Русија и Кина ближе него да су у војном савезу, Америка се спрема за велики рат
ПУТИН И СИ ПРОДУЖИЛИ СТРАТЕШКИ ПАКТ СВОЈИХ ЗЕМАЉА У ВРЕМЕ КАДА БИ БАЈДЕН ДА ИЗМЕЂУ ЊИХ ЗАБИЈЕ КЛИН
* Руски лидер: Односи Русије и Кине достигли су висину без преседана и постали образац за међудржавну сарадњу у 21-ом веку
* Џо Бајден затражио од Конгреса 752,9 милијарди долара за наредну фискалну годину за националну одбрану. Највише након Другог светског рата. Министар одбране САД Лојд Остин: „САД морају бити спремне да иду укорак са нашим конкурентима и обезбедити да се, ако буде потребно, боримо и да победимо у следећем, али не последњем рату. Узели смо у обзир могућност нових ратова“
* Вашингтон повећава војни буџет и са намером да тако присили Москву и Пекинг да повећавају војне расходе, а да преко тога успоре њихов економски развој
_______________________________________________________
ЏО Бајден је своје женевске преговоре са Владимиром Путином покушао да искористи за постепено забијање клина између Москве и Пекинга. И, већ је добио одговор који сигурно није очекивао.
Путин и његов кинески колега Си Ђинпинг продужили су важење руско-кинеског споразума о `посебном стратешком партнерству` својих земаља на још две деценије.
Учинили су то шест месеци пре истека важења тог документа потписаног пре 20 година. За време преговора специјалним видео-линком са гарантованом заштитом од прислушкивања.
Руски лидер је потом оценио да су односи Русије и Кине „достигли висину без преседана и постали образац за међудржавну сарадњу у 21-ом веку“.
Нагласио је да ће се Русија и Кина и даље међусобно „подржавати у заштити државног јединства и територијалног интегритета“, да су се обавезале да неће прве применити нуклеарно оружје и да руске стратешке ракете неће `нишанити` Кину нити кинеске Русију.
Оценио је да то у савременом свету има велики значај.
И навео да су Русија и Кина „одлучне да заједничку границу претворе у појас вечног мира и пријатељства“.
У Москви се процењује да су руско-кинески односи нешто што је веће од њиховог могуће војног савеза.
У исто време је Бајден затражио од Конгреса 752,9 милијарди долара за наредну фискалну годину за националну одбрану. Највише након Другог светског рата.
Највећи део те суме - 715 милијарди долара - припашће Пентагону.
Министар одбране САД Лојд Остин објаснио је конгресменима у одбору за оружане снаге због чега је Бајден одобрио толики новац:
„Министарство одбране САД мора бити спремно да иде укорак са нашим конкурентима и обезбедити да се, ако буде потребно, боримо и да победимо у следећем, али не последњем рату. Припремајући нацрт војног буџета, узели смо у обзир могућност нових ратова“.
Додатно је конкретизовао:
„Озбиљну пажњу смо посветили Кини. За „Пацифичку иницијативу за обуздавање Кине“ предвидели смо преко 5 милијарди долара. Већ сам издао интерну директиву чији главни циљеви су јаче обуздавања Пекинга, убрзање развоја напредних способности и нових оперативних концепата, са снажењем мреже наших регионалних савезника“.
Генерал Остин је додао да Кина није једина претња Сједињеним Државама:
„Посебну пажњу смо посветили и супротстављању непријатељству Русије. Нарочиту пажњу смо поклонили сајбер простору и очекујемо да ћемо добити 10 милијарди долара за операције у тој области“.
Остин је најавио повећана улагања у хиперсонично оружје, 5Г технологије, микроелектронику, вештачку интелигенцију, бродоградњу, модернизацију нуклеарног оружја и свемирске системе.
Само за модернизацију нуклеарне тријаде Остин је затражио 28 милијарди долара за, а 112 милијарди - за развој и испитивање новог наоружања.
За време свог првог телефонског разговора са јапанским колегом Нобуом Кисијем, Остин је потврдио да су САД - у случају војног сукоба између Токија и Пекинга - спремне да бране острва Сенкаку која Јапан сматра својим.
Путин и Си на крстарици "Аурора"
Кина је тренутно супериорнија од Сједињених Држава у ракетама средњег и краћег домета. За Пекинг су те ракете основа војног потенцијала.
Зато САД планирају форсирано повећавање броја ракета средњег и краћег домета.
Вашингтон повећава војни буџет и са намером да тако присили Москву и Пекинг да повећавају војне расходе, а да преко тога успоре њихов економски развој.