Србија има више монахиња него монаха

Међународни симпозијум у Жичи о обнови женског монаштва

• После Другог светског рата, наше манастире су сачувале и очувале монахиње и све што је преживело, преживело је захваљујући напорима жена и девојака

      КРАЉЕВО, (ФоНет) - Дочеком његове светости, патријарха српског господина Иринеја, у манастиру Жича јепочео четвородневни научно-духовни симпозијум о православном женском монаштву, који ће окупити 30 еминентних предавача и више од 300 готију из земље И света.

      "Сва земља је света и благословена, али Жича је наша света земља. Она је свето место којим је ходао највећи син српског рода, свети Сава. Овим местом су ходале и највеће личности наше историје, почевши од Стевана Првовенчаног и других светих Немањића, али не само њих", рекао је благословивши скуп патријарх Иринеј.

      На Симпозијуму учествују предавачи, епископи, митрополити и професори Богословских факултета из Србије, Грчке, Сирије, Грузије, Румуније и Русије.

      Идеја о одржавању симпозијума потекла је пре неколико година из потребе да се на једном месту окупе људи великог теолошког знања и духовног искуства, а како Жича обележава осам векова постојања, ово је била иделана прилика да манастир достојанствено обележи јубилеј.

Жича

      "Долазак у Жичу је дар Божији, њена неисцрпна благодет нас освећују и просвећује. Благословени су сви коју у њу улазе и кад изађу више нису исти, јер су оваплоћени духом светим", поручио је Иринеј.

      Симопзијумом председава епископ Порфирије, који је рекао да је управо Жича била место почетка монашког општежитељног живота, због чега је било природно да се баш у овом манастиру поводом јубилеја организује овакав скуп.

      "Духовна обнова српског народа траје неколико деценија. Показатељ те обнове је чињеница да наши манастири оживљавају и да у њих долазе махом млади људи", рекао је Порфирије.

      Он је појаснио да нема суштинске разлике између мушког и женског монаштва, осим организационе. Женски манастири, наиме, поред игуманије имају и духовника који руководи женском духовном заједницом.

      На почетку Симпозијума оцењено је да женско монаштво, такође, доживљава обнову, па је данас у Србији више монахиња, него монаха.

      После Другог светског рата, наше манастире су сачувале и очувале монахиње и све што је преживело, преживело је захваљујући напорима жена и девојака које су, како је речено, биле запаљене љубављу према Христу и тако очувале светиње до наших дана.