Људску расу побољшали ванземаљци
Научно доказано да гени неандерталца имају мало заједничког са генетским кодом савременог човека
Пише: руски геолог др Александар М. Портнов
НАУЧНИЦИ све до данас нису успели да сувисло објасне феномен појаве на нашој планети кромањонца – човека савременог типа. То је права тајна: уместо неандерталца, који је имао ниско чело и личио на звер, пре 40 хиљада година у пећинама су се – наоко изненада и одједном – појавили лепо грађени високи лепотани са прелепим лобањама. Откуд су се појавили ти људи?
Проучавање генетског кода неандерталаца постало је права научна сензација: показало се да они имају веома мало заједничког са генетским кодом савременог (кромањонског) човека. Ово откриће је сасвим уздрмало еволуциону теорију у складу са којом је неандерталац део еволуционог стабла човечанства. Опет је ипак древни предак човека напросто непознат. Дакле, наши «корени» се прекидају 40 хиљада уназад.
ШТА ЗНАЧИ СУМЕРСКО DIN-GIR?
Објашњење мистерије, мада је блиско фантастици, могуће да је садржано у древним књигама , летописима и хроникама о тајанственим небеским знамењима, о летећим «славама Божјим», о «анђелима» и «синовима Божјим» који се спуштају са небеса и жене се кћерима људским. Таквим фактима оперишу састављачи Библије, стари историчари и летописци. Они ништа нису знали о НЛО и могућностима међупланетарних контаката. Далеки су били и од проблема «ратова звезда», који толико маме данашње школарце, али су се увек трудили да тачно и непристрасно опишу разне необичне појаве и зато се према древним хроникама треба односити, ако не баш са пуним поверењем, оно са уважавањем и интересовањем. Јер, упоређивање летописних саопштења и других информација даје повода за озбиљна размишљања.
На пример, најраније пиктографско писмо старих Сумера, створено пре приближно 3300 година пре нове ере, за појам «богови» имало је двосложну реч DIN-GIR. Буквално значење првог слога (DIN) је – јарки, чисти, праведни. Цртеж који означава тај слог је потпуно налик ракети у лету. Тај пиктограм је дословно значио: «праведни из јарких објеката». Да подсетим: Сумери су своје богове представљали као људе високог раста.
Александар М. Портнов
ШТА ЈЕ УПЛАШИЛО ЛУКУЛА?
Староримски историчар Плутарх приповедао је како су се у првом веку до наше ере у Фригији (Мала Азија) у одлучујућем судару сукобиле војске римског војсковође Лукула, чувеног по својим гозбама, и шпанског устаника Серторија. Две армије су се у савршеном борбеном поретку приближиле једна другој, до битке је било остало сасвим мало, кад се изненада... «небо отворило и појавило се велико огњено тело које је спуштало, пролетало изнад саме земље, па затим кретало навише и опет нестајало у небесима».
Према спољњем изгледу, пише Плутарх, тајанствени предмет је највише подсећао на широку бачву, а имала је боју растопљеног сребра. Застрашени мистериозним знамењем, противници су се разишли без борбе. Као што видимо, староримски историчар, који је познат по својој поузданости, оставио је типични опис НЛО. Могуће је да се у архивима непознате неке планете чувају «киноматеријали» на којима реални Лукул наступа окружен суровим римским легионарима.
АТИНА У ОБЛИКУ ЈАРКЕ ЗВЕЗДЕ...
Сличан догађај описује и Хомер у «Илијади», певајући о великом рату између Грка и Тројанаца почетком ХII века до н.е. За време те битке, «богиња Атина у облику јарке звезде послане Зевсом» пројурила је између сукобљених пукова, натерујући војнике да се замисле: чију победу наговештава то чудно знамење. Иначе, Хомер округли испупчени штит упоређује са опасном звездом која час блиста, појављујући се из црних облака, час се скривајући иза њих.
Византијски историчар Лав Ђакон у десетој књизи своје «Историје» пише: 989 године се «на небу почела појављивати јарка звезда која није имала стално место на небу. Померала, појављујући се час северније, час јужније, а некада је током истог успињања мењала свој положај на небу, изненада се брзо померајући. Људи су се чудили, плашили и мислили да та чудна премештања у простору неће донети ништа добро». Савремени коментатори такво небеско тело називају кометом, али комете не скачу по небу...
ЧЕЛИНИ ВИДЕО НЛО НАД ФИРЕНЦОМ
Записи о НЛО постоје и у средњевековним европским хроникама. Бенвенуто Челини, чувени италијански вајар и сликар епохе Ренесансе, описао је како је једном са пријатељем путовао из Фиренце у Рим. Већ се смркавало кад се успели на планине које су окружавале град. Окренувши се, обојица повикала од запрепашћења: «Боже небески, шта то виси у небесима изнад Фиренце? А то што је `висило` изгледало је као огњени балван који се искрио и лучио јарку светлост!»
Устјушки летопис бележи: «25. јануара 1677. године око седмог сата дошло је у Устјугу Великом до страшног пожара, таквог да је цео центар града ишчезао у пламену. Изненада се изнад цркве Свете Варваре, усред огња, појавио неки огромни предмет налик на Месец. Висио је ниско над градом у пламену пуна два сата. А потом је брзо узлетео и нестао у небесима».
Каракеристично је да стари хроничари, описујући појаве НЛО, нису проналазили права поређења. Зато су их видели као»широку бачву», као «балван», као «нешто налик на Месец». Посебно често се ово последње поређење среће у Библији, са изненађујуће детаљним описима чудних небеских појава.
ПРОРОК ЈЕЗЕКИЉ ВИДЕО ВАНЗЕМАЉЦЕ
Ево шта прича пророк Језекиљ о догађајима сапочетка VI до н.е.: «Налазио сам се међу избеглицама на реци Ховар кад су се отворила небеса и ја сам видео објаву Бога... Велики облак и пламтећи огањ око којег се све сијало. У средишту огња могло се видети нешто налик на четири животиње чији је облик био као код човека. А сваки је имао по четири крила. Руке су им биле као људске и налазиле су се испод крила... Њихова крила су се међусобно додиривала, а када би престајала да машу – покривала су им тела»
Људи који су живели предве и по хиљаде година нису имали поређења за овакве појаве. Техничка аналогија постала је могућа тек сасвим недавно: са хеликоптером фирме Камов на чијој се оси пропелера врте четири упарена крила. Изгледа, међутим, да јеЈезекиљ покушавао да опише и нашој цивилизацији још непознати хеликоптерски систем са гипким крилима која су се опуштала низ корпус летелице приликом спуштања.
Језекиљ прецизно наводи: да је на земљи, поред сваке животиње, био по точак и да се при том чинило да се «точак налази у точку», да су точкови – кад су се животиње дизале у ваздух – «узлетали заједно с њима». Над њиховим главама било је нешто «налик на свод» (кабина?), а над `сводом`су се ширила крила. Приликом узлетања те «славе Божије», по Језекиљином изразу, чуо се страшан грохот «као да је шум многих вода, као да је глас Свемогућег, као да је шум у војничком логору; а када се `слава` заустављала – крила су се опуштала. Ми данас добро знамо како страшно бучи моћни хеликоптер, како висе наниже гипка крила такве машине док је на земљи, а како се та иста крила у лету претварају у светлећи «кишобран» или «куполу».
КАКО СУ `ЖИВОТИЊЕ` ПОСТАЛЕ ХЕРУВИМИ
Јасно је да би се и најсмелији човек из те далеке епохе укочио од страха кад би се нашао на савременом аеродрому. Али, изгледа да се Језекиљ сусрео са тако технички високоразвијеном цивилизацијом да бисмо се и ми данашњи нашли у чуду. Јер, стопала тих `животиња` су блистала попут угланцане бронзе (ми такву обућу немамо), одећа човеколиких `животиња` је светлела попут запаљеног угља или бакљи; ободи точкова били су високи и страшни јер су били `препуни очију`. Какве су то могле да буду `очи`? Можда је то била пегаста структура светлећег елекотромагнетног поља?
Можемо се само чудити детаљности Језекиљиног описа високотехнолошке цивилизације са којом се суочио. Његово настојање да тачно и истинито пренесе оно што је видео, његово осећање сопствене техничке инфериорности на добар начин је садржано у речима `као да` којима почиње неколико фраза. Управо то `као да` - веома је важно психолошко сведочанство искрености аутора, потврда трепета његове душе при сусрету са нечим страшним, моћним и непознатим.
Језекиљ дошљаке, приликом другог сусрета са њима, више не назива `животињама`, већ – херувимима. Међутим, херувими приликом узлетања сигурно не шире дотад опуштена крила и не нестају у небесима уз страшну буку заједно са `точковима пуним очију`. Они се уздижу ка `слави Господњој` која виси над њима, где под плавом куполом, начињеном `као од сафира`, седи `нешто као човек`.
Шта је друго могао у VI веку до н.е. испричати сведок полетања ваздушног балона? А како би он описао хеликоптер и диск НЛО?
ТАЈНА У ШЕСТОЈ ГЛАВИ БИБЛИЈЕ
Као што се види, Библија описује ситуације које се у наше време могу интерпретирати на нивоу знања савремене цивилизације. А то је било апсолутно искључено и пре само сто година. Библија `животиње`, `херувиме` и `анђеле` описује као човеколика бића. То је веома важна информација. Само, зар можда ствари не стоје сасвим обрнуто: зар није могуће да су и савремени човек и кромањонац који се изнебуха појавио на Земљи – заправо херувимолики?
Могуће је да се одговор на ово питање такође налази у 6. глави Библије. Ту се може прочитати овај изненађујући текст: «Тада су синови Божији видели да су кћери људске лепе и узели су их себи за жене, како је који коју изабрао. Синови Божији почели су да долазе кћерима људским, а оне су почеле да им рађају... То су били јаки, од давнина славни људи». На овај начин нам текст Старог Завета указује на директне сексуалне контакте високоразвијених `синова Божијих` са људима.
ЉУДСКА РАСА ПОБОЉШАНА ИЗ КОСМОСА
Изложено се може тумачити као доказ тесног контакта људи у прошлости са високоразвијеним бићима типа `ванземаљаца` који су, сасвим је могуће, побољшали људску расу. Не губимо из вида да се наша земаљска цивилизација - у релацијама Васељене, чија старост се процењује на око14 милијарди година – није појавила ни `јуче`, већ да постоји, буквално, тек једну `микросекунду`.
Као геолог, уопште не сумњам у исправност Дарвинове теорије еволуције којој палеонтолози налазе потврду у остацима организама који су живели пре стотине милиона или милијарде година. Али, већ први кораци генетског инжењеринга доказују могућности технички развијеног мозга...
Да ли је могуће је да је нека древна техничка цивилизација стварно утицала на еволуцију људи?
Не може се искључити да је генетски код човека делимично позајмљен од дошљака из космоса. Као што сам показао, постоје одређене претпоставке за овакав закључак.
(Извор: Независимаја газета)
