Сваке године све више Американаца прелази на православље
МНОГИМА СЕ СВИЂА И ШТО ЈЕ ПРАВОСЛАВЉЕ „МУШКИЈЕ“ ОД ДРУГИХ ХРИШЋАНСКИХ ДЕНОМИНАЦИЈА
* Американаца који се истовремено припремају за православно крштење сада је по 10-12, чак 50-150 на неким местима. Неке православне парохије већ размишљају о отварању сопствених школа. На пример, свеправославна школа Светог Константина у Хјустону, отворена 2015. године, сада има преко 500 ученика у свом главном кампусу
* Све је почело током пандемије. Многе православне парохије (за разлику од протестантских или католичких) наставиле су да служе упркос ограничењима. То је привукло разочаране у „либералне деноминације“, а видели су „традиционални“, строги, „мушки“ облик хришћанства: дуге службе, постове, јасне моралне стандарде, отпор модерном прогресивизму (ЛГБТ, феминизам, итд.)
* Према истраживачком центру Пју, мушкарци чине приближно 60-64% православних хришћана у Сједињеним Државама. Од 2007. године дошло је до повећања за безмало 20%. Још је индикативније да је 24% парохијана млађе од 30 година, што је већи проценат
* Мојсије Мекферсон је свештеник у парохији у Џорџтауну, у Тексасу. Отац је петоро деце. Из протестантске је породице, а својим парохијанима се обраћа језиком који разумеју. Диже тегове, слуша хеви метал. Исмева претерану женственост модерних америчких мушкараца – од обликовања обрва до уских фармерки
________________________________________________________________________
Аутор: Валентин БОГДАНОВ
СВЕДОЦИ смо правог бума интересовања Американаца за руске црквене традиције.
Православно хришћанство је у Сједињеним Државама најмања и најмање позната од три главне гране хришћанства – исповеда га око 1% становништва (протестанти чине око 40%, а католици око 20%), али се најактивнији прилив нових верника дешава у православним парохијама.
Американаца који се истовремено припремају за православно крштење сада је по 10-12, чак 50-150 на неким местима.
Неке парохије су се удвостручиле или утростручиле последњих година.
Све је почело током пандемије. Многе православне парохије (за разлику од протестантских или католичких) наставиле су да служе упркос ограничењима.
То је привукло разочаране у „либералне“ деноминације. Американци, којима је пружена прилика да упореде, у православном канону су видели „традиционални“, строги, „мушки“ облик хришћанства: дуге службе, постове, јасне моралне стандарде, отпор модерном прогресивизму (ЛГБТ, феминизам, итд.).
Многи са одобравањем примећују да православље има „мушкији“ карактер од других верских традиција.
Свештеници (који су увек мушкарци и могу бити ожењени) често носе велике браде и имају велике породице. Посебно је привлачна Божанска литургија која је непозната Американцима.
Једна од новоизграђених православних цркава
Православни верски обред укључује појање, паљење тамјана и дубоке поклоне пред иконама. Велики део литургије се одвија ван видног поља верника. Црква такође поштује строг и сложен распоред постова.
Православље захтева жртву од верника. То је посебно у контрасту са савременом музиком и мотивационим проповедима које се чују у евангелистичким мегацрквама.
Да ли је чудо што њихови бивши конзервативни парохијани (првенствено мушкарци) чине већину нових обраћеника у православље?
Према истраживачком центру Пју, мушкарци чине приближно 60-64% православних хришћана у Сједињеним Државама.
Од 2007. године дошло је до повећања за безмало 20%. Још је индикативније да је 24% парохијана млађе од 30 година, што је већи проценат него код католика или евангелиста.
Представници америчке генерације Z окрећу се православљу (многи Зумери долазе у цркву од нуле), што потпуно пркоси недавним предвиђањима социолога, па чак и верских вођа који деценијама посматрају постепену секуларизацију Америке.
За растућу популарност онлајн православља заслужни су и блогери на Јутјубу и другим друштвеним платформама –. Чак је и смишљен термин за те ентузијасте: „Ортоброс“ (Orthobros).
Онлајн инфлуенсери отворено разговарају о политици и култури – за разлику од парохијских свештеника, који често избегавају такве теме. Они обично заступају строги друштвени конзервативизам са посебним нагласком на „традиционалну породицу“ и претњама које представљају феминизам, хомосексуалност и трансродни идентитети.
Међутим, и сами свештеници су на интернету. Један од таквих је и Мојсије Мекферсон, чија се парохија налази у Џорџтауну, у Тексасу.
Отац је петоро деце, бивши мајстор за кровове. Из протестантске је породице, а својим парохијанима се обраћа језиком који разумеју. Диже тегове, слуша хеви метал и, у својим Јутјуб видео снимцима, исмева претерану женственост модерних америчких мушкараца – од обликовања обрва до уских фармерки.
Али, ни жене не заборавља.
Отац Мојсије, обраћајући се својим парохијанима, указује да постоје различити начини њиховог служења Богу: и одласком у монахиње и ступањем у брак. Оне који изаберу ово друго, требало би да теже да имају што више деце.
Мојсије Мекферсон
Ове наизглед једноставне истине звуче као откровења многима у Сједињеним Државама данас.
Резултат: неке православне парохије већ размишљају о отварању сопствених школа. На пример, свеправославна школа Светог Константина у Хјустону, отворена 2015. године, сада има преко 500 ученика у свом главном кампусу.
Због своје популарности, прошле јесени је отворила нови кампус у Питсбургу и још један у Даласу.
Парохија Свих Светих у Северној Каролини такође разматра отварање школе и запошљавање другог свештеника.
Неки Американци, након преласка у православље, чак размишљају и о пресељењу.
Отац Јосиф (Џозеф Глисон), који се преселио из Америке у село Борисогљебск у Јарославској области са супругом и осморо деце, прошао је поједностављену процедуру за добијање дозволе боравка.
Путин је покренуо овај процес за стране држављане који деле традиционалне руске духовне и моралне вредности и одбацују деструктивну неолибералну агенду својих земаља.
Нови амерички православци су управо из те групе.
