НЕМАЦ: Вучић спречио Додика да кримску кризу искористи за отцепљење од БиХ

БОДО ВЕБЕР ИЗ САВЕТА ЗА ПОЛИТИКУ ДЕМОКРАТИЗАЦИЈЕ „СЛУЧАЈНО“ НАИШАО НА ИНФОРМАЦИЈУ КОЈУ СУ ЗНАЛЕ СВЕ ЗАПАДНЕ ДИПЛОМАТЕ

Милорад Додик и Александар Вучић

• Вебер је један од аутора студије „Западни Балкан и украјинска криза - промењена игра за политику ЕУ и САД“, а „случајно“ уочи избора у БиХ тврди да је Милорад Додик на почетку „руске анексије Крима“ звао Вучића јер је хтео озбиљно да искористи ту ситуацију да „крене у спровођење онога чиме годинама прети, али да га је премијер Вучић у томе спречио“
• Немац тврди да му те „информације делују убедљиво“, али наглашава да му „није уверљива“ претпоставка да је за то имао „руску подршку“ и подвлачи: „Пре бих рекао да је Додик веровао да ће имати руску подршку“
• „Вучић је, за разлику од Тадића, према Додику успоставио дистанцу“, рекао је Вебер и додао да је премијер Србије у мају на прес конференцији са Додиком, који је тада поново ставио под упитник егзистенцију државе Босне и Херцеговине, рекао да то није позиција Владе Србије

        ПРЕДСЕНИК Републике Српске Милорад Додик намеравао је, током анексије Крима, да крене у отцепљење Републике Српске, тврдећи да има руску подршку, али га је премијер Србије Александар Вучић у томе зауставио, тврди Бодо Вебер из берлинског Савета за политику демократизације.

        Вебер, један од аутора студије „Западни Балкан и украјинска криза - промењена игра за политику ЕУ и САД“, рекао је за Радио Слободна Европа да су он и његов колега Курт Басојнер током израде судије случајно наишли на ту информацију, али да је она потврђена из више извора и да је за то „знао цео западни дипломатски кор.“

         „У тим информацијама се открива да је Милорад Додик, председник Републике Српске, на почетку руске анексије Крима звао Александра Вучића, премијера Србије и да је хтео озбиљно да искористи ту ситуацију да крене у спровођење онога чиме годинама прети, али да га је премијер Вучић у томе спречио“, рекао је Вебер.

        Вебер каже да му те информације делују убедљиво.

         „Ми смо, наиме, у више наврата видели наступе премијера Вучића који сведоче томе у прилог. Када је, рецимо, претпоследњи пут, крајем јуна, био у посети Немачкој, и када је био притиснут питањима неких немачких новинара о свом одласку на отварање Андрићграда, Вучић је јасно показао да Влада Србије не дели позицију Додика“, рекао је Вебер.

        Вебер је рекао да „није јасно“ да ли је Додик имао руску подршку за тај корак и да му теза да је Москва планирала да у тренутку анексије Крима отвори још једно жариште - и то не у Молдавији, Придњестровљу или Грузији него у Републици Српској, „није уверљива“.

         „Пре бих рекао да је Додик веровао да ће имати руску подршку“, рекао је Вебер.

        Он је рекао да је пре две године рађена студија о односу руководства Србије према челнику Републике Српске, када је на власти још била Демократска странка тадашњег председника Србије Бориса Тадића,

        По њему, Тадић је прилично користио тај „братски однос“ са Додиком за свој „национални имиџ“, али иза кулиса није могао да контролише Додика, „који је и њему представљао проблем“.

         „Вучић је, за разлику од Тадића, према Додику успоставио дистанцу“, рекао је Вебер и додао да је премијер Србије у мају на прес конференцији са Додиком, који је тада поново ставио под упитник егзистенцију државе Босне и Херцеговине, рекао да то није позиција Владе Србије.

        Тањуг