Вишковић: Струја у Српској најјефтинија у региону, али за народ неће поскупити

УКАЗАО ДА СЕ МЕГАВАТ НА СВЕТСКИМ БЕРЗАМА ПЛАЋА ПО 300 ЕВРА, А ДА ЈЕ У РС – 22,5 ДО 53 ЕВРА

* „То можемо захвалити споразуму који је Српска постигла са Русијом и Гаспромом. Желим да им се захвалим за то, свидело се то некоме или не. У једном моменту гас је имао цену од 3.000 долара на 1.000 метара кубних, али ми то нисмо осетили"

         * „Искористили смо наш Закон о интервентним набавкама и обезбедили одређене количине основних животних намирница, као резерве за `не дај Боже`. Те резерве ће служити ако се поремете ланци снабдевања или ако дође до дивљања цена“

         * Српска производи 200.000 тона годишње пшенице, од чега може да се добије 120.000 тона брашна. РС у нормалним околностима троши 5.500 тона брашна месечно, што значи да наша је једна жетва обезбеђује брашном за скоро две године

       ГРАЂАНИ Републике Српске у овој години неће плаћати већу цену електричне енергије без обзира на инфлацију и глобалну кризу, изјавио је председник Владе Републике Српске Радован Вишковић.

       Вишковић је истакао да је електричнa енергијa у Српској и даље најјефтинија у региону, али да без обзира на то нису планиране измене ценовника ни за домаћинства, ни за привреду.

       "Наша домаћинства плаћају 22,5 евра по мегавату, а привреда 53 евра по мегавату, и то они који су имали уговоре на годину дана, док они који су прошле године склопили уговор на двије године плаћају електричну енергију по цијени од 49,5 евра по мегавату", рекао је Вишковић.

       Он је подсетио да је цена електричне енергије на светским берзама 300 евра по мегавату.

       Када је реч о гасу, Вишковић је навео да његова цена тренутно прелази 1.300 долара на 1.000 метара кубних, док Српска и БиХ и даље плаћају 364 долара на 1.000 метара кубних.

       „То можемо захвалити споразуму који је Српска постигла са Русијом и Гаспромом. Желим да им се захвалим за то, свидјело се то некоме или не. У једном моменту гас је имао цијену од 3.000 долара на 1.000 метара кубних, али ми то нисмо осјетили", напоменуо је премијер Српске. 

       Упитно је, тврди Вишковић, и шта ако се БиХ одрекне акциза и онда почну долазити грађани из региона како би купили нафту и нафтне деривате, који би њима били још повољнији, јер нема акцизе и ослобађају се ПДВ-а.

       „То значи да би у датом моменту могли да имамо огромне редове, поготово у пограничним дијеловима, те да се можда чак угрози снабдијевање наших грађана. Је ли нам то циљ? Из тог разлога је Влада тражила да се то ограничи на мјесец дана, а не на шест мјесеци како је предлагао СДП", појаснио је Вишковић за "Српскаинфо".

       Говорећи о кризи коју су у целом свету, па и у Српској, изазвала дешавања у Украјини, Вишковић је подсетио да је Влада предложила укидање ПДВ-а на основне животне намирнице и повећање стопе на луксузну робу са 17 на 22 одсто, уз ограничење до 31. децембра 2022. године.

       „Планирамо ускоро да повећамо плате, пензије и борачка издвајања. У међувремену смо искористили наш Закон о интервентним набавкама и обезбиједили одређене количине основних животних намирница, као резерве за `не дај Боже`. Те резерве ће служити ако се поремете ланци снабдијевања или ако дође до дивљања цијена", нагласио је Вишковић.

       Навео је да се Српска припрема за надолазећу жетву и планира откупити одређене количине пшенице, коју ће задржати као резерву за потребе Српске.

       Он је напоменуо да је производња пшенице у Српској негде 200.000 тона годишње, од чега може да се добије 120.000 тона брашна, а да је у нормалним околностима, потрошња грађана у Српској 5.500 тона брашна месечно.

       „То значи да наша једна жетва обезбеђује брашна за скоро две године. Међутим, проблем је што ФБиХ нема значајну производњу пшенице, па добар дeо брашна или пшенице из Српске заврши у ФБиХ. У том случају, производња пшенице у БиХ није довољна за прехрану свих становника, и морамо увозити одређену количину пшенице са других простора", навео је Вишковић.

       Додао је да су пољопривредници, до сада, за хектар засијане пшенице добијали 300 КМ из аграрног буџета Српске, али да је узимајући у обзир раст цијена нафте, минералних ђубрива и слично, Влада одобрила додатних десет милиона КМ из Компензационог фонда Српске за аграрни буџет, који износи 75 милиона КМ.

       "Повећали смо, тако, износ за још 100 КМ по хектару засeјане пшенице, па премија сада износи 400 КМ, умјесто 300 КМ. Српска такође, за разлику од ФБиХ, већ неколико година има такозвани плави дизел и нашим регистрованим произвођачима омогућавамо да добију по 100 литара дизела по хектару обрадиве површине. Ми то суфинансирамо са 50 фенинга по литру", напоменуо је Вишковић.

Биће повећања плата и пензија,

о износима након договора

       Председник Владе Републике Српске Радован Вишковић изјавио је да ће у Српској бити повећане плате и пензије, али да ће конкретни износи бити обелодањен тек када буду завршени разговори са социјалним партнерима.

       Вишковић је истакао да ће о најављеном предлогу за ванредно повећање пензија изаћи у јавност тек када о томе буду завршени разговори са Удружењем пензионера Републике Српске.

       "Када то са њима договоримо, заједно ћемо изаћи у јавност и рећи колико је повећање и од када иде. Исти састанак планирамо и са пословном заједницом и синдикатима у вези са повећање плата запослених. Дакле, биће повећања пензија, плата и борачких додатака, а с нашим партнерима ћемо договорити вријеме ступања тих мера на снагу и тачне износе", прецизирао је Вишковић за Српскаинфо.

       Он каже да би било коректно да привредници подигну плате и у приватном сектору.

       „Влада Српске у континуитету даје олакшице нашем привредном сектору. Већ сам раније поменуо да плаћају много мању цијену електричне енергије него привредници у окружењу. Ми смо приликом доношења буџета за ову годину ишли превентивно са одређеним решењима. Одрекли смо се одређених прихода у буџету укидањем парафискалних намета и смањивање пореског оптерећења, како би и наш приватни сектор дошао у позицију да повећава плате својим запосленим", рекао је Вишковић.