Професор Ленгдон и Данте се удружили против светског зла

У САД ОБЈАВЉЕН РОМАН ДЕНА БРАУНА „ПАКАО“

КОЈИ СЕ НАЈАВЉУЈЕ КАО НОВИ СВЕТСКИ БЕСТСЕЛЕР

• Браун у мотор сижеа романа сипа експлозивну смеса мрачног окултизма који се у овом случају бори против пренасељености наше планете 
• У све је укључен и дан публикације „Пакла“ - 14. мај, односно 5. месец 13. године који се претватвара у нумеролошки анаграм 3- 14015 - што је приближна вредност једног „пи“. Данте је разбио свој „Пакао“ на неколико кругова, а „пи“ алудира на то како да се ти кругови измере
• У заплете Брауновог „Пакла“ укључена је и чувена посмртна маска великог Фирентинца
• Типично брауновски дијалози јунака романа - професора Роберта Ленгдона и Сијене, докторке са IQ већим њего код Ајнштајна, а холивудским изгледом - изгледају овако: 

         - Немојте да ми кажете да нисмо у правом музеју - рекла је Сијена.

         - Сијена, ми нисмо у правој земљи - одговорио је Роберт.  

         ПРВО лице, које аутор пушта на позорницу „Пакла“ је - нека девојка, од главе до пете обучена у црну кожу. Другим речима, створење из пакла.

         Брауну је потребна да утера страх у косте хероју његових романа, вештом тумачу симбола Роберту Ленгдону. Међутим, то није тешко - Браунов главни јунак је у тешкој позицији.  

         Он има амнезију, њему се чини да предаје на Харварду. А у стварности се налази у Фиренци.

         Без свог омиљеног сата са Мики Маусом на бројчанику, у традиционалном сакоу од твида, претвореном у дроњке.    

         Али, зато је уз њега Сијена, докторка са IQ већим њего код Ајнштајна, и са потпуно холивудским изгледом. Тако да Ленгдон има јак стимуланс да јури по чувеним местима у Фиренци.  

         Описивање туристичких атракција најчувенијих светских градова - што је Браунов фах, док је Ленгдон, којег је аутор „нафиловао“ подацима из многих водича за туристе - одличан водич, као Дантеов Вергилије.      

         Међутим, географија није оно што је најбитније у романима Брауна. У мотор сижеа се сипа експлозивна смеса мрачног окултизма, који се у овом случају бори против пренасељености наше планете.  

         Један од врховних свештеника тог култа је неки Зобрист, милијардер-малтузијанац, којем на располагању стоје високотехнолошке оружане снаге, а припрема заверу достојну Судњег дана.

         У разговору са Зобристом, шеф Светске здравствене организације каже: „Сада нас има седам милијарди и касно је да се било шта предузме“. На то манијак одговара: „Мислите да је касно?“ И по телу вам пролазе жмарци, поуздани коаутори романисте.

         Тада на сцену излази одважан рофесор Ленгдон - последња нада читавог човечанства.  

         Добивши морални опраштај грехова од читаоца, Браун га награђује вештом вратоломијом од речи, постављајући на безмало свакој страни романа „клопку“ алузија, како би хероји „Пакла“ корачали по њима као по минама.

         Клопке и мине су у комуникацији са аутором другог „Пакла“ - Дантеом Алигијеријем.   

         У све је укључен и дан публикације романа - 14. мај, односно 5. месец 13. године (он се претватвара у нумеролошки анаграм 3- 14015 - што је приближна вредност једног „пи“, пошто је Данте разбио свој „Пакао“ на неколико кругова, а „пи“ алудира на то како да се ти кругови измере). А такође и чувена посмртна маска великог Фирентинца.

         Та маска, пошто је била украдена из музеја, почиње своје загонетно путовање.

         Дијалози хероја изгледају овако:  

         - Немојте да ми кажете да нисмо у правом музеју, - рекла је Сијена.

         - Сијена, ми нисмо у правој земљи - одговорио је Роберт. —  

         Или:

         - Седам „пи“, шта је то - знак? - рекла је Сијена.  

         - Јесте, знак. Да сте проучавали Дантеа, схватили бисте да је то веома јасан знак - смешкајући се одговорио је Роберт.  

         Ове и друге научне идеје украшавају се поетском фантазијом Дантеа. Уз њихову помоћ је описан неки „трансхуманизам“ - плод генетских манипулација, претња епидемијом светских размера, са новом црном кугом која „проређује“ човечанство које се преко сваке мере размножило.   

         Но, Браун и Данте су на висини задатка и морала.

         Браун цитира Дантеове речи: „Најмрачнији ћошкови пакла су резервисани за оне који чувају неутралитет у време моралне кризе“.

         Ту не можемо ништа да замеримо, да се не бисмо и сами нашли у тим мрачним ћошковима.   

         Код Брауна, као у холивудским блокбастерима, читав тај авантуристички галиматијас оправдава се високоморалном позицијом.

         Његов Ленгдон је, налик Супермену или Бетмену, витез доброг и светлости. А кад је већ тако, све му је дозвољено зарад заштите добра и светлости.   

         Превела Марија Петрова