Дарови мудраца са Истока Христу у московском Храму Христа Спаситеља

ПОЧЕЛО ПОКЛОЊЕЊЕ ВЕЛИКОЈ СВЕХРИШЋАНСКОЈ РЕЛИКВИЈИ

КОЈА ЈЕ ПО ПРВИ ПУТ ИЗНЕТА ИЗ ГРЧКЕ

  • Дарове чине три златне плочице са танким филигранским шарама, на које су сребрним нитима причвршћене перле од мешавине тамјана и смирне. Често шире неземаљски миомирис, који се посебно појачава кад се светиња износи из манастирске ризнице на средину храма како би верници могли да јој се поклоне 
  • Дарови мудраца су једна од малобројних реликвија везаних за земаљски живот Христа која је сачувана до данашњег дана. Према предању, Богородица их је непосредно пре свог Успења предала двема девицама - својим рођакама
  • Даровима мудраца ће после Москве верници моћи да се поклоне и у Санкт-Петербургу (у Новодевичјем манастиру, до 17. Јануара), потом у Дом Милосрђа у Минску (18.-24. јануара), па у Кијево-Печерску лавру (25.-30. јануар)

          У ХРАМ Христа Спаситеља у Москви - непосредно пред вечерњу Божићну литургију - са Светехришћанска реликвија: Дарови мудраца са Истока. Злато, тамјан и смирна, који су пре више од 2 хиљаде година били поклоњени новорођеном Исусу.

          Светињу је дочекао патријарх Московски и целе Руси Кирил, који се поклонио светињи заједно са хиљадама ходочасника. 

          „Први пут Божићну литургију држимо пред највећом свехришћанском светињом. Ове дарове је брижљиво чувала Дјева Марија. По први пут у историји стигли су у Русију“, - рекао је поглавар РПЦ.  

          Ковчег са Даровима мудраца прати делегација монаха са Атоса на челу са познатим духовником архимандритом Партенијем (Мурелатосом) који веч пола века живи на Светој Гори. Говорећи пред новинарима, архимандрит Партеније је изразио наду, да ће светиња „донети добро руском народу“. 

          „У ово је уложено много труда. Припремали смо се безмало две године да би светиња стигла овде“, - приметио је он. 

          У част доношења светиње у Русију, монаси Тројице-Сергијеве лавре „написали“ су икону „Клањање мудраца“, коју ће поклонити грчкој делегацији у знак захвалности руских верника.

          Верници моћи ће да целивају Дарове мудраца од 7. до 13. јануара од 8.00 до 22.00. 

          А већ 14. јануара ковчег са Даровима мудраца биће пренет у Санкт-Петербург, где ће бити доступан за ходочаснике у Новодевичјем манастиру до 17. јануара. Затим ће светиња бити пренета у Дом Милосрђа у Минску (18.-24. јануара), па у Кијево-Печерску лавру (25.-30. јануар).

          Дарови су, иначе, специјалним авионом превезени из Солуна у Москву.

          Ово је први пут да је велика светиња напустила грчку земљу, где се чува од XV века у манастиру светог Павла на Атосу.

          На аеродрому Внуково-3 реликвију судочекали представници владе Москве, руско свештенство и руководство Фонда Василија Великог које је организовало пренос светиње.

          Ковчег са Даровима мудраца уз молитве је унет у зграду аеродрома, где је служен молебан. Први су светињу целивали свештеници и запослени на аеродрому. 

          Дарове чине три златне плочице са танким филигранским шарама, на које су помоћу сребрних нити причвршћене перле од мешавине тамјана и смирне. Дарови често шире неземаљски миомирис, који се посебно појачава, када се светиња износи из манастирске ризнице на средину храма како би верници могли да јој се поклоне. 

          Московске власти су се побринуле како би максималан број верника могао да се поклони светињи.

          Очекује да ће храм Христа Спаситеља - ради поклоњења Даровима мудраца - наредних дан посетити више од 200 хиљада људи. 

          Московске градске службе већ имају искуство у организацији ходочашћења светињама. Јер, Појасу Пресвете Богородице се крајем 2011. године у Москви поклонило око 900 хиљада људи, а Крсту апостола Андреја Првозваног 2013. - приближно 200 хиљада верника.  

          Дарови мудраца су једна од малобројних реликвија везаних за земаљски живот Христа која је сачувана до данашњег дана.

          Према предању, Богородица је непосредно пре свог Успења предала светиње двема девицама - својим рођакама.

          Касније су Дарови пренети у Византији, а након освајања Константинопоља од стране Турака 1453. доспели су на Атос, где их је донела српска принцеза Марија.    

          Марија Петрова

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари