Преко рушења Сирије нишане Иран и зону нестабилности примичу Русији
РУСКИ ИНСТИТУТ ЗА СТРАТЕШКА ИСТРАЖИВАЊА: Експерт Аждар Куртов о припремама САД и НАТО за агресију на Сирију (као на Либију)
* Очигледно да су САД и њихови савезници у Западној Европи, пре свега из северноатлантске алијансе, одавно изабрали Сирију за следећу жртву не «обојене револуције», већ спремају отворено свргавање за њих неугодног режима Башара Асада, преко подстицања унутрашњих нереда. То ће бити повод за страну интервенцију. Исто онако како је било у Либији
* Агресијом на Сирију ће се зона нестабилности, турбулентности још виђе приближити границама бившег Совјетског Савеза. Вероватно то и јесте један од циљева иснпиратора
* Премда, уколико говоримо о приоритетнијим циљевима САД, оцењујем да се преко Сирије рашчишћава пут за већи притисак на Иран
ДАМОКЛОВ мач смене власти у Сирији све је нестабилнији. После ликвидације Гадафија, све више се пажње окреће догађајима у Сирији. Критика Башара Асада је све гласнија, а европским и америчким гласовима су се приклонили и гласови суседа.
Пре неки дан је краљ Јордана «посаветовао» преседнику Сирије да поднесе оставку. Ступила је на снагу одлука о престанку чланства земље у Арапској лиги која за собом повлачи не само изолацију земље, већ и низ економских санкција. Европска унија је такође замрзла кредите европских банака и рачуне највишег руководства републике. Потпуно је очигледно да ће слична дејства још снажније дестабилизовати стање унутар земље и «покренути» клатно наредне арапске револуције.
О томе какве последице очекују Сирију после избацивања из Лиге арапских земаља, зашто је војни упад у Сирију неизбежан и о слабостима руске позиције по овом питању информативни портал Накануне.ру разговарао је са експертом Руског института за стратешка истраживања, главним уредником часописа „Проблеми националне стратегије“ Аждаром Куртовом.
СИРИЈА ОДАВНО ИЗАБРАНА
Питање: После завршетка војне операције у којој је ликвидиран Гадафи, пажње се све више усмерава ка Сирији. Ступила је на снагу одлука о суспензији чланства земље Арапској Лиги. Шта ће то да значи за земљу и какве су последице?
Куртов: Искрено говорећи, последице могу бити непријатне. Потпуно је очигледно да су САД и њихови савезници у Западној Европи, пре свега из северноатлантске алијансе, одавно изабрали Сирију за следећу жртву или блаже речено за следећи `објекат` где ће се одвијати не «обојене револуције», већ отворено свргавање за њих неугодног режима председника Сирије Башара Асада, преко подстицања унутрашњих нереда. То ће бити повод за страну интервенцију. Исто онако како је било у Либији.
Питање: Сматрате ли да се такав сценарио мора поновити?
Куртов: У западним се средствима јавног информисања води огољена кампања дискредитације садашње политике сиријског руковоства. То је потпуно једнострани приступ у тренутку када се у информативном простору стално форсирају репортаже о томе да се војска, која је потчињена председнику, наводно немилосрдно обрачунава са цивилним становништвом. При томе, ништа се не говори одакле том мирном становништву оружје, иако је потпуно очигледно, да се оно доставља незаконитим путем у земљу. Ништа се не саопштава ни о томе ко су уопште ти револуционари, а зна се да део њих припада радикалним исламским организацијама.
МРЖЊА АРАПСКИХ МОНАРХИЈА
Питање: Одлука Лиге арапских земаља је самостални корак или је она донета под притиском Запада?
Куртов: Сједињене Америчке Државе су, на жалост, успеле да издејствују одлуку Арапске лиге, јер у тој организацији, то не треба крити, значајни број утицајних земаља су савезници САД. То су, пре свега, конзервативне монархије Арапског полуострва. Против такве резолуције фактички је гласало само неколико држава, док је Ирак био уздржан. На тај начин се реализује иста она линија коју смо видели на примеру Туниса и Египта, где постоји заинтересованост савезника САД на Арапском полуострву да се смени републикански режим. То је везано и за одбијање ових земаља да воде у последњим деценијама ту политику коју су оличавали Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Кувајт и неке друге арапске монархије.
Те републиканске владе у Северној Африци и на Блиском Истоку су трн у оку арапским монархијама. Зато је њихово гласање поводом Сирије потпуно јасно. Они су успели да у Египту смене власт, а подсетићу вас, да су Сирија и Египат једно време били у сасатаву једне државе која се звала Уједињена Арапска Република која је била конфедерација између Египта и Сирије, док је Сирија земља која је водила прилично независну политику, а у време Совјетског Саваза, према нашој земљи и пријатељску политику. На жалост, мислим да сиријско руководство има сужен маневарски простор због корака које предузимају његови, чини се, блиски партнери.
Питање: Како то може да прети Сирији?
Куртов: Може да прети, у великој мери, међународном изолацијом, тежом него што је то било пре само неколико месеци.
А РУСИЈА? А КИНА?
Питање: За сада Руска Федерација и Кина блокирају доношење отворено антисиријске резолуције у Савету Безбедности?
Куртов: То не може да нас умири. Ми добро знамо куд све иде, а томе нас учи искуство, после инвазија, рецимо, на Југославију или Ирак. Тада су САД и њихови савезници без доношења потребних резолуција СБ УН извршили агресију. А у случају Либије донешена је само једна резолуција, а у пракси су САД и земље НАТО прекорачиле мандат који је био дат том резолуцијом. Нешто слично, мислим, да су спремни да ураде и када је у питању Сирија.
То ће само значити да је зона нестабилности, турбулентности све ближа и ближа, и да се са Севера Африке и Блиског Истока приближава границама бившег Совјетског Савеза. Вероватно то и јесте један од циљева иснпиратора. Премда, уколико говоримо о приоритетнијим циљевима САД, а ја оцењујем да је то покушај да се уклони Сирија, онда је то чишћење пута за већи притисак на Иран.
Питање: Сирија је увек била један од стратешких партнера Москве. Да ли је Русија у стању да допринесе мирољубивом решавању конфликта или да спречи упад војних снага НАТО у Сирију?
РУСИЈА НЕЋЕ ДАТИ ОРУЖЈЕ
Куртов: Искрено говорећи, желео бих да будем оптимиста у вези са тим и да високо оценим могућности наше земље, међутим сви последњи догађаји говоре супротно. Тешко да ће се Русија определити за чврсту линију, која би могла бити испорука савременог одбрамбеног оружја, нпр. зенитно-ракетног оружја.
Постоји одређена демагогија у међународној дипломатији, везана за то да је тобожње регулисање унутрашњих сукоба могуће једино пресецањем испорука оружја. Поновићу, те забране се тичу државних испорука, оних поштених држава које извршавају резолуције, а никако оних снага које шверцерским каналима и сада побуњеницима дотурају оружје. Узгред, о томе је недавно говорио министар иностраних послова наше земље Лавров.
Апсолутно сам уверен да садашње руководство у Кремљу неће било какво озбиљно заоштравање са САД због Сирије слањем свог војног контингента или чак ратних бродова у Медитеран. Мислим, да до тога неће доћи. На жалост, данас је ситуација у свету таква да видимо како се Сједињене Америчке Државе све више ослањају на силу, јер светско јавно мњење ћути, макар у већем броју земаља. САД су све то већ учиниле у Ираку, затим Авганистану и Северној Африци. Апетит надолази за време јела. Ако им је пошло за руком да то ураде тамо, онда мислим да их никакве активности Русије неће зауставити и у односу на Сирију.
ЋУДЉИВА `АРАПСКА УЛИЦА`
Питање: Уколико говоримо о ситуацији у самој Сирији, колику подршку председник Асад има у свом народу?
Куртов: Судећи по томе да протести не захватају највеће градове Сирије, Асад има подршку. Међутим, морамо јасно да схватимо да када се неколико месеци у земљи дешавају нереди, природно је да све то «тресе» економску снагу земље и могућности владе да ефикасно управља друштвеним пословима, чак и да на време исплаћује зараде онима који раде веома су ограничене. Зато САД калкулишу да ће дестабилизацијом прилика - не само ослањајући се на снаге побуњеника, већ и рачунајући да ће дискредитацијама смањити подршку режиму.
За сада су на улице сиријске престонице Дамаска - негодујући против одлуке арапских земаља - изашле хиљаде људи и противправним средствима, и то треба рећи, покушале да упадну на територију неколико дипломатских представништава арапских земаља. Тако да подршка режиму очигледно постоји. Међутим, све се одиграва муњевитом брзином.
"Арапска улица" је специфична управо по томе што њено разположење иде из крајности у крајност. Све смо то видели на примеру Египта када аплаудирају једним вођама, а следећег дана на њих бацају камење.
Превео: Горан ШИМПРАГА
http://www.riss.ru/?newsId=490
