Давор Драгичевић умислио да је онај који доноси „боље сутра“, или су га у то убедили

ОЧИТО МУ ВИШЕ НИЈЕ ДОВОЉНО ДА БУДЕ ПРЕДВОДНИК ГРУПЕ „ПРАВДА ЗА ДАВИДА“

         КАКО време пролази, Давор Драгичевић, отац трагично страдалог или убијеног Давида Драгичевића, себе све више доживљава као некаквог народног трибуна. У сваком случају, као вођу све политизованије групе „Правда за Давида“.

         Минуле ноћи је чланове групе предводио у још једној протестној шетњи у центру Бањалуке.

         Обраћајући се ваљда `режиму`, изговорио је:

         „Ако сте ме мислили убити, ја се знам бранити, а људи су уз мене. Сутра је велики скуп уз дозволу или без ње”.

         Потом је обећао – ни мање ни више – да ће народу донети мир и боље сутра.

         Уверен да је засита онај који доноси „боље сутра“, по улицама у центра Бањалуке остављао је слике сина Давида.

         Стављао их је и на неке аутомобиле који су пролазили.

         Да Давор Драгичевић и група „Правда за Давида“ за неке иза сцене постају пројекат, сведочи и чињеница  да је синоћ на бањалучком Тргу Крајине била и „група људи из Тузле“.

         Долазе ли „људи из Тузле“ на протесте у друге градове тек онако, по својој иницијативи и `зову срца`, а и о свом трошку?

          Тешко.