У Сирији траје и „рат унутар рата“

И КУРДИ РАТУЈУ СА АН-НУСРА ФРОНТОМ И ЕКСТРЕМИСТИМА „ИСЛАМСКЕ ДРЖАВЕ ИРАКА И СИРИЈЕ-ЛЕВАНТА”

•  Посебно се жестоке борбе воде за провинцију Рака јер су Ал-Каидини огранци одлучни да створе исламски емират на освојеним подручјима, али Курди не желе да препусте своје историјске територије страним плаћеницима, поготово што те територије имају огромне нафтне резерве
•  Курдским милицијама је борбама помаже сиријска војна авијација. Највише им је помогла у близини Тел Абиада. Екстремистима зато није ништа вредела подршка локалног клана „Шумер“, па су сиријски Курди добили ту битку

         СРЕДИНОМ јула је и катарска ТВ Ал Џазира, која читаво време сиријског сукоба подржава побуњенике, објавила да постоји "Рат унутар рата" и да се тзв. Сиријска слободна армија, осим од Асадових трупа, мора бранити и од припадника Ан-Нусра Фронта, пакистанских талибана који су стигли у Сирију, и од бораца „Исламске државе          Ирака и Сирије/Леванта“ - једне од најокрутнијих фракција Ал-Каиде.
         А по свему судећи, није јој суђено ни да управља северо-истоком земље.
         За контролу над тим делом Сирије трају жестоке борбе између Курда који су одлучни у остваривању аутономије и желе да се изборе у последњим тренуцима да самостално учествују у предстојећим преговорима у Женеви и ратника „глобалног џихада“ из Ан-Нусра Фронта и фанатичних бораца из „Исламске државе Ирака и Сирије“.
         Ал-Каидини огранци су одлучни да створе исламски емират на освојеним подручјима, али Курди ни у ком случају не желе да препусте своје историјске територије страним плаћеницима, поготово што те територије имају огромне нафтне резерве.
         Припадници Ан-Нусра Фронта су у протеклих неколико дана напали Курде у Алепским четвртима, као и у бројним селима у провинцијама Алеп, Рака и Хасака. Они, као ни остале екстремистичке групе не скривају своје намере према сиријским Курдима.
         Чак су објавили снимак на којем се види како у курдском селу Халабја убијају 35 цивила, а преко 350 их одводе у заточеништво и њима се касније служе као живим штитом или их једноставно ликвидирају да би остале обесхрабрили у пружању отпора.
         На северу Сирије не води се само рат између „правих муслимана“ (каквима себе сматрају салафистички плаћеници) и Курда, него и рат за контролу над нафтним бушотинама, од којих су највеће Рмеилан и Суваидија са 150.000 барела дневно које за читаво време сукоба у Сирији нису престајале са експлоатацијом "црног злата".
         Након што нису успели да заузму Рас Ал-Аин, припадници екстремистичких фракција су у курдском граду у близини турске границе из освете ликвидирали лидера Курдске демократске странке у Сирији (Kurdish Democratic Union Party- PYD) и члана Врховног савета сиријских Курда, Ису Хиса.
         Реакција курдских милиција је била масовна мобилизација и пружање отпора исламистичким екстремистима и фанатицима и то баш у оним регијама у којима Сиријска национална коалиција нема никакво право гласа и у којима може рачунати само на подршку малобројних локалних сунитских кланова.

         Курдске милиције са своје стране учвршћују контролу над лежиштима нафте Рмеилан и пре неколико дана су одбиле напад 500 припадника Ан-Нусра Фронта. Став владе у Дамаску је да ће се сва питања решавати политички, па тако и статус сиријских Курда чија се аутономија не доводи у питање.
         На бојном пољу је курдским милицијама у борбама помагала сиријска војна авијација и то највише у борбама 29. јула у близини Тел Абиада. Екстремистима ништа им није вредела подршка локалног клана „Шумер“, па су сиријски Курди добили ту битку.
         Поједини медији наводе да им помаже и турска ПКК (Радничка партија Курдистана). Осим битке за Тел Абиад, Курди су протерали и исламске екстремисте из милиција „Ахрар ал-Шама“, „Ахрар Говеирана“, „Бригаде слободне Сирије“ и „Бригаде Ума“, који су у повлачењу у знак одмазде запалиле нафтне бушотине Варду и Тиму.
         Уколико би Курди успели да задрже контролу над нафтним бушотинама, могли би да се договоре с владом у Дамаску о испоруци нафте централном делу земље, али уз предуслов да екстремисти немају прилаз нафтоводима које би морала да чува сиријска војска.
         Ан-Нусра Фронт има друге планове. Његов је управо циљ да се докопа нафте да би имао чиме да финансира администрацију свог будућег „емирата“ због чега им је на првом месту да се дочепају покрајине Рака. Због тога им је и важан Тел Абиад, јер је то једини пут којим преко Раке у Турску могу камионима-цистернама да извозе нафту из налазишта у Деир Ел-Зоуру.

http://www.vijesti.me/svijet/na-sjeveru-sirije-zestoki-sukobi-sirijskih-...