The National Interest о Јалти-2: „Нагодимо се са Русијом око сфера утицаја“
FRANKFURTER ALLGEMEINE: УКРАЈИНА СЕ НАЛАЗИ УНУТАР „РУСКИХ УНУТРАШЊИХ ЛИНИЈА“
* Анализирајући разлоге због којих је Москва активна у Венецуели, познати амерички аналитичар Тед КАРПЕНТЕР долази до закључка да је то одговор на америчку провоцирајућу политику на истоку Европе и на грубо мешање САД у ствари Украјине. Чак је написао: „Вашингтон мора поштовати руску сферу утицаја у том региону. У том случају ће и Русија поштовати доктрину Монроа. Он једноставно предлаже Белој кући да трампи Украјину за Венецуелу
* Аутор аналитичког центра Atlantic Council за украјинску тематику, Питер Дикинсон, написао је да је забринут због оживљавања „старих аргумената о неопходности постојања сфера утицаја великих сила“. Само, о нивоу Дикинсонове аналитике довољно говори његова тврдња да се у Русији иде у затвор и помињање пакта Рибентроп-Молотов“
_____________________________________________________________________
Пише: Владимир КОРНИЛОВ
ЗАПАД је после победе у хладном рату нагло `охладио` према концепцији `сфера утицаја` која је дотад сматрана традицијом.
Појавило се резоновање: шта да се дели кад се цела планета претворила у зону утицај САД?
Изненадни повратак „доктрине Монро“ у лексику америчких дипломата зато је иницирао нова преиспитивања унутар савремене геополитике. Јер, испоставило се да концепција сфера утицаја и није толико архаична, већ – животна и савремена.
Само, многи по инерцији тврде да су „сфере утицаја“ застареле и неприхватљиве. Примера ради, Јенс Столтгенберг је поводом дседам деценија постојања НАТО изговорио:
„Ми верујемо у свет без сфера утицаја“.
Приличну прашину је подигао чланак у The National Interest познатог америчкког аналитичара из Института „Катон“ Теда Карпентера.
Наслов његовог текста говори довољно и сам за себе: „Нагодимо се са Русијом око сфера утицаја“.
Анализирајући разлоге због којих је Москва активна у Венецуели, Карпентер долази до закључка да је то одговор на америчку провоцирајућу политику на истоку Европе и на грубо мешање САД у ствари Украјине.
Карпентер је чак уверен: „Вашингтон мора поштовати руску сферу утицаја у том региону. У том случају ће и Русија поштовати доктрину Монроа“.
Једноставно: аналитичар предлаже Белој кући да трампи Украјину за Венецуелу.
Овакав приступ је узнемирио неке западне `пријатеље Украјине`који инсистирају на агресивнијој политици САД у региону.
Аутор аналитичког центра Atlantic Council за украјинску тематику, Питер Дикинсон, написао је да је забринут због оживљавања „старих аргумената о неопходности постојања сфера утицаја великих сила“.
О нивоу Дикинсонове аналитике довољно говори његова тврдња да се у Русији иде у затвор за само помињање пакта Рибентроп-Молотов“.
Зону утицаја Русије индиректно је поменуо и немачки лист Frankfurter Allgemeine, указујући својим читоаоцима да се Украјина фактички налази између `руских унутрашњих линија`.
Ово може значити да је однос према сферама интереса великих сила престао да буде `архаичан`.
Дакако, било би наивно сматрати да ће САД одустати од планетарне хегемоније ради решавања каквих тренутних тактичких задатака повезаних са обуздавањем неугодног режима у западној хемисфери.