Бољшевици су чак планирали да поставе споменик Јуди

АЛЕКСАНДАР ДУГИН: ДАНИ СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ НЕ ГОВОРЕ О ПРОШЛОСТИ НЕГО О ВЕЧНОМ - ВЕЛИКА СРЕДА

„Јудин пољубац”, Жак Жозеф Тисо

• Пад Луцифера и Јудина издаја - у суштини су једно исто, страшни догађај Велике Среде. Иначе, баш због тога ми хришћани током читаве године поштујемо пост у среду сваке недеље. Онај који то не чини солидарише се са Јудом и као он - издаје самог Христа
• А Христа није само Јуда издавао. Три пута се од њега одрицао и сам апостол Петар. Јасно је да се он бојао. Али, ипак… И у чему се апостол Петар разликује од Јуде? По томе што се Јуда обесио, а Петар - покајао
• Велика Среда је баш онај моменат кад треба да доносимо најважније одлуке: верност или издаја? Није важно када и са које тачке ћемо се окренути Христу. Важно је да се то деси. А покајање је важније од врлине

        ДАНАС је Велика Среда. Страшни Дан.

        Од свих злочина, грехова и гнусних дела која је човечанство починило, на Велику Среду сећамо се најгнуснијег и најстрашнијег. То је Јуде Искариота издаја Господа нашег Исуса Христа.

        Велики Дани Страсне Седмице говоре нам, не о прошлости, него о вечном, о ономе што је било, јесте и биће. Симбол вечне издаје је Јуда, чијег се чудовишног чина сећамо на Велику Среду.

        Јудино издајство је - збир свих издаја, а његова личност - уопштена личност сваког издајника. Готово да је заједничка именица: Јуда једнако је - издајник.

        Јуда издаје не само учитеља и друга. Не само онога у кога је он поверовао и за којим је кренуо, он издаје Бога, Творца, онога ко му је дао све - живот, тело, душу, веру, ум, срце, способност да воли и мрзи.

        Како се ту не сетити Сатане, највећег међу анђелима, који се пошто је био прво биће и налазио се од свега ближе Богу, због своје гордости сурвао у бездан.

        Пад Луцифера и Јудина издаја - у суштини су једно исто, страшни догађај Велике Среде. Иначе, баш због тога ми хришћани током читаве године поштујемо пост у среду сваке недеље. Онај који то не чини солидарише се са Јудом и као он - издаје самог Христа.

        Према Јудиној издаји не сме се односити сувише лакомислено: кажу, тај лош човек поступао је неправилно, а ја на његовом месту не бих тако учинио. А како? Јесте ли у то сигурни? Откуд таква сигурност?

        Колико пута ми у животу чинимо издају - велику и малу? И колико пута смо ми у последњем ХХ веку издали оно у шта смо веровали?

        Године 1917. ми, Руси, издали смо Цара и Цркву.

        Бољшевици су чак планирали да поставе споменик Јуди. Али, нису се на томе зауставили и 1991. поново су издали - овога пута социјализам и социјалну праведност. Или је то урадио неко други? А нисмо ми сами? Нису ли наши преци?

        Јуда - то је озбиљно. Ако га избегнемо и у журби повичемо: то није о нама, ми никога не издајемо - то неће помоћи. Издавали смо, издајемо и још ћемо издати. Авај. Човек је створен као слободан, а не као роб. Зато он може да каже Богу, духу, другом човеку - да, а може и не.

        Може да буде веран, а може и да изда. Слобода је тешко бреме. Нема ништа теже од моралног избора. Зато се не треба зарећи: човеку је својствено да издаје. Човеку је својствено да пада, човеку је својствено да чини преступе.

        А Христа није само Јуда издавао. Три пута се од њега одрицао и сам апостол Петар. Јасно је да се он бојао. Али, ипак… И у чему се апостол Петар разликује од Јуде? То што се Јуда обесио, а Петар покајао.

        И Павле-Савле прогонио је Христа и његове ученике, мучио их. Ипак, и Петар и Павле су се покајали… и постали главни-прво-апостоли.

        Стога је све у покајању. И за 17.-ту и за 91.-прву. Док се не покајемо, ми смо Јуде. Значи, ми ћемо издавати изнова и изнова.

        Велика Среда је баш онај моменат кад треба да доносимо најважније одлуке: верност или издаја?

        Довиђења. Ово је била Дугинова директива о Великој Среди и метафизици издаје.

        Није важно када и са које тачке ћемо се окренути Христу. Важно је да се то деси. А покајање је важније од врлине.

        Превела: Ксенија Трајковић