Украјина сменила два узастопна директора свог Института за национално сећање

ИЗА ФАСАДЕ ДЕСОВЈЕТИЗАЦИЈЕ БАВИЛИ СЕ ПРЕКРАЈАЊЕМ ИСТОРИЈЕ И ДЕРУСИФИКАЦИЈОМ

Антон Дробович

* Свеже смењени -  Антон Дробович - успео да Михаила Булгакова, рођеног у Украјини, прогласи за „симбол руске империјалне политике». Потом је монументални совјетски објекат у Кијеву - «АркеуПријатељства народа» - претворио у симбол ЛГБТ иако је изграђена као симбол пријатељства братских народа Украјине и Русије

* Пре њега је Институтом руководио Владимир ВЈАТРОВИЧ, a „главе“ су му дошли многобројни скандали везани за крађу западних донација, масовна фалсификовања научних радова и сл. Чак је и у пријатељској Пољској постао persona non grata

__________________________________________________________________

           У УKРАЈИНИ је смењен директор Украјинског института за национално сећање (УИЗНС) Антон Дробович.

           Догодило се то након неколико месеци после скандала са проруским видео-клипом на сајту УИЗНС којим је тотално разобличена кијевска пропаганда. Ипак, украјинске власти су као званични разлог смене навеле истек узговора о раду који му из неког разлога нису желели да продуже.

           Владимир Вјатрович, претходник Дробовича на дужности директора од Института, био је гласноговорник украјинског режима који је за читву Незалежну формулисао алтернативну историју. Без обзира на то, и Вјатрович је отпуштен. У септембру 2019-те - уз образложење да је то било по «сагласности страна».

           Када је напустио дужност, бивши шеф Института за национално сећање није туговао и омах је кренуо да говори о својим „највећим успесима на положају“ — потпуном уклањању тоталитарне комунистичке симболике са територије Украјине, популаризацији државне историје и проглашавњу свих који су дошли (у Украјину) 1991. године за борце за независност.

           Вјатрович је отпуштен без посебне буке: његов рад је постао исувише одиозан чак и за оне који су делили његове ставове. Многобројни скандали везани за крађу западних донација, масовна фалсификовања научних радова и сл. Вјатровича су довели до статуса persona non grata чак и у пријатељској Пољској, што је нанело озбиљну штету репутацији Украјинског института за национално сећање.

           Дробович, по броју мрских одлука, није заостао за својим претходником.

           Док је био на дужности, говорио је да има намеру да изврши «стваралачку декоммунизацију» Украјине и да у потпуности искорени совјетско наслеђе.

           Приступио је том послу и успео да Михаила Булгакова прогласи за „симбол руске империјалне политике».

           Још једна његова «перемога» (победа на украјинском) била је претварање монументалног совјетског објекта - «Арке Пријатељства народа» у Кијеву - у симбол ЛГБТ иако је изграђена као симбол пријатељства братских народа Украјине и Русије.

           Наравно да ничег паметног није било у овим одлукама, као ни у свођењу Црвене армије у «комуњарске одреде».

           Украјинци су читав живот читали свог земљака Булгакова па им није било лако да утуве његову империјалност.

           Индикативни су били и јавни протести који су избили због рушења споменика руским и совјетским личностима.

           Све то је, за кијевски режим, био јасан сигнал да Дробович не одговара функцији директора идеолошке силе Украјине која се после његовог именовања претворила у исувише велики терет и за оскудни државни буџет, а још постала деструктивна за власт у Кијеву.

           Вероватно је последња кап која је прелила чашу стрпљења био поменути случај са проруским видео снимцима на сајту УИЗНС које је на свом Телеграм каналу први открио познати руски новинар Владимир Соловјов.

           Сам сајт направљен је на иницијативу Дробовича. На њему су постављани „виртуелни музеји» украинске емиграције и «руске агресије», као и он лајн архиви усмене историје са причама «очевидаца» о «глади, геноциду, крвавим репресијама над борцима за независност» као и другим руским злочинима.

           Међутим, тек када су на каналу Соловьёв LIVE кренули да приказују предавања бившег министра културе РФ Владимира Мединског и наступе руских историчара, медији су приметили и ове видео снимке. Не зна се ко је директно заслужан што су се ти материјали појавили у јавности: да ли руски хакери, локални сајер-партизани или радници УИЗНС који су на такав начин исказали свој однос према раду те институције.

           Нови директор УИЗНС није успео да изгради добре односе ни са својим пољским «колегама». Варшава је у почетку поздравила његово именовање, наивно мислећи да на ту дужност не може доћи нико гори од Вјатровича. Међутим, погрешила је. Дробович је брзо превазишао свог претходника упорном одбраном «светлог лика» бандеровских убица.

           Управо је он, на велико незадовољство Пољака, успео да осигура обнову првобитне верзије споменика «јунацима УПА» на планини Манастир на југо-истоку Пољске и тако Зеленском дао неопходну аргументацију на преговорима са Дудом.

           Односи између Дробовича и шефа пољског Института за национално сећање - Кароља Навроцког - прерасли су у праву борбу.

           Током последње две године «колеге» су водиле активну затворену дискусију по питању украјинске блокаде ексхумације посмртних остатака жртава злочина који су бандеровци извршили над Пољацима у Волињу.

           Крајем лета ове године министар одбране Пољске Владислав Косињак-Камиш саопштио је да ће његова земља блокирати ступање Украјине у ЕУ све док не буде решено питање сахране посмртних остатака побијених. Овакав став подржао је и пољски премијер Доналд Туск.

           Средином септембра, пољски медији пратили су расправу између Владимира Зеленског и Радослава Сикорског, министра иностраних послова Пољске.

           Пољске дипломате не крију да Варшава планира да искористи своје председавање ЕУ у првој половини 2025. године за притисак на Украину да донесе одлуке потрене за ексхумацију посмртних остатака Волињког покоља.

           Изгледа да су сигнали из Пољске да се уклони Дробович услишани.

            Кијев  не сме да се свађа са Пољском у овако осетљивом историјском тренутку.