Ковач: Запад је проценио да не може узети КиМ док Србија има добре односе са Русијом

 КОСОВО И МЕТОХИЈА ЈЕ СВЕТИЊА СВИХ СРБА, ЗАТО – «НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ!»

* Србија симболички а и суштински постепено губи атрибуте слободне, суверене и независне државе и у потпуности се, мимо воље народа, увлачи у евроатлантске структуре, сагласно интересима Запада

* Начин и формат преговора као и бахатост Трампа и његове администрације понизили су Србију, промовисали поново независност лажне државе Косово, уз издавање конкретних задужења Србији и лажној држави Косово шта треба да ураде у наредном периоду

* У Вашингтону и није било суштинских преговора него наметања решења којима ће се променити, економски, привредни, безбедносни и укупан политички контекст односа на Балкану

* Развијање русофобије у Србији је део припрема за коначно решавање статуса лажне државе Косово. Рушећи интересе Кине и Русије у Србији и на Балкану, САД, НАТО, па и ЕУ настоје да убију њихову вољу да се боре за опстанак Космета у саставу Србије

* Вашингтонски споразум је у суштини основа и платформа за тзв. Обавезујући споразум између Србије и лажне државе Косово. Наредни споразум ће бити краћи и посвећен том кључном питању суштинског признања тзв. Р. Косово

* Србији требају кључеви од Призрена, Душановог града и од свих светиња на Косову и Метохији. Србија неће мењати своје међународно признате границе нити се одрећи КиМ

_______________________________________________________________________

         Аутор: Проф. др Митар КОВАЧ, Евроазијски безбедносни форум

       КАО у најружнијем сну, Република Србија симболички а и суштински постепено губи атрибуте слободне, суверене и независне државе и у потпуности се, мимо воље народа, увлачи у евроатлантске структуре, сагласно интересима Запада.

       САД, скоро поново по инерцији, понашају се као једина суперсила света, која жели да је изнад међународних институција и међународног права. Постојеће спорове и конфликте настоји да решавају искључиво у складу са својим националним интересима.

       Нажалост, и актуелна администрација председника САД Доналда Трампа делује према Србији на сличан начин као што су то чинили Клинтонови и Барак Обама.

       САД су једини прави добитник Вашингтонских преговора, на унутрашњем и спољном плану.

       Доналд Трамп је пред изборе у САД, поред српског бирачког тела, успео да за себе добије и албанске гласаче.

       На спољном плану САД су преко усвојених тачака споразума, пре свега о саобраћајницама, енергетици и Г 5 мрежи, као и међународним промовисањем, покушале да маргинализују друге велике силе света и регионалне организације, пре свега Русију, Кину и ЕУ, које су заинтересоване из различитих разлога за простор Балкана.

       Истовремено је председник САД успео да придобије добар део јеврејског лобија, који има велики утицај на исход избора. Из тих разлога се у споразумима нашло више тачака за признавање лажне државе Косово, од стране Израела, као и отварање амбасада Србије и тзв. Косова у Јерусалиму.

Стара фотографија Пећке патријаршије

       На тај начин власт Србије је направила преседан, који се ничим не може правдати. Бићемо прва европска држава која ће преместити амбасаду из Тел Авива у Јерусалим, као "награду" што су признали Косово.

       Такво неразумно понашање ничим се не може правдати.

       Срби су себе тешили да ће Трамп и његова администрација бити праведнији у процесу решавања Косметске кризе. Мађутим, непромишљеност и попустљивост председника Србије Александра Вучића, током Вашингтонских преговора, погодовали су доношењу споразума који су погубни по националне интересе српског народа.

       Начин и формат преговора као и бахатост Трампа и његове администрације понизили су Србију, промовисали поново независност лажне државе Косово, уз издавање конкретних задужења Србији и лажној држави Косово шта треба да ураде у наредном периоду.

       Све су то издиктирали у наредбодавној форми споразума.

       У Вашингтону и није било суштинских преговора него наметања решења којима ће се променити, економски, привредни, безбедносни и укупан политички контекст односа на Балкану.

       На тај начин Србија је постала у великој мери окупирана држава, без суштинске слободе, суверенитета и територијалне целокупности.

       Власт Србије постепено предаје Косово и Метохију у руке сепаратиста, пристаје на све само да би се очувала што дуже време и да не би дошло до побуне народа.

       Постепена предаја надлежности Р. Србије над Косовом и Метохијом сепаратистичким властима од режима се народу покушава приказати као победа у "тешким околностима", као плод "генијалности великог вође".

       Целокупно пристајање на преговоре у Вашингтону јесте штеточинско понашање супротно Уставу Р. Србије и вољи српског народа.

       Проблем Србије у овом времену јесте што опозиција није довољно добро организована и јединствена да артикулише расположење и интересе народа.

       У свакој европској држави, након оваквог деловања и понашања, дошло би до масовне реакције народа и тражења одговорности целе Делегације Р. Србије.

       Због монопола над медијима, институција режима и разбијености опозиције - власт се осећа слободном и спремном да се бахато понаша и да никоме не полаже рачуне.

       Такво стање неће дуго трајати, па ће реакција народа у будућности бити артикулисана и масовна, када ће се властима "испоставити сви рачуни" за угрожавање националних интереса и погрешно вођене преговоре о Косову и Метохији.

Још има и српске деце око Пећке патријаршије

       Кроз Вашингтонске преговоре власт Србије је пред слободним светом показала једно лице понизности и пристајања на преговоре, споразуме и решења изван мандата УН.

       Преговарањем под окриљем САД и ЕУ, власт Србије се, на штету српског народа, сврстала на страну држава које су створиле и већински признале лажну државу Косово. На тај начин су искључене велике силе и друге државе које су биле на страни Србије и чувале њену сувереност и територијални интегритет у међународним институцијама, као што су Русија, Кина, Индија, Бразил, Шпанија, Словачка, Румунија и многе друге државе у свету.

       У последњих годину дана у Србији се јасно види континуирано предузимање мера против Руске Федерације. То се чини вероватно по налогу Запада, како би се потискивао тзв. "руски утицај". То је посебно препознатљиво у уређивачкој политици појединих режимских медија са националном фреквенцијом.

       Бесомучна кампања се води на телевизијама Пинк и Хепи, у информативним програмима и специјалним емисијама, кроз ангажовање плаћених квазианалитичара.

       Очигледно је да се развијање русофобије у Србији дешава по налогу власти, кроз низ специјалних операција:

• Учешће у сценарију "државни удар" у Црној Гори, кроз давање информација БИА и изјаве Александра Вучића о постојању припрема за убијство Мила Ђукановића и насилну смену власти, на дан избора 2016. године;
• Креирање афере "руски шпијун", уз монтиране и неуверљиве снимке и несувисла образложења, којима се власт после тога није враћала да информише грађане шта се заиста догодило;
• Отворено везивање за Кину у току ванредног стања "короне" иако је Русија дала и нудила велику помоћ;
• Оптужбе за демонстрације у јулу 2020. у Београду;
• Подршка ЕУ и западу у хибридној агресији Запада на Белорусију, и то према држави која је одувек стајала на страни Србије и у најтежим временима;
• Одржавање Вашингтонских преговора мимо договора са другим великим силама, као што су Русија и Кина; и
• Континуирана медијска кампања у електронским и штампаним медијима.

       Безобзирност власти у креирању антируског расположења била би далеко већа да се не боје рефлексије таквог понашања на јавно мњење у Србији. Због тога се, за сада, све ово дешава у тишини са вероватном намером да то постепено ескалира у отворено антируско деловање власти у Србији.

       Запад је проценио да не може узети Косово и Метохију док Србија има добре односе са Русијом и наложио власти у Србији да постепено прекида ту сарадњу.

Проф. др Митар Ковач

       Развијање русофобије у Србији је део припрема за коначно решавање статуса лажне државе Косово. Рушећи интересе Кине и Русије у Србији и на Балкану, САД, НАТО па и ЕУ настоје да убију њихову вољу да се боре за опстанак Космета у саставу Србије.

       Вашингтонски споразум је у суштини основа и платформа за тзв. Обавезујући споразум између Србије и лажне државе Косово.

       Наредни споразум ће бити краћи и посвећен том кључном питању суштинског признања тзв. Р. Косово.

       По излагању и речнику председника САД Доналда Трампа очигледно је да он на Косово гледа као суверену државу и равноправну преговарачку страну. Зато се може рећи да су поједине лажи наше преговарачке делегације намењене за медије и ширу јавност у Србији да што лакше прогута велеиздају, која је на делу.

       Врхунац лицемерја је у самохвалисању Делегације, од стране председника Србије Александра Вучића, као и у његовим изјавама "захвалности народу" који је подржао њихов рад и преговоре. Тешко је описати ту срамоту и покушај креирања лажних вести о току и резултатима Вашингтонских преговора.

       Џуд Дир, портпарол Беле куће, написао је на Твитеру да је Трамп објавио да су се Србија и Косово сагласили о економској нормализацији.

       «Још један историјски споразум који је председник (Трамп) постигао да свет учини мирнијим, просперитетнијим местом", написао је Дир.

       Договор који ће унапредити економију Косова и Србије - тако га је представила америчка администрација, али и сам председник Трамп.

       "То ће бити сјајно за економију обе државе. Плус, обе земље постају много отвореније за Сједињене Америчке Државе, што значи да више не морамо да бринемо о две нације које су биле у конфликту. Мислим да имамо фантастичне односе. Економија може људе приближити и то је оно што се овде дешава. Моји људи су урадили сјајан посао", рекао је Трамп.

       Међу првим тачкама Београд и Приштина се обавезују да примене до сада договорено под покровитељством Америке: споразуме о друмском и железничком саобраћају где се у суштини о трошку народа Србије финансирају аутопут и железница за потребе НАТО пакта и лажне државе Косово.

       Делегација Р. Србије у Вашингтону по свим параметрима и карактеристикама личности које су је чиниле, није дорасла том задатку а није имала ни формална овлашћења да се потпишу овакви споразуми.

       Исказивање некаквог страхопоштовања, понизности, нодговорности и бахатости довело је до оваквог резултата, који ће тек у будућности за собом повући и веће последице, све до тзв. Обавезујућег споразума.

       Тешко Србији шта је дочекала, а посебно Косову и Метохији, које безобзирно чупају из срца и душе српског народа на очиглед света. Зато је ово и срамота за укупне међународне односе и међународно право.

       Превише ране боле и убрзо мора доћи време када ће народ стати на пут издаје, у одбрану светиња у Србији, кроз одбрану Косова и Метохије у уставноправном поретку Р. Србије, а у складу са Резолуцијом СБУН 1244.

       Србији требају кључеви од Призрена, Душановог града и од свих светиња на Косову и Метохији. Србија неће мењати своје међународно признате границе нити се одрећи Космета.

       Косово и Метохија је светиња, зато "НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ", јер тако мисли већински српски народ у Србији, Црној Гори и Р. Српској.

       Време је за НАРОДНЕ ЛИТИЈЕ у свим српским крајевима и срединама, где Срби живе у свету.