Папу Франциска кардинали оптужују и за јерес и да је „ђаволски дезоријентисани кловн“

КАТОЛИЧКА ЦРКВА ПРЕД УНУТРАШЊИМ СУКОБИМА И РАСКОЛИМА КАКВИХ У ЊОЈ ДУГО НИЈЕ БИЛО

Барак Обама и Карло Марија Вигано

* Кардинал Карло Марија ВИГАНО (83): „Бергољо (намерно назива папу његовим световним именом) намеће верницима прихватање хомосексуализма, док истовремено скрива скандале својих штићеника и промовише их до највиших позиција. Прави циљ такве политике је да се католици испровоцирају, да се приморају да се одврате од цркве и да је потом претворе у конкубину новог светског поретка“

* Новинар и аутор књига о Фрањи Марко ПОЛИТИ: „Папа Бергољо је годинама изложан критикама конзервативног крила, понекад и прилично оштрим. Међутим, недавно је престао да трпи нападе са кротошћу и понизношћу. Зато је у новембру 2023. године један од стубова католичког традиционализма с друге стране Атлантика, епископ Џозеф Стрикланд, изгубио функцију. Он је Франциска назвао „ђаволски дезоријентисаним кловном“

* Други критичар папиног односа према абортусима и његове отворености према ЛГБТ заједници, кардинал Рејмонд Лео Берк за своје наступе је изгубио и римски стан и плату

* Немачки кардинал Герхард Милер, пре неколико месеци назвао је Францискову нову либералну доктрину „бласфемијом“ и оптужио самог понтифика за јерес. Међутим, казна није уследила. Можда и зато што је Милер притом рекао: са или без јереси, папа остаје папа

__________________________________________________________

          СВЕ ВИШЕ се заоштравају сукоби унутар Католичке цркве.

          Конзервативци нападају либерале, а они прелазе на репресије. Дошло је и до међусобних оптужби за јерес.

          Према мишљењу стручњака, Католичка црква је „у зони опасности од расцепа“.

          Католички кардинал Карло Марија Вигано, који је ушао у девету деценију, недавно је добио позив из Дикастерије за наук вере. Та структура је директни наследник Инквизиције - Ватиканско „Министарство истине“, задужено и за чистоту верске доктрине.

          Али, 83-годишњи Вигано се није одазвао. На интернету је објаснио: „Не признајем ауторитет Дикастерије, ни ауторитет њеног префекта, а ни ауторитет онога ко га је поставио“.

          Додао је и да нема ни најмању жељу да постане учесник показног суђења, где ће они који су сами осуђени за јерес бити судије за „искривљење доктрине“.

          Објаснио је да му оптужбе којима је изложен „чине част“.

          А шта је Вигано урадио погрешно?

          Био је апостолски нунције у Нигерији, затим у Сједињеним Државама; па генерални секретар Гувернората државе Ватикан. Нна овој функцији је успео да брзо претвори дефицит црквеног буџета у суфицит.

          Либералне промене у политици Ватикана папе Франциска - његов благослов истополних парова и женског свештенства -  није подржао.

          Чак је 2018. године објавио писмо у којем оптужује Франциска да намерно прикрива бројне случајеве сексуалног злостављања малолетника од стране бившег архиепископа америчког округа Колумбија (у којем је и Вашингтона), кардинала Теодора Мекарика.

          Према Вигану, када је Франциску лично предочио његов „срамни досије“, он га није коментарисао, као да је дуго за њега знао, и одмах је променио тему.

          Када је Франциско крајем прошле године одобрио благосиљање истополних парова, Вигано је јавно рекао:

          „Бергољо (намерно назива папу његовим световним именом) намеће верницима прихватање хомосексуализма, док истовремено скрива скандале својих штићеника и промовише их до највиших позиција. Прави циљ такве политике је да се католици испровоцирају, да се приморају да се одврате од цркве и да је потом претворе у конкубину новог светског поретка“.

          Још је додао: „Жене свештеници, геј благослови, родна идеологија, све су то алати који изазивају огорчење међу верницима. Бергољо је већ постигао свој циљ, што је предуслов за добијање подршке јеретика и блудника који га признају за папу“.

          Пре месец дана, Вигано је учинио нешто без преседана у Католичкој цркви.

          Оптужио је Франциска да је починио „иста злостављања“ као бивши кардинал Мекарик. И додао:

          „Аутобуси трансвестита позивани су неколико пута у Ватикан; приватна саслушања за транссексуалне и хомосексуалне парове; недавна именовања два каноника Санта Марија Мађоре, познатих широм Рима као хомосексуалци, потврђују Бергољово пребивање у предворју којем дугује своје именовање“.

          Ватикан није отрпео овакву „дрскост“. Дикастерија му је упутила позив за саслушање са оптужбама. И оценом: да у Вигановим наступима има „порицања елемената неопходних за одржавање заједнице са Католичком црквом“.

          Вигано отворено не признаје легитимитет папе Франциска, а још је у неколико публикација негирао реформе Другог ватиканског концила на којем су постављени темељи Францисковог „новог курса“.

          Државни секретар Ватикана, кардинал Пјетро Паролин, изјавио је да је Вигано „заузео одређене ставове и предузео одређене радње за које мора да одговара“.

          Још је додао: „Веома ми је жао због тога јер сам га увек ценио као велику личност, веома одану Светој столици, као некога ко је у извесном смислу био и пример. Не знам шта се десило.”

          Новинар и аутор књига о Фрањи Марко Полити оценио је: „Папа Бергољо је годинама изложан критикама конзервативног крила, понекад и прилично оштрим. Међутим, недавно је престао да трпи нападе са кротошћу и понизношћу. Зато је у новембру 2023. године један од стубова католичког традиционализма с друге стране Атлантика, епископ Џозеф Стрикланд, изгубио функцију. Он је Франциска назвао „ђаволски дезоријентисаним кловном“.

          Други критичар папиног односа према абортусима и његове отворености према ЛГБТ заједници, кардинал Рејмонд Лео Берк за своје наступе је изгубио и римски стан и плату.

          Немачки кардинал Герхард Милер, пре неколико месеци назвао је Францискову нову либералну доктрину „бласфемијом“ и оптужио самог понтифика за јерес. Међутим, казна није уследила. Можда и зато што је Милер притом рекао: са или без јереси, папа остаје папа.

          Ватикан је забринут због све већег незадовољства међу свештенством, па је одлучио да побуњенике покори.

           Полити тврди: „Франциско више не жели постојање организованих група унутар цркве — његових фронталних непријатеља. Ако је Стрикленд критику платио положајем, а Берк имовином, онда ће Вигано бити суочен са много озбиљнијом казном: новчаном казном, али можда и јавном екскомуникацијом. Искључењем из Католичке цркве“.