasilnistva mora. Naravno da globalisti svake vrste, politicke ili verske, koji nisu u principu svesni da su njihove ideje evolucija cistog egoizma, to nikada ne mogu da shvate dok se ne ispisu iz kluba globalista. Dzabe magarcu drzati propoved...

misko's picture
misko 20:18 03.11.2016.

  • +4
Voting is closed.

RUSIJA IMA SVOJ PUT, I TAJ PUT TREBA DA SLEDI I GRADI, NEMA POTREBE ZA KOPIRANJEM JER TO JE AUTHTONA CIVILIZACIJA SVETSKIH RAZMERA I NE MOŽE NI DA BUDE KOPIJA U BILO KOM POGLEDU.ČAK I KAD SE "KOPIRA" NEŠTO SA STRANE TO NA KRAJU ISPADNE OPET JEDINSTVENO RUSKO GLEDIŠTE NA TU IDEJU ILI PRAVAC.JEDNOSTAVNO RUSKA CIVILIZACIJA JE DOVOLJNO VELIKA DA MOŽE DA ASIMILUJE I SHODNO TOME NE MOŽE DA KOPIRA. KOPIR MAŠINE I TO LOŠE SU, MALI NARODI KAO EVO SAD SRBIJA I "POKONDIRENE TIKVE" KOJE OVDE BUJAJU KAO NIKADA DO SADA.GLUPI , PRAZNI ,TV-FACEBOOK TROLOVI SADA BITIŠU U SRBIJI I STRAŠNO SU NESEREĆNI MASOVNO JER NE NALAZE SEBE U TOJ PRIČI- MISLIM SEBE LIČNO APSOLUTNO NE MOGU DA NADJU, I SAMI SU SVESNI DA SU LOŠA KOPIJA NEČEGA ŠTO NE RAZUMEJU I NE PRIHVATAJU SASVIM ,ZATO JE OVDE TOLIKI MORALNI I DUHOVNI METEŽ, LJUDI GUBE SEBE A NALAZE SAMO PRAZNINU OKO SEBE I U SEBI.TO SE DEŠAVA KADA SE SLEPO SLEDE KULTURNI OBRASCI DRUGIH DRUŠTAVA KOJA JEDNOSTAVO NISU MI. NAJNORMALNIJI I NAJZDRAVIJI SU ONI KOJE ZOVU DRUGA SRBIJA, ŽIGOSANI NESREĆNICI BEZ PARA KOJI NISU "URBANI" - ŠTA GOD TO ZNAĆILO.TO SU OBIČNI DOBRI I PRE SVEGA NORMALNI LJUDI KOJI SLAVE SLAVE, MNOGI I U CRKVU IDU !!, ŽIVE NA OBODU BEOGRADA , VENČAVAJU SE IMAJU DECU TEŠKO RADE I SEBE ZOVU SRBI I PONOSNI SU NA TO.KOLIKO GOD BILI PATRIJAHALNI ILI PO NEČIJIM "STANDARDIMA" "ZAOSTALI" ILI NE-EVROPSKI ONI SU PRAVI NAROD KOJI IMA TRADICIJU U SEBI I JOŠ JE ČUVA KAKO. TAKO OSTALI SU "MRTAV ČOVEK HODA" ZAPADNI ZOMBIJI BEZ IKAKVOG KONTAKTA SA SOBOM I REALNOŠĆU I SEBE ZOVU "URBANI" :). SREĆA OVAKO NEŠTO RUSIJI NE MOŽE DA SE DESI, JEDNOSTAVNO PREVIŠE JE TO VELIK NAROD DA BI GA OVAKO SLUDELI.

mrljavko's picture
mrljavko 22:11 03.11.2016.

  • +3
Voting is closed.

Amigos, Igor fakticki gledano crkva je nekada bila i carska rec i politicka tribina i filozofski fakultet i univerzitet i istorijski arhiv i biblioteka i sud i zadnji ispracaj. Gledano tako, bez obzira na kasniju diferncijaciju zaduzenja, crkva se svega toga ne odrice. Nastoji da zdrzi bar rudimente od svega i koji je to autoritet koji ce da kaze sta je eksplicitno njena delatnost, a posebno koji su to i relevantni zasluzni kriterijumi. Sve je stvar shvatanja odnosno poducenosti a cesto i prisile. Sve je stvar na koju smo policu sistematizacionog sistema tu stvar stavili. Verovatno da ima citav spektar tih polica. Jedno je samo sigurno, da sve sto se preteruje nikada nije izaslo na dobro. Jedna doktrina nije misljenje vec samo jedna misao. Za misljenje treba mnogo vise. Ali "Neka cujemo i drugu stranu" (Rimski Senat) nije na odmet. Veliki broj raznolikih misli u razumskom sporazumu uvek grade vise dobra nego stete. Tu ne mislim na sporrazume cilja prisile.Pametnog borca treba odobrovoljiyi a krvolocnog unistiti.

Igor Grozni's picture
Igor Grozni 09:50 04.11.2016.

  • +1
Voting is closed.

[email protected]
slazem se,ali ovde je bitno razjasniti ko je Hristova Crkva,sta je njen Tvorac radio i kako se ponasao
dok je hodao po Zemlji.
Gospod je ...rekao"Ti...si Petar a na ovom kamenu cu sazidati Crkvu.....
upiruci prstom na sebe.Dakle Gospod je svojim delima i zivotom pokazao svom stadu kako i oni treba da se ponasaju.
Zna se dobro kako se on ponasao.Nije se druzio sa mocnicima,Farizejima i srebroljubcima.
Pomagao je sirotinji,bolesnim ,vskrsavao mrtve i mnoga druga cuda u korist coveka.
Nije sedeo u vladi Cezara niti je imao ikakva bogastva vec je propovedao o Nebeskom Carstvu a ne Zemaljskom.
Danasnja nazovimo crkva je poznata po svojim delima,sirom nase zemlje a i Sveta.
Gospod je upozorio "Ja ne pripadam ovom Svetu pa niste ni vi". Jos je rekao "Sad moram da idem,evo dolazi vladar ovog Sveta(Sotona)on nema nikakvu vlast nadamnom".Dugacka je ovo prica ali u svakom slucaju onaj koji nije spreman da ponese svoj Krst i da ide putem Hristovim ,nije podoban za Hrista.
Naravno , na veliku radost jos ima vernih i odati Hristu koji su spremni da poloze svoju zrtvu za Gospoda.
Licemerno je govoriti u Ime Njegovo a sluziti najvecem protivniku Hristovom,Sotoni.

Додај коментар