Турска тајно преговарала са Оџаланом о прекиду рата са Курдима
АНКАРА ТРАЖИ РАЗОРУЖАЊЕ УСТАНИКА У ЗАМЕНУ ЗА ВЕЋА МАЊИНСКА ПРАВА
Абдулах Оџалан
- Заточени Абдулах Оџалан наводно ће своју визију решења конфликта изнети у четири писма која ће упутити странци БДП, командантима ПКК у северном Ираку, Европи где су стационирани многи активисти ПКК и турској јавности
- Турски лист „Радикал“ тврди да су Оџаланови захтеви ограничени, да нема говора о независном Курдистану, федерацији или концепту „демократске аутономије“ коју предлажу курдски политичари
ТУРСКА влада и лидер курдских побуњеника договорили су се о оквирном плану за окончање конфликта у којем је од 1984. године на обе стране погинуло 40.000 људи.
План предвиђа разоружање курдских устаника у замену за већа мањинска права, пренео је данас турски дневник „Радикал“.
Овај лист наводи да су се високи обавештајни званичници састали са лидером Радничке партије Курдистана (ПКК) Абдулахом Оџаланом који се налази у затвору на острву Имрали, недалеко од Истанбула, и договорили о плану у четири фазе за окончање конфликта.
Преговори власти и ПКК су држани у тајности.
„Састанак са Оџаланом је био исправан и логичан потез, мир у Турској може само тако да започне“, рекао је лидер прокурдске Странке за мир и демократију (БДП) Селахатин Демиртас.
Према писању „Радикала“, план предвиђа да се после иницијалног окончања непријатељстава, борци ПКК повуку и са турске територије, након чега би почели преговори о разоружавању како би на крају устаници положили оружје.
Оџалан ће своју визију решења конфликта изнети у четири писма која ће упутити странци БДП, командантима ПКК у северном Ираку, Европи где су стационирани многи активисти ПКК и труској јавности, наводи лист.
Споразум би укључивао ослобађање из затвора хиљада људи оптужених за везе са ПКК, а довео би и до уставних реформи којима би се отклониле препреке за увођење курдског језика у наставу, омогућило јачање локалних администрација и увела етнички неутрална дефиниција држављанства према којој у Турској живе држављани Турске, а не турски држављани.
У тексту се такође каже да су Оџаланови захтеви ограничени, да нема говора о независном Курдистану, федерацији или концепту „демократске аутономије“ коју предлажу курдски политичари.