Ево како се Бог помиње у уставима држава широм планете

БИЋЕ ПОМЕНУТ У НОВОМ УСТАВУ РУСИЈЕ, У УСТАВУ САД ГА НЕМА, АЛИ ИМА У УСТАВИМА ЊИХОВИХ 50 ДРЖАВА

* У Француској, Италији и Шпанији нема никаквог помињања Бога у њиховим „основним законима“. У Пољској, Албанији, Мађарској и Украјини – има

* У преамбули Устава Немачке се указује да га је немачки народ донео „свестан своје одговорности пред Богом и људима“. У члану 56. је текст заклетве коју полаже шеф немачке државе, а завршава се речима „Тако ми Бог помогао“

* У Уставу Ајове се, међутим, говори о „Највишем Бићу, у уставима Вирџиније и Делавера о „Створитељу“, у уставима Колорада, Вашингтона и Мисурија о „Врховном владару Васељене“, а у уставу Хаваја о „Божанском руководству“. У Уставу Масачусетса Бог се помиње 12 пута, а у Уставу Северне Каролине – 10 пута

* Преамбула Устава Пакистана почиње речима: „Верховна власт у Васељени припада само Свемогућем Алаху, а власт народа остварује се само у границама које је Он одредио и зато је света дужност“

___________________________________________________________________________

        У ТЕКСТУ измењеног устава Русије, о којем ће се гласати 22. априла, биће поменут Бог.

        У „историјском контексту“.

        Ово је ново за постсовјетску Русију. За неке друге земље – није.

        У Француској, Италији и Шпанији нема никаквог помињања Бога у њиховим „основним законима“.

        У Пољској, Албанији, Мађарској и Украјини – има.

        У већини великих држава Азије – Кини, Јапану и обе Кореје – Бог се такође не помиње. А у многим земљама Африке, латинске Америке и Блиског Истока се – помиње.      

        У преамбули Устава Немачке се указује да га је немачки народ донео „свестан своје одговорности пред Богом и људима“.

        У члану 56. је текст заклетве коју полаже шеф немачке државе, а завршава се речима „Тако ми Бог помогао“.

        Преамбула Устава Ирске почиње речима: „У име Пресвете Тројице, од које проистиче свака власт и према којој, као нашој последњој нади, треба да буду усмерено све што раде људи и држава – ми, народ Ејре, смирено признајемо све своје обавезе пред нашим Пресветим Господом Исусом Христом који је подржавао наше очеве у вековима искушења... доносимо и утврђујемо за себе овај Устав“.

        Ирци још у члану 44. свог Устава пишу: „Држава признаје да је поштовање јавног поклоњења (Богу) – дугггг предСвемогућим Богом“.

        Устав Грчке почиње речима: „У име Свете, Јединосуштне и Недељиве Тројице...“.

        У његовом члану 3. се указује да православна црква Грчке за свог поглавара признаје Исуса Христа...

        Преамбула Устава Швајцарске почиње речима: У име Свемогућег Боа! Швајцарски народ и кантони осећају одговорност пред Творцем“.

        У преамбули Устава Украјине се наглашава да ће њен парламент законе доносити „свестан одговорности пред Богом, својом савешћу и претходним, садашњим и будућим генерацијама“.

        У Уставу САД се Бог не помиње, али се на Бога позивају устави свих 50 држава у њиховом саставу. У већини се помиње „Бог“ или „Свемогући Бог“.            

        У Уставу Ајове се, међутим, говори о „Највишем Бићу, у уставима Вирџиније и Делавера о „Створитељу“, у уставима Колорада, Вашингтона и Мисурија о „Врховном владару Васељене“, а у уставу Хаваја о „Божанском руководству“.

        У Уставу Масачусетса Бог се помиње 12 пута, а у Уставу Северне Каролине – 10 пута.

        У уставном Акту Канаде је записано: „Канада се држи принципа који поштују примат Бога и владавину закона“.

        У Уставу Аргентине се Бог помиње два пута.

        Преамбула Устава Пакистана почиње речима: „Верховна власт у Васељени припада само Свемогућем Алаху, а власт народа остварује се само у границама које је Он одредио и зато је света дужност“.

        У преамбули Устава Индонезије се наглашава да је све у тој држави „засновано на вери у јединог Бога“.

        У Уставу Аустралије је записано да су се њени народи објединили „смирено се уздајући у благослов Свемогућег Бога“.

        Устав Ирака почиње речима: „Признајући над собом власт Бога…“.

        У Уставу Марока је прецизирано да је девиза те краљевине „Бог, домовина, краљ“.

        У Уставу Саудијске Арабије пише да је она суверена арапска исламска држава, а да су њен устав „Књига Свевишњег Алаха и суна Његовог Пророка, нека га Алах благослови“.

        Бог се помиње и у заклетвама које полажу највиши званичници Алжира, Туниса, Египта, Јордана, Сирије, Либана, Ирана, Кувајта, Катара, Бахреине, УАЕ, Омана и Јемена.