Основна школа у Горажду носи име исламског имама нацистичког SS официра
ХУСЕИН ЂОЗО БИО ЈЕ И ТИТОВ ПРЕВОДИЛАЦ
НА ЊЕГОВИМ ПУТОВАЊИМА ПО АРАПСКИМ ЗЕМЉАМА...
ОСНОВНА школа у Горажду носи име нацистичког SS официра Хусеина еф. Ђоза који је у Другом светском рату био је имам 28. Регименте 13. SS Wаffen Ханџар дивизије са чином Haupsturmfuehrera односно капетана.
Након рата одлежао је пет година затвора због сарадње с непријатељем и „јер је својим радом подигао морал у непријатељским јединицама“.
Данас основна школа у Горажду носи његово име.
У мејлу који је Слободна Босна добила од родитеља, који због страха од реакције околине нису желели да се објављују њихова имена, стоји како су огорчени да школа у коју иду њихова деца носи име по човеку који је служио у нацистичкој војсци и чије се фотографије у нацистичкој униформи могу лако наћи на интернету.
Пре промене, та школа је носила име Николе Тесле.
Ђозо је након рата осуђен на казну „робије у трајању од 5 (пет) година и губитак часних права у трајању од 5 (пет) година“ јер је, како стоји у пресуди, „својим радом подигао морал у непријатељским јединицама“. Према доступним подацима, Ђозо није учествовао у војним операцијама, али је као имам 28. регименте суделовао у бројним активностима и носио је официрску униформу за нацистичким обележјима и карактеристичном мртвачком главом на фесу који је био заштитни знак Ханџар дивизије.
На једној од фотографија које је СБ пронашла, он присуствује обуци нацистичких војника у Neuhammer тренинг центру, скупа са контроверзним Јерусалимским муфтијом Хај Амин ел Хусеинијем који се лично сусретао с Хитлером.
Ђозо је - како се наводи на сајту Liveworldnews.co - лично писао Хајнриху Химлеру захваљујући му на донацијама и подршци у оснивању имамске школе:
„Сматрам својом дужности изразити захвалност Reischfuhreru у име дивизијских имама и стотина и хиљада сиромашних у Босни. Спремни смо положити наше животе у борби за великог вођу Адолфа Хитлера и Нову Еуропу“, стоји у писму.
Интересантно је да је Ђозо био и Титов преводилац на његовим путовањима по Арапским земљама...
Године 1960. Хусеин Ђозо је почео да ради у Врховном исламском старешинству где остаје све до смрти 1982. године.
Током шездесетих и раних седамдесетих година XX века Ђозо хонорарно ради и као професор Гази Хусрев-бегове медресе где предаје ахлак, акаид, фикх, хадис, реторику, усули фикх, тефсир и ваз.
Ђозо је 1964. изабран за преседника Удружења илмије у Социјалистичкој Републици Босни и Херцеговини, 1970. године он покреће лист Препород чији је главни и одговорни уредник до 1972. године.
