„Проповедање православља на Западу могло би да реши његове проблеме“

СТОГОДИШЊИЦА ДВЕЈУ РУСКИХ РЕВОЛУЦИЈА НИЈЕ ДАЛА ОДГОВОРЕ НА ПИТАЊА СТАРА БАР СТО ГОДИНА

  • Засад Русија - захваљујући Криму и новој улози на Блиском Истоку -помало компензује оно стратешко повлачење, које је почело у време Карипске кризе и завршило се готово потпуним губитком утицаја на догађаје у Кијеву, Харкову, Одеси
  • Проповедање православља на Западу могло би да реши његове проблеме - како духовне, тако и световне. Да помогне повратку хришћанском разумевању карактера тамошњих друштава. Да обузда закулисне елите, које се боре против хришћанства. Да стави под знак питања моралну легитимност глобалне финансијско-економске архитектуре
  • Алтернативе Путину данас нема - иако већ сада треба трагати за лидерима, међу којима би се могао наћи не „именовани“, него баш изабрани, од народа прихваћени наследник. Више од тога: земљи је потребан „стари нови Путин“. Способан не да „издржи“ четврти председнички мандат, већ да обезбеди нове продоре - пре свега у интелектуалној сфери
Пише: протојереј Всеволод ЧАПЉИН
 

         СТОГОДИШЊИЦА две (руске) револуције није дала одговоре на питања, стара више од сто година.

         Како избећи стагнацију, после које увек долазе револуције и хаос, а у реалностима XXI века - скоро увек и туђинска управа?

         Како превазићи јаз између елита и народа, који је данас шири, него почетком прошлог века?

         Како савладати раскрсницу вредности, како превазићи страх да се формулишу нова државна идеологија и нови светски пројекат?

         Не стоји ли иза тога бојазан од свађе са западним елитама?

         Да ли су оптимални - баш за Русију - републиканско политичко уређење, прихваћено 1917. године, а такође и социјално-економско уређење западног типа, прихваћено 1991-1993. године?

         Одговора нема... Дискусија је гурнута под тепих - или је у најбољем случају препуштена политкоректним историчарима, који се обично плаше да повуку паралеле са садашњошћу и будућношћу, да извуку закључке за власт и друштво.

         Нажалост, грешке са почетка прошлог века се понављају.

         Чисто одбранаштво, одбрамбена свест, фиксација злогуком „стабилношћу“ - увек су самоубиствени. Народ, који стоји у месту, неизбежно постаје плен грабљивица: примери Римске империје и садашње Западне Европе то очигледно демонстрирају.

         Засад Русија - захваљујући Криму и новој улози на Блиском Истоку -помало компензује оно стратешко повлачење, које је почело у време Карипске кризе и завршило се готово потпуним губитком утицаја на догађаје у Кијеву, Харкову, Одеси.

         Алтернативе Путину данас нема - иако већ сада треба трагати за лидерима, међу којима би се могао наћи не „именовани“, него баш изабрани, од народа прихваћени наследник.

         Узгред, док се на либералној страни упечатљиви лидери одавно приказују и рекламирају, конзервативно-патриотска страна очигледно заостаје - умногоме због уситњености и интрига.

         Више од тога: земљи је потребан „стари нови Путин“. Способан не да „издржи“ четврти председнички мандат, већ да обезбеди нове продоре - пре свега у интелектуалној сфери, у области демографије (ту се ништа неће постићи без стварања нове „Русије породичних кућа“), у утицају на догађаје у Европи, укључујући Западну.

         Проповедање православља на Западу могло би да реши његове проблеме - како духовне, тако и световне. Да помогне повратку хришћанском разумевању карактера тамошњих друштава. Да обузда закулисне елите, које се боре против хришћанства. Да стави под знак питања моралну легитимност глобалне финансијско-економске архитектуре.

         Православље није само „лична вера“. Оно има свој, у Светом Писму и Предању јасно изражени поглед на економију, културу, политику, државу, војску. Тај поглед треба ширити по читавом свету, чак иако он суштински противречи представама западних елита и оним политичко-правним конструкцијама, које су породили лажноименовано „просветитељство“ и „велике“ револуције тајних сила.

         Ради „православног продора“, неопходно је да се у Цркви чују сви гласови, а пре свега - глас Христа. А да калкулантство одступи пред пламеном вере - колико год он изгледао безумно за рационалисте и себичњаке.

         Црквени живот 2017. године обележиле су сувише уопштена дискусија о стогодишњици трагедије - и врло конкретне одлуке Архијерејског Сабора.

         Фактички је одбачен - уз снажне гласове „одоздо“ - предлог новог катехизиса, који је био покушај либералне „кодификације“ православне веронауке (у њему је било врло мало речено о есхатологији и баш ништа - о Божијој казни).

         Фактички су одбачени и још либералнији документи прошлогодишњег „критског сабора“, које је одобрио Сабор 2016. године, али које су искритиковали богослови, пастири и православна јавност у целом свету.

         Ипак, још није решен проблем чланства у „Светском савету цркава“, у којем главну реч воде ултралиберали, који су у суштини изгубили право да буду називани хришћанима. Није превазиђена ни инерција екуменизма, који је одавно изгубио динамику и претворио се у остатак „детанта“ 60-90-их година прошлог века.

         Сада је неопходно обраћати се јасном, часном и нелицемерном речју целом свету, а посебно заблуделом Западу.

         Превео: В. Кршљанин

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари

Baja's picture
Baja 18:57 01.01.2018.

  • +6
Voting is closed.

Svašta napriča pop.

Padre's picture
Padre 19:09 01.01.2018.

  • +8
Voting is closed.

Znači, u Srbiji, Bugarskoj, Grčkoj i Rusiji, gde se propoveda pravoslavlje,sve su probleme rešili, sad to treba samo proširiti na zapad, pa kad tu uspe, na bliski istok i tako dalje, pa da svi žive brez problema!

Slobodanka's picture
Slobodanka 22:52 01.01.2018.

  • +9
Voting is closed.

Ranije su krenuli tobožnji ruski hakeri, na to + pravoslavni popovi... Sve to je još uvek meka sila... Ako oni nama već odavno šalju njihovu meku silu, zauzvrat da i mi njima pošaljemo našu.

garavi's picture
garavi 01:34 02.01.2018.

  • +6
Voting is closed.

Ја те не разумем, а мислим да и ти саму себе не разумеш!

Slobodanka's picture
Slobodanka 12:54 02.01.2018.

  • +11
Voting is closed.

Komentar je kratak i podseća na dva problema. Prvi je da su Rusi već optuženi za nepostojeće mešanje u američke izbore uz pomoć ruskih hakera, ali za takve tvrdnje nemaju ni dokaze. Ipak delovati putem interneta je još uvek "meka sila". S druge strane uticaj pravoslavlja na Zapad koji se upravo nudi je takodje meka sila kao deo sveukupne ruske kulture.
Zapad je već uveliko u sklopu svoje nekulture satanizovao Rusiju, a lek bi bio da se takav Zapad prevaspita uz pomoć pravoslavlja.

„Meku sila“ je sposobnost postizanja ciljeva u spoljnoj politici uz pomoć „pozitivnog privlačenja i ubeđivanja“, a nema rata, sankcija i pretnji kao kod "tvrde sile". Meka sila ima mnogo načina za delovanje: rad državnih medija, filmska industrija, sveukupna propaganda, studentske razmene, itd. itd. Tu su i posebni resursi iz oblasti kulture kao što su likovna umetnost, književnost, balet...
Amerikanci troše veoma značajna novčana sredstva za svoju meku silu. Rusija ni slučajno toliki novac nema na raspolaganju, ali ima druge moćne resurse.

Slobodanka's picture
Slobodanka 22:52 01.01.2018.

  • +3
Voting is closed.

...

Igor Grozni's picture
Igor Grozni 19:13 02.01.2018.

  • +6
Voting is closed.

Pravoslavlje" neka resi prvo problem u nasoj zemlji
a nemci i zapad neka o njima vodi problem njihov Papica.
Koje licemerstvo.

Додај коментар