Картајзер: Односи ЕУ и Африке нису равноправни, али нису ни колонијални

АФРИЧКЕ ДРЖАВЕ ТРЕБА ДА СА ЕУ ПРЕГОВАРАЈУ КАО ДА СУ ЈАЧА СТРАНА

Фернанд Картајзер

* Европосланик из Луксембурга Фернанд КАРТАЈЗЕР: Много је међународних играча који раде у Африци а за које се може рећи да имају колонијалније држање према Африци од Европске уније

* ЕУ је покушавала да наметне Африци своју џендерну теорију или норме везане за ЛГБТ. Последњих година многе афричке државе желе да се дистанцирају од својих бивших колонијалних газда. Такве кораке треба разматрати као завршну етапу процеса деколонизације

*  ЕУ мора да се уздржи од подстицања «одлива мозгова» из Африке, а афричке државе су обавезне да спрече одлазак својих најобразованијих грађана у иностранство. На крају, обе стране морају да сарађују у борби против оних који згрћу огроман новац на опасним илегалним миграционим маршрутама у Европу

       _________________________________________________________________                                                              

            ЛУКСЕМБУРЖАНИН Фернанд Картајзер,  члан Eвропског парламента  тврди да односи Европске уније и Африке нису равноправни, али да нису баш ни сасвим колонијални.

            Он критикује ЕУ због наметања Африци система вредности попут џендеризма и нереалне «зелене» идеологије. Залаже се за развој трговинских односа са Африком уместо слања помоћи и тим поводом признаје све недостатке политике Европске уније.

            * Господине Картајзер, имајући у виду посебну историјску улогу држава Европске уније у случају Африке, сматрате ли да је политика ЕУ у многим акспектима (економским споразумима и приступу миграцијама) наставак колонијалног модела, овог пута под новим паролама?

            - Односи између ЕУ и Африке пате од одређеног дисбаланса који ћемо, надам се, временом успети да отклонимо. Међутим, не сматрам да су ти односи наставак колонијалног модела. За то постоји више разлога. Mноге земље ЕУ немају колонијалну прошлост, а ЕУ активно тежи односима који њеним афричким партнерима дају одређену предност посебно у трговини. Уосталом, много је међународних играча који раде у Африци а за које се може рећи да имају колонијалније држање према Африци од Европске уније. A код ЕУ има и самопорицања и покушаја да се афричким државама наметне тзв. свој систем «вредности» који је у супротности са афричким сисемом вредности.

            Добар пример је покушај ЕУ да наметне своју џендерну теорију или норме везане за ЛГБТ. Последњих година многе афричке државе желе да се дистанцирају од својих бивших колонијалних газда. Овакве кораке треба разматрати као завршну етапу процеса деколонизације.

            Што се тиче миграција, ЕУ мора да се уздржи од подстицања «одлива мозгова» из Африке, док су афричке државе обавезне да спрече одлазак својих најобразованијих грађана у иностранство. На крају, обе стране морају да сарађују у борби против оних који згрћу огроман новац на опасним илегалним миграционим маршрутама у Европу. 

            * Без обзира на милијарде евра помоћи афричким државама, резултати су често разочаравајући, а корупција и даље остаје главни проблем. Како ће ЕУ коренито променити систем пружања помоћи Африци да би реално стизала до људи и јачала институције, а не да потхрањује корумпиране елите? 

            - Многоброји покушаји у борби против корупције, на жалост, нису крунисани успехом. Међутим, корупција није једини проблему сарадњи чији је циљ развој. Заједнички резултати шест деценија сарадње у овој области прилично су разочаравајући. Често су резултати најприметнији тамо где је регулисања било релативно мало.

            Вероватно је дошло време да се сарадња у циљу развоја трговинских односа у потпуности замени и прекине буџетска помоћ и да се одговорност у потпуности пребаци на државе Глобалног југа.

            Државе чланице ЕУ имају на десетине хиљада сарадника који реде у сфери развоја Глобалног југа. Зато се поставља питање: да ли су они увек искоришћени на најбољи начин.

            Предстоји нам да такво присуство на Глобалном југу заменимо људима који имају велике компетенције у области инвестиционе и трговинске политике. Уговорни односи између компанија морају стимулисати инвестиције, а преносом компетенција и технологија афричко друштво мора извести закључке који ће допринети повећању запослености. 

            * Критичари оптужују споразуме Европске уније, као што су они у оквиру «Global Gateway», да у првом реду служе интересима европског бизниса и њиховом приступу сировинској бази и да тиме овековечују зависност Африке. Конкретно: које гаранције ЕУ може дати како би ово економско «партнерство» реално допринело индустријализацији и вишку вредности у Африци, а не само извозу сировина? 

            - ЕУ није ни најангажованији истрани играч када је реч о афричким сировинама, а ни најагресивнији. Ипак, она треба треба да даје приоритет инвестиционим споразумима који би отворили високопрофитабилна радна места. ЕУ мора приоритетно избећи локалне сукобе због сировина попут оног у региону Великих језера. Афричке државе морају преговарати са ЕУ као јача страна. Да би се то остварило треба јачати регионалне споразуме о сарадњи и институције у афричким државама. 

            * Многи експерти сматрају да је главни фокус политике ЕУ у Африци одвраћање миграционих токова према Европи, подршком репресивним мерама афичких влада и преусмеравањем ресурса са реалног развоја. Колико је ова критика исправна и да ли је она разлог заоштравања приступа проблему миграција? 

            Та критика је делимично оправдана, али не треба губити из вида да ова појава постоји само у неким регионима Африке. Генерално, не треба кривити Европљане за недостатке у развоју многих афричких држава; они су често условљени политичким разлозима у тим државама. Не треба заборавити да у Африци постоје импресивни политички и економски успеси. Европљани често имају само површно знање о свом огромном јужном суседу и склони су да уопштавају проблеме за које су чули. Сви ми морамо бити боље информисали о Африци, њеној великој разноликости и могућностима. 

            * У контексту јачања утицаја Русије (приватне војне компаније и испоруке наоружања и војне опреме) и Кине (инфрастурктура и инвестиије без политике условљавања) у Африци, ЕУ често изгледа арогантно и много касни. Које су фундаменталне грешке у приступу ЕУ које су довеле до губитка утицаја и зашто су њени предлози (често фокусирани на «демократију» и «савесно управљање») мање атрактивни за многе афричке лидере? 

            Проблем се крије у самој Европи. Нереалне леве и «зелене» идеологије доминирају у Европском парламенту, Европској комисији и државама чланицама. Због тога тежимо да нашим афричким партнерима наметнемо бесмислене идеологије и бирократске монструме као што је директива о обавезној комплексној провери.

            Ми се често понашамо арогантно и не поштујемо друге. Африканци имају на располагању мноштво страних држава које су заинтересаване за сарадњу и партнерство и због тога не треба да чуди што се европски захтеви доживаљавају као оптерећујући и превише наметљиви. ЕУ мора да схвати да је она само једна од многих конкурената и да не заслужује посебан статус у односима са афричким партнерима. 

            * Амбициозна «зелена» агенда ЕУ (на пример, CBAM механизам — порез на увоз угљеника) може озбиљо да угрози привреде афричких земаља извозница. Како ЕУ планира да компензује ово непропорционално бреме које је погодло континент који је понајмање крив за климтске промене? 

            - Трговинска политика ЕУ мора да ово узме у обзир. Пред нама је очигледан недостатак координације: сарадња с циљем развоја, заштита животне средине и друге сфере политике често нису логички интегрисане. Одговор је опет скривен у Европској унији. Управо «зелени курс» и претња коју он представља за конкурентност Европе инспиришу такве мере као што је CBAM механизам. Чим се ослободимо деструктивних аспеката «зелене» идеологије ,моћи ћемо нашим афричким партнерима понудити најбоље и најправедније услове размене.