Опстанку света треба глобална антинаркотичка коалиција
Шеф руске Федералне службе за борбу против наркотика Виктор Иванов упозорава да нарконовац има приоритетну улогу у глобалној економској кризи
* Неопходно је одлучно опредељење влада водећих држава да се организује глобална антинаркотичка коалиција која би деловала управо против глобалног нивоа наркотокова
* И само је једна годишња производња хероина у Авганистану довољна да убије 10 милиона корисника дроге
* Географски регион Косово претворен је у главни транзитни наркокластер у Европи, у епицентар, у којем се спајају два глобална наркотока – кокаински, преко Африке, и хероински, преко Турске, па се са Косова врши дистрибуција шверцованих наркотика у земље Европске Уније
* Постојећи финансијски систем више не може да постоји без упумпавања «прљавог» новца
* Укупан обим прљавог новца транснационалног организованог криминала се процањује на више од билион долара, што је 1,5 одсто од глобалног друштвеног бруто производа, а при том се најмање 70 одсто тог новца пере преко финансијских институција
* Рачунице показују да је економска штета коју наносе наркотици најмање 2 – 3 пута већа од њихове вредности
* Само је банка Ваковија ухваћена да је пребацила 378,4 милијарде долара (што је сума аналогна трећини националног бруто производа Мексика) на доларске рачуне мењачница у тој земљи
* Нафта и гас чине око 6 одсто међународне трговине, а тржиште наркотика представља исту величину
(Иступање у вашингтонском центру за стратешке и међународне студије)
Федерална служба за борбу против наркотика
ЗАХВАЉУЈЕМ се на позиву да говорим у Вашем познатој и водећој фабрици мисли.
Јуче сам допутовао из Чикага где смо имали рунду консултација и преговора радне групе у оквиру Председничке комисије Медведев- Обама.
Хил Керликовски, Директор Управе Администрације председника САД за питања државне политике у области контроле незаконитог промета наркотицима, и Ваш покорни слуга – ми смо копредседници те групе.
Ми већ пуне две године тесно сарађујемо на конкретним пројектима и обављамо заједничке операције и, разуме се, водимо дискусије о најакутнијим питањима – пре свега о неопходности искорењивања плантажа опијумског мака у Авганистану одакле се хероином буквално наводњавају и Русија и Европска унија.
Да бих представио димензије ове појаве, навешћу само једну цифру која је потврђена рачуницама: само је једногодишња производња хероина у Авганистану довољна да убије 10 милиона корисника дроге.
Желим данас, користећи могућност која ми је дата, да овде у интелектуалном центру, квалификованом аудиторијуму предочим своје виђење једне од најсложенијих, и свакако, главних проблема у атинаркотичкој политици.
___________________________________________________________________________
«У периоду глобалне финансијске кризе 2008 – 2009 г. у највеће светске банке ради отклањања кртичног дефицита ликвидности биле убачене, убризгане око 352 милијарде наркодолара, које су потом усмерене на међубанкарске зајмове.»
___________________________________________________________________________
Анализа потврђује да уколико обим заплењених наркотика у свету износи око 10 – 15 одсто, онда је учешће новца конфискованог од промета наркотика мањи од 0,5 одсто. То означава да утршци светске наркоекономије практично без препреке улазе у обрт и учествују у светском обрту новца уз коришћење могућности легалног финансијског система.
При том несавесне банке, које практикују да обављају обимне финансијске операције изван својих могућности, усисавају гигантске суме и огромни криминални новац у којем је апсолутна већина – нарко новац.
Овде су показатељи званичне оцене ексзаменика Генералног секретара УН, извршног директора УНП-а Антонија Косте, који кажу да су у периоду глобалне финансијске кризе 2008 – 2009 г. у највеће светске банке ради отклањања кртичног дефицита ликвидности биле убачене, убризгане око 352 милијарде наркодолара, које су потом усмерене на међубанкарске зајмове.
Ово је неуверљиво, пошто су, по оцени ММФ-а, највеће америчке и европске банке у периоду од јануара 2007. до септембра 2009. године изгубиле на «токсичним активама» више 1 билион долара, а више од 200 хипотекарних компанија и маса других финансијских организација су банкротирале.
Веома је симболично подвукао високопозиционирани међународни чиновник да се овде не ради о банкама појединачно, већ о устројству читавог финансијског система. Господин Коста зна о чему говори јер је и сам искусни међународни банкар јер је у својству генералног секретара десет година био на челу Европске банке за обнову и развој.
Тврдње о приоритетној улози криминалног «прљавог» нарконовца у глобалној кризи се потврђују и другим многобројним сведочењима укључујући и податке наше службе.
Неуверљиво је и то што све више експерата почињу да говоре о настанку тзв. «финансијског тероризма» на који указује покрет «Зузми Волстрит».
Овде треба истаћи да кризни периоди само заоштравају и огољују проблем ликвидности чинећи га боље видљивим.
Такође је очигледно, а то потврђује и анализа да је постојећи финансијски систем, који се ослања на многобројне и нарастајуће финансијске инструменте – типа опција, фјучерса, свопова и осталих финансијских деривата којима се надувава тзв. «финансијски балон» више не може да постоји без упумпавања додатног «прљавог» новца.
___________________________________________________________________________
«Укупан обим прљавог новца транснационалног организованог криминала се процењује на више од билион долара, што је 1,5 одсто од глобалног друштвеног бруто производа, а при том се најмање 70 одсто тог новца пере преко финансијских институција.»
___________________________________________________________________________
Понуђена анализа потпуно је потврђена експертским оценама које се се нашле у пре месец дана објављеном научно-итраживачком реферату Управе за наркотике и криминал УН за процену незаконитих финансијских токова - наркотрафика и других видова наднационалног организованог криминала.
У том реферату се најдиректније тврди да је данас крајње олакшан улазак прљавог новца у легалне финансијске токове при чему «инвестирање» таквог новца веома озбиљно разара реалну економију и битно успорава економски раст.
Укупан обим прљавог новца транснационалног организованог криминала се у том реферату процењује на више од билион долара, што је 1,5 одсто од глобалног друштвеног бруто производа, а при том се најмање 70 одсто тог новца пере преко финансијских институција.
Најпрофитабилнији сектор ове «црне» економије, како се тврди у истом реферату, јесте незаконити пласман наркотика који чини најмање половину свих глобалних криминалних токова новца.
Огромна је економска цена коју глобално друштво плаћа за «напајање» планете наркотицима.
Рачунице које садржи тај извештај показују да је економска штета коју наносе наркотици најмање 2 – 3 пута већа од њихове вредности.
Уколико се америчко тржиште кокаина процењује на 35 милијарди долара, а хероина и других наркотика на 15 милијарди – директна штета коју трпи америчка економија од нарко трафика у новчаном еквиваленту достиже 150 милијарди долара!
___________________________________________________________________________
«Пошто у Европи функционише и највеће појединачно тржиште авганистанског хероина, при чему на стари континент отпада и половина тржишта латиноамеричког кокаина, јасно је да је кумулативни ефекат – обрушавање реалног сектора економије водећих земаља света.»
___________________________________________________________________________
Ако се има у виду да слична наркотржишта постоје и на територијама ЕУ и Кине, највећих трговинско-економских партнера САД, укупни негативни ефекат се појављује у виду негативне синергије.
А пошто у Европи функционише и највеће појединачно тржиште авганистанског хероина, при чему на стари континент отпада и половина тржишта латиноамеричког кокаина, јасно је да је кумулативни ефекат – обрушавање реалног сектора економије водећих земаља света.
Целокупни «прљави» нарко новац – упумпан у шпекулативни «балон» - напросто изнурује економију стварања и развоја.
Овде је умесно сетити се истраге о финансијским операцијама банке Ваковија за период 2004 – 2007 о којој је нашироко писала и штампа.
На основу података које је објавио британски лист Обзервер, та банка је почетком 2010. године потписала вансудско поравнање са америчким органима у замену за ослобађање од оптужби за помагање у прању новца у вредности око 150 милиона долара. То је био резултат 22-месечне истраге коју су водили сарадници агенције за борбу против наркотика САД који су тврдили да су преко банке Ваковија у поменутом периоду 2004 – 2007 г. реализовале финансијске операције мексичких наркокартела које су за то користиле електронске уплате, туристичке чекове и готовину.
Цитирам податке државног тужиоца САД Џефрија Сломена: «Очигледно је да је Ваковија игнорисала наше законе о банкама и банкарској делатности и да је то међународним кокаинским картелима дало карт-бланш за финансирање њихових операција».
Најодвратније и најважније у свему је то што је та банка ухваћена да је пребацила 378,4 милијарде долара (што је сума аналогна трећини националног бруто производа Мексика) на доларске рачуне мењачница у тој земљи.
___________________________________________________________________________
«С обзиром да сумарне преузете финансијске обавезе износе 600 билиона долаа, а да покривене или обезбеђене обавезе чине само 10 билиона долара - потпуно је јасно да су непокривене обавезе заправо оно што и чини сам „балон.“
___________________________________________________________________________
Познати су и други слични случајеви када банке нису извештавале о сличним операцијама органе финансијске контроле. Америчка специјална полиција за борбу против наркотика, објавила је, да је осим Ваковије, у пребацивању прљавог новца учествовала и друга највећа банка САД Bank of America.
Тада је, у првом случају, био откривен траг новца од реализације 22 тоне кокаина, а у другом – од 10 тона истог наркотика.
За то исто су биле осумњичене и кажњене и друге банке, а међу њима «American Express Bank» и «HSBC».
Шта је у основи овог феномена?
Сама природа актуелног глобалног финансијског система!
Данас је већ очигледна улога различитих видова новчаних сурогата, најразличитијих деривата, гаранција, фјучерса и сл., који и чине тзв. финансијско-шпекулативни «балон».
Слајд који видите на очигледан начин показује сумарне преузете финансијске обавезе у износу од 600 билиона долара. Узимајући у обзир да покривене или обезбеђене обавезе чине само 10 билиона долара, потпуно је јасно да су непокривене обавезе заправо оно што и чини сам „балон“
Уосталом, ове чињенице су веома добро изучене и више пута описане, али су, на жалост, постали тужна баналност наших дана. На жалост, зато повећање обима непокривених обавеза и чини основицу кризе која нараста пред нашим очима.
Природно је што је реални сектор економије у оваквој ситуацији под притиском нарастајућег „балона“ и што је крајње слаб.
На следећем слајду који видите у горњем делу бескрајно је надуван овај финансијск «балон» непосредно над прилично уским сектором реалне економије.
Ипак, нико не обраћа пажњу на својеврсни парадокс – на који начин у условима економије која је у кризи, банке успевају да обезбеде ликвидност и одговоре текућим обавезама.
Штавише, том «балону» се додаје озбиљно оптерећење у виду неповратних војних расхода.
Анализа говори да у условима кризе хронични недостатак ликвидности и тежња да се она одржи на потребном нивоу, стимулишу не само толеранцију криминалног новца, већ се и стимулише да га буде што више.
___________________________________________________________________________
«Узгајивачи андске коке на њој су 2009. године зарадили највише милијарду долара, док је лавовски део – најмање 35 милијарди – завршио у Северној Америци, а остатак од 26 милијарди долара у Централној Европи.»
___________________________________________________________________________
Управо та околност, тј. могућност перманентног обезбеђења ликвидности у многоме представља замајац за финансијско-економске и социјалне услове за наставак производње наркотика.
Слајд којићете видети ниже је нека врста рентгенског снимка механике савремене финансијске кризе. Новац од наркотика и глобални обрт наркотика нису само битни делови целокупног монетарног система него и донори све дефицитарније ликвидности којој су већ постали постали животно неопходни.
Зато треба нагласити да је ниво утицаја фосилних горива (нафте и гаса) на светску економију свима добро познат јер они у укупном обиму међународне трговине чине око 6 одсто. Тржиште наркотика представља исту величину, само што је ван видног поља економиста и политичара.
Због свега, разрада адекватних мера за борбу против дроге мора бити ослоњена на дубоко поимање специфичности глобалних наркоканала. На жалост, у антинаркотичкој политици за сада доминирају напори на локалном, у најбоњем случају – на регионалном или међурегионалном нивоу.
Да би се могле разрадити адекватне мере и уопште схватити оно што се догађа, неопходно је имати много јаснију представу о самим глобалним наркоканалима и нарко струјама.
Проблем је што су основни потенцијали наркоканала изван локалног и регионалног нивоа, јер се налазе на највишим глобалним нивоима нарко криминала, као што је то показано на слајду бр. 5. То потврђује и анализа расподеле финанскијских прихода наркомафије од лиферовања и растурања дроге авганистанског порекла по одређеним нивоима.
Као што се види на овом слајду, где је приказана структура прихода од авганистанске дроге, пирамида расподеле доходака по нивоима супротна је пирамиди која приказује расподелу међу учесницима појединих нивоа криминала и њихових трансакција.
То исто потврђује и структура расподеле добити унутар глобалних токова кокаина од којег је укупан приход у 2009. години износио приближно 84 милијарде долара.
Узгајивачи андске коке на њој су те године зарадили највише милијарду долара, док је лавовски део – најмање 35 милијарди – завршио у Северној Америци, а остатак од 26 милијарди долара у Централној Европи.
У Северној Америци и Централној Европи је зато – сасвим природно – било и опрано готово 80 одсто нелегално зарађеног новца, а само су неколико пута мања средства која су на дроги зарађена у другим деловима света, а била опрана на Карибима.
Данас постоје два глобална наркотока, и оба су представљена на наредном слајду: латиноамерички кокаински и авганистански хероински.
Усмереност, интензивност и изванредни потенцијали ова два нарко тока захтева да буду јасније означени баш као и „токови“ или „струје“.
Застрашујућа разорна моћ ових глобалних наркотокова, нарочито се види на примеру транзитних држава, које нарко токови уводе у бесконачну социјално-политичку турбулентност, с обзиром да су буџети ових држава по два до три пута, а често и десетак пута мањи од обима наркотокова који кроз њих пролазе.
___________________________________________________________________________
„Буџети Таџикистана и Киргистана, који су на путу северне маршуте авганистанског хероина, неколико пута су мањи од новчане вредности авганинстанског наркотока који прелази преко њихових територија.»
___________________________________________________________________________
У том смислу, веома је индикативан пример, који овде не треба ни подробно описивати, полуграђанског рата у Мексику, држави која је буквално поцепана дивовским наркотоковима.
Али, погледајмо и Централну Азију.
Буџети Таџикистана и Киргистана, који су на путу северне маршуте авганистанског хероина, неколико пута су мањи од новчане вредности авганинстанског наркотока који прелази преко њихових територија.
Глобализација наркокриминала и настанак глобалних наркотокова који уништавају све пред собом, на жалост, постали су свакодневица и за државе балканског полуострва.
Довољно је указати на то да је географски регион Косово, због познатих догађаја, претворен у главни транзитни наркокластер у Европи, у епицентар, у којем се, с једне стране, спајају два глобална наркотока – кокаински, преко Африке, и хероински, преко Турске, а са друге стране, са Косова се врши организована дистрибуција шверцованих наркотика у земље Европске Уније.
Кроз тај европски центар дистрибуције кокаина и хероина, по проценама УН, годишње пролази око 50 тона хериона, а величина годишњег профита од тог транзита достиже 3 милијарде евра, тј. два пута је већи од буџета територије Косово.
Исте такве су тенденције и у односу на глобални кокаински наркоток, који у транзиту прелази преко територија Нигера, Гвинеје Бисао и других афричких земаља.
Штавише, анализа глобалног шверца кокаина, показује да се током последњих десет година, он не само преусмерио ка Европи, већ је и створио стотине нових транзитних маршрута из Латинске Америке, преко Западне Африке у Европу. При томе је сасвим очигледна, типична за овакву ситуацију процес, посебно за државе западног Сахела, муњевита трансформација наркотока у доминантан и при том криминалан субјекат геополитике, који поседује џиновске финансијске, технолошке и људске ресурсе, усмерене на преформатирање политичког и економског глобалног простора у свету.
___________________________________________________________________________
«Очигледно је, да је за ликвидацију глобалних наркотокова неопходна кардинална трансформација светског финансијског система.»
___________________________________________________________________________
Најочигледнији примери су преврати у Гвинеји Бисао, Мауританији, Нигерији и нереди који се дешавају у Обали Слоноваче.
Наркотокови су дали велики допринос и дестабилизацији ситуације у арапским земљама.
Ови примери дестабилизације транзитних земаља су још један значајан показатељ планетарног утицаја наркотокова. Само свестрано и свеобухватно разумевање природе и покретачких сила глобалних нарко токова дозвољава нам да схватимо и суштину претње од стране наркокриминала.
Радује нас што је тај проблем разматран и на Самиту «Г 8» у Довилу. Тиме је створена значајна перспектива заједничког деловања на јачању међународне безбедности. Али, то свакако није довољно.
Неопходно је одлучно опредељење влада водећих држава да се организује глобална антинаркотичка коалиција, која би деловала управо против глобалног нивоа наркотокова и у блиској интеракцији са политичарима, економистима и финансијским стручњацима. Очигледно је, да је за ликвидацију глобалних наркотокова неопходна кардинална трансформација светског финансијског система.
Први кораци у том смеру се већ чине.
Пре тачно две недеље, на «Г 20» је донета одлука о неопходности обавезне контроле финансијских токова. У одређеној мери видимо и повратак на логику закона «Гласа-Стигала», који је донет 1933. године у САД, и који је раздвајао депозитне и инвестиционе функције банака. Али, у још већој мери су неопходна строга законска ограничења која би спречавала коришћење криминалног новца.
Другим речима, само ликвидирање финансијског балона није довољно.
Молим вас да још једном обратите пажњу на основну схему.
Сасвим је јасно да ликвидација «балона» мора бити праћена уништењем репродукције производње наркотика, засноване на обновљивим биоресурсима – жбунова коке и опијумског мака као примарног извора нарко-новца. Међутим, репресивне мере такође нису довољне.
___________________________________________________________________________
«Што буде више разарана та намучена земља, што у њој буде више војних операција и крајње геополитичке напетости – то ће дуже Авганистан остајати планетарни центар и монополиста у производњи опијата, а он је то од 2010. године и у производњи канабиоида и хашиша.»
___________________________________________________________________________
Кључни правац ликвидације глобалних наркотокова мора бити реструктурирање постојеће економије и прелаз на економију, која искључује криминални новац и гаранује репродукцију чистих ликвидних актива, тј. на развојну економију, када у основи одлука које се доносе стоје развојни пројекти и усмерени дугорочни кредити.
Као пример таквог приступа може да послужи план ликвидације авганистанске продукције наркотика «Дуга-2», који је представљен у марту прошле године на Савету Русија- НАТО и који је у својој другој тачки предвидео «разраду и реализацију програма обнове економике и развоја Авганистана преко инфраструктурног развоја».
Случај Авганистана је најочигледнији и најеклатантнији пример за овај проблем.
Што буде више разарана та намучена земља, што у њој буде више војних операција и крајње геополитичке напетости – то ће дуже Авганистан остајати планетарни центар и монополиста у производњи опијата, а он је то од 2010. године и у производњи канабиоида и хашиша.
У том смислу сматрам да је перспективна изјава генералног секретара НАТО господина Расмусена од 3. новембра у којој је тачно приметио да «само уништавање» поља мака у Авганистану неће бити довољно, него да се авганистанским сељацима морају понудити алтернативне пољопривредне културе које ће гајити. Другим речима, да им се морају понудити културе од којих ће живети.
Генерални секретар је истакао да поводом решавања овог проблема «рачуна на ширу сарадњу Русије и НАТО»
То су инспиративне речи. Саматрам да би тај став могао бити је дан од централних, на јубиларном савету Русија-НАТО који ће се одржати у мају следеће године у Чикагу.
Хвала на пажњи!
Превео: Горан ШИМПРАГА
