Руска ратна флота стаје уз кинеску у близини спорних острва, Кина стаје уз Русију у Сирији

МОСКВА ОДУСТАЛА ОД НЕУТРАЛИТЕТА ПОВОДОМ ЈУЖНОГ КИНЕСКОГ МОРА, ПЕКИНГ - НА БЛИСКОМ ИСТОКУ

• Маневри ратних бродова две земље у „експлозивним водама“ Јужног кинеског мора биће одржани од 12. до 19. септембра. Вежбе је добила симболичан назив „Обједињено (или „обједињавајуће“- хијероглиф у називу има двоструко значење) море - 2016“
• Ако се потврде изјаве - за сада нису демантоване од стране Кинеске армије - да је на вештачким острвима већ распоређен бастион кинеске стратешке ПВО, онда ће могућност да се на претње одговори са безмало две хиљаде километара изван националне територије бити довољна да Пекинг ризикује свакакве дипломатске санкције
• За сада у свету само две земље имају ПВО на стратешкој удаљености изван својих граница: САД у Пољској и Румунији - и Русија у Сирији, на јужном крилу NATO, као награду за успешну операцију својих Ваздушно-космичких снага против Исламске државе. Кина веома жели да постане трећа земља са таквом стратешком предношћу
• Креирање у западним мас-медијима слике „моћне и ужасне државе-отпадника“ Американци су успешно тестирали на Русији пре две године, па Кина зазире да Вашингтон против ње жели да понови исти сценарио. Зато Пекинг хитно мора да покаже да не постоји никаква „глобална осуда“ његове позиције у Јужном Кинеском мору и да велике силе апсолутно нису једногласне у подршци САД, Филипинима, Вијетнаму, Брунеју и другим кинеским противницима у овом конфликту. То даје изузетну важност симболичким гестовима Москве, који би показали да је Русија са неутралне позиције прешла на позицији блиску Кинезима

Пише: Александар ШПУНТ

        КРАЈЕМ прошле недеље руски и кинески званичници су потврдили датуме за цео низ копнених и поморских вежби, од којих ће неке бити одржане у Јужном Кинеском мору, у којем Кина претендује на огроман део територијалних вода због којих је ушла у дуготрајан сукоб са безмало свим другим земљама које излазе на ово море.

        Вежбе, које су добиле симболичан назив „Обједињено (или „обједињавајуће“- хијероглиф у називу има двоструко значење) море - 2016“, биће одржане од 12. до 19. септембра. То је кинеским медијима потврдио званични представник руске Тихоокеанске флоте капетан 2 ранга Владимир Матвејев.

        Након што је прошлог месеца објављена фаза планирања руско-кинеских вежби, које ће се сасвим неочекивано одржати не само на обали, већ и у спорним водама Јужног Кинеског мора, војне и политичке публикације на обе стране Атлантика су испалиле медијски плотун, којим су покушале да открију мотиве две стране, које очигледно мењају конфигурацију сукоба у јужним морима на Истоку.

        Мотиви Кине су прилично транспарентни.

        Изгубивши од Филипина у арбитражном поступку у Хагу у вези статуса вештачких острва (или стена, како су то доказивали Филипини, указујући на чињеницу да острва имају своје приобалне воде, а да стене немају) - Пекинг није изменио амбиције и сигурно није променио енергичне планове за реорганизацију свега, између осталог и онога што се налази на површини воде.

        Уложивши милијарде у многобројна вештачка проширења ових територија, Кина не само да успоставља на њима нову војну и цивилну инфраструктуру, већ и де-факто отклања питање, каква је то „стена“ са аеродромима, способним да прихвате трансконтиненталне летове, и лукама, у којима могу пристати пловила свих класа. То су острва, и воде око њих су - кинеске.

        А ако се потврде изјаве - за сада нису демантоване од стране Кинеске армије - да је на вештачким острвима већ распоређен бастион кинеске стратешке ПВО, онда ће могућност да се на претње одговори са коро две хиљаде километара изван националне територије бити довољна да Пекинг ризикује свакакве дипломатске санкције.

        За сада у свету само две земље имају ПВО на стратешкој удаљености изван својих граница: САД у Пољској и Румунији - и Русија у Сирији, на јужном крилу NATO, као награду за успешну операцију својих Ваздушно-космичких снага против Исламске државе.

        Кина би веома желела да постане трећа земља са таквом стратешком предношћу.

        Међутим, сада, након пресуде у Хагу, дипломатски притисак на Пекинг - пре свега инспирисан од стране Вашингтона, за кога су Филипини приоритетан стратешки савезник, и који је у новој војној доктрини назвао Пацифик главним војним приоритетом у наредних четврт века - достигао је свој максимум.

        Креирање у мас-медијима слике „моћне и ужасне државе-отпадника“ Американци су успешно тестирали на Русији пре две године, па Кина зазире да Вашингтон против ње жели да понови исти сценарио.

        Пекинг хитно мора да покаже да не постоји никаква „глобална осуда“ његове позиције у Јужном Кинеском мору и да велике силе апсолутно нису једногласне у подршци САД, Филипинима, Вијетнаму, Брунеју и другим кинеским противницима у овом конфликту. Зато су Пекингу сада тако важни симболички гестови Москве, који би показали да је Русија са неутралне позиције прешла на позицији блиску Кинезима.

        Дипломатска реторика је такође битна, али заједнички војни маневри директно у спорним водама су - најбољи гест за све околне посматраче.

        Мотиви Русије да прихвати понуду Кинеза дуго времена су остали мистерија.

        У почетку је Москва заузимала неутралан став - ако ћемо искрено, заузимала је обе позиције, у зависности од ситуације и оног што је чула од обе стране.

        У априлу 2016. године, руски министар иностраних послова Сергеј Лавров је изјавио да би Русија желела да види да се „спорна питања [у Јужном Кинеском мору] решавају непосредно између две земље, мирним политичким и дипломатским средствима, без икаквог уплитања трећих лица или било каквих покушаја интернационализације самог спора“.

        Ова изјава подразумева одустајање од подршке легитимности арбитраже у Хагу и потпуно одговара позицији Пекинга.

        Готово истовремено са изјавом Лаврова, руски амбасадор у Вијетнаму Константин Внуков у интервјуу за локалне медије је рекао да његова земља жели да види „преговоре на нивоу институција међународног права“, а посебно је у контексту сукоба поменуо Конвенцију УН о поморском праву (КМП), на којој се заснива пресуда Хашког суда - што у потпуности одговара позицији противника Пекинга.

        Осим тога, управо сада, користећи конфликт у јужним водама, Русија се убрзано враћа на тржиште оружја у Вијетнаму. Данас се реализује уговор за градњу две фрегате и шест подморница - које ће се, наравно, користити за патролирање у Јужном Кинеском мору.

        Кина је требала да понуди неку веома озбиљну награду да би Русија променила позицију из неутралне у њену корист - и та награда је спремност Кинеске армије да непосредно и демонстративно стане на страну руско-сиријско-иранске коалиције у Сирији - што је, с друге стране, из политичких разлога потребно Москви.

        Прошле недеље је у Дамаск у званичну посету допутовао кинески контра-адмирал Гуан Јуфеј. Посета није била најављена као рутински елемент војне дипломатије - званично и отворено је било речи о „синхронизацији са владом Башара Асада и јачању војне сарадње“ између две земље.

        Практично истовремено, кинески државни лист, који излази на енглеском језику и који је првенствено намењен за слање сигнала западном аудиторијуму, Global Times, известио је да је кинеска војска већ у Сирији. Кинески саветници... су већ на територији Сирије ради припреме војних снага за коришћење купљених кинеских оружаних система“, - пише Global Times.

        Публикација је изазвала шок у западним аналитичким листовима - толико моћан да су је цитирали десетинама пута, али није се појавила ниједна свеобухватна анализа шта то говори о будућности про-америчке „коалиције 69“ и уопште -о ситуацији у региону.

        Такав став Кине изразито се помера у корист Русије од неутралног, који је Пекинг заузимао раније у сиријском сукобу, балансирајући између Москве, Вашингтона, Техерана и Ријада.

        На пример, руско-кинеске вежбе „Обједињено море - 2015“ одржане су у медитеранским водама, међутим, наглашено су се односиле на неутралне проблеме, које би флоте могле решавати на сиријском ратишту.

        Медитеранска фаза вежби концентрисана је била на „заштиту морских линија и комуникације (SLOCs) и борби против тероризма на мору“, а сви проблеми, везани са копненим коришћењем флоте - искрцавањем, стварањем поморских ПВО над приобалним подручјем, па чак и уништавањем оклопне технике и утврђивањем линије фронта поморским инструментима - намерно су пренешени даље од сиријске обале, у Јапанско море.

        Дакле: контуре договора постају јасније.

        Одустајање о неутралности у замену за одустајање од неутралности.

        Укључивање у конфликте на „правој страни“, што обезбеђује слом политичке изолације - Русије у сиријском конфликту, Кине у конфликту у јужним морима.

        План је, безусловно, у духу традиције источне политике - и блискоисточне, и далекоисточне.

        Превео: Срђан Ђорђевић