„Напалм девојчица“ стигла до амбасадора УН добре воље

ПРИЧА ИЗА ФОТОГРАФИЈЕ КОЈА ЈЕ ФОТОГРАФУ НИКУ УТУ

ДОНЕЛА ПУЛИЦЕРОВУ НАГРАДУ

• Вијетнамска „Напалм девојчица“ по имену Ким Пук, имала је опекотине трећег степена које су покривале 30 одсто њеног тела, а само чудом, лице је остало нетакнуто. Њена борба за живот је била дуга и мукотрпна,  али је преживела
• Желела сам да побегнем од те слике, али она ме није напуштала. Као дете сам била жртва рата, а када сам одрасла, постала сам жртва режима
• Године 1992. књига о Ким Пук, која се у међувремену удала, угледала је светло дана, а након тога је снимљен и документарни филм о њој. Као резултат, понуђено јој је место УН амбасадора добре воље. Заједно са својим фотографом Ником, путовала је и држала предавања, а приликом посете Лондону их је примила и краљица Елизабета II

         Пише: Наташа Букоња

         ВИЈЕТНАМСКИ фотограф Ник Ут је освојио Пулицерову награду за фотографију деце која беже од напалм бомбе бачене у Вијетнаму пре 40 година. Фотографија „Напалм девојчице“ је обишла свет илуструјући ужасе рата у Вијетнаму, али мало ко се запитао шта се догодило са деветогодишњим девојчицом са слике.

         Ут, који је тада имао 21 годину, одвезао се у болницу где је пронашао девојчицу са слике. Изгледало је да она неће преживети последице. И ту их је рат раздвојио.

         „Напалм девојчица“ по имену Ким Пук, имала је опекотине трећег степена које су покривале 30 одсто њеног тела, а само чудом, лице је остало нетакнуто. Њена борба за живот је била дуга и мукотрпна,  али је преживела.

         Фотографију Ника Ута је видела 13 месеци касније.

         Неко време за Ким је живот почео да се враћа у нормалу све док 30. априла, али су 1975. комунистичке снаге освојиле област у којој је живела. Ким је кренула у медицинску школу, али тај сан је окончан када је власт увидела пропагандну моћ „напалм девојчице“. Ким је била присиљена да напусти колеџ и врати се у провинцију да би била далеко од новинара и, за власт, нежељене медијске пажње.

         „Желела сам да побегнем од те слике, али она ме није напуштала. Као дете сам била жртва рата, а када сам одрасла, постала сам жртва режима.“

         Тражећи одговоре, окренула се Ћао Даи, вијетнамској религији, али ни то јој није донело мир. Све теже се борила са здравственим последицама рата.

         Године 1982. захваљујући једном страном новинару, тадашњи премијер Вијетнама је одобрио њен одлазак на терапију у Западну Немачку. Касније, дирнут њеном животном причом, премијер је одобрио да отпутује на Кубу, да студира медицину.

         Ник Ут је 1989. из Лос Анђелеса путовао да је види, али није им дозвољен ни тренутак приватности.

         Током школовања, Ким је упознала младог Вијетнамца, Буи Хуи Тана, за ког се и удала. Пар је отпутовао на медени месец у Москву, а када се у повратку авион због горива зауставио у Канади, пар је одлучио да искористи прилику да пребегне и затражи азил.

         Тек тада је Ким била у прилици да контактира Ника Ута који је наговорио да своју животну причу подели са светом.

         Године 1992. књига је угледала светло дана, а након тога је снимљен и документарни филм у коме је Ким Пук поделила своје искуство са светом. Као резултат, понуђено јој је место УН амбасадора добре воље. Заједно са својим фотографом Ником, путовала је и држала предавања, а приликом посете Лондону их је примила и краљица Елизабета II.

         Ник Ут каже да је коначно задовољан што је ипак успео да помогне девојчици коју од милоште зове „моја кћер“.