Немачки католици траже од папе Франциска да и жене буду свештеници
ХОЋЕ ЛИ УНУТАРКАТОЛИЧКИ РАСКОЛ ПОНОВО КРЕНУТИ ИЗ НЕМАЧКЕ?
* Ватикан је реформе омогућио мером без преседана: давањем дозволе да унутрашње црквене проблеме решавају саме „црквене заједнице“. У Немачкој су верници то право већ искористили. На крају велике конференције у Франкфурту, свештеници и лаици су саставили апел папи да „пусти жене у олтар“. Другим речима: да дозволи да буду свештеници
* Противници „женске свештенике“ називају катастрофом. Теолог Маријана Шлосер је у Франкфурту упозорила: „Следећи раскол у хришћанском свету није далеко. Реформација ће, ако то дозволимо, поново доћи из Немачке“
__________________________________________________________
НЕМАЧКИ католици су уверени да су пронашли начин да превазиђу акутну кризу у Римокатоличкој цркви. Њихов рецепт је: дозволити женско свештенство.
О томе се већ жустро расправља у западном хришћанству. Није ни чудо.
Ради се о можда најамбициознијој реформи унутар данашњег католичанства за протекла два миленијума.
Ватикан је то омогућио мером без преседана: давањем дозволе да унутрашње црквене проблеме решавају само „црквене заједнице“.
У Немачкој су верници то право већ искористили.
На крају велике конференције у Франкфурту, свештеници и лаици су саставили апел папи Франциску са позивом да „пусти жене у олтар“. Другим речима: да дозволи да буду свештеници.
У Франкфурту су се дуго препирали. Заговорници иновација инсистирају на политици „отворених врата“ у Католичкој цркви јер се паства католичке цркве убрзано смањује. Траже да се иде у корак са временом и подсећају да евангелисти и лутерани не праве разлику између полова више од пола века. А да је у Англиканској цркви женско свештенство званично дозвољено 1994. године.
Противници „женске свештенике“ називају катастрофом. Теолог Маријана Шлосер је у Франкфурту упозорила:
„Следећи раскол у хришћанском свету није далеко. А реформација ће, ако то дозволимо, поново доћи из Немачке“.
Став Ватикана још није јасан.
Пре тридесет година, папа Јован Павле Други је написао: „Црква нема право да додели свештенство женама <...> Ту одлуку морају подржати сви верници“.
Слично су говорили и његови наследници.
У првим вековима хришћанства постојале су ђаконице – помињу се чак и у Новом завету. Оне нису били само „помоћници старешине заједнице“, већ представнице посебног свештенства са посебним одеждама и иницијацијским обредима – удовице или неудате девојке.
Негде су ђаконице само спремале жене за крштење. Негде су прислуживале свештенику, а понекад га и замењивале – причешћивале су болесне и труднице, помазивале хришћанке светим уљем...
Неки сматрају да из Немачке креће иницијатива да се прошири женска улога у црквеном животу.
Други су верени да се „велика реформа не може избећи“. А да ће иницијатива немачких католика бити моћан детонатор који може довести до далекосежних подела у католичанству.
У сваком случају, ако се појаве жене свештеници - Католичка црква драматично променити. У њој ће доћи до „структуралне револуције“.