Шкотски епископ позива на молитву да мали принц Џорџ буде хомосексуалац

У СИДНЕЈУ ЧЕТВОРОГОДИШЊИ ДЕЧАК ПРИМА ХОРМОНСКУ ТЕРАПИЈУ ДА БИ ПОСТАО ДЕВОЈЧИЦА

Џорџ од Кембриџа

• Индустрија претварања мушкараца у жене, и обрнуто, изгледа добија серијске траке. За оне који њоме управљају као да је идеал: човек у другом стању рађа неку „векну“ са остављеном непопуњеном рубриком „пол“ у књизи рођених, а потом од те векне праве биће са полом по жељи наручиоца
• Одједном се испоставило да термин „перверзије“, који означава изопачење сексуалног нагона и начина његовог задовољења, а њиме су се студиозно бавили психијатри и психотерапеути, треба да оде на сметлиште историје
• У америчкој држави Мисури, као и у трећини других држава у САД, зоофилија није забрањена. И, већ је стигло дотле да средовечни мушкарци причају о томе колико воле своје псе и поније, своје предивне партнерке
• Број родних идентитета, које у сваком тренутку може да открије код себе сваки човек, расте пред нашим очима. Данас их има између 46 и 78. Какви X или Y хромозоми, то су све предрасуде назадних конзервативаца. Свако има право да буде оно што жели - да то саопшти јавности и да захтева поштовање и заштиту својих права. Којих? Ђаво би га знао. Неких…

Пише: Њура Н. БЕРГ, РИА Новости

        ХАЈДЕ да попричамо о сексу. Што се каже, о свему што сте хтели да знате, али били лењи да изгуглате. А штета, јер се та сфера људских односа тако широко развија, да једва успеваш да подигнеш вилицу са пода.

        …Аустралија. Сиднеј. У вестима локалне телевизије извештач нам прича о дечјој болници у којој буквално у овом тренутку четворогодишњи дечак прима хормоналну терапију након које ће бити подвргнут хируршкој трансформацији у девојчицу.

        Његови родитељи, као и психолози и лекари сматрали су да је дете у четворогодишњем узрасту у стању да правилно процени сопствене емоције и донесе свестан закључак да је природа погрешила с његовом полном припадношћу. А такође, да разумно и уравнотежено изабере свој нови пол.

        Нажалост, нису саопштили шта је тачно натерало одрасле да одобре дечакову револуционарну одлуку.

        Можда је дечак више волео лутке од аутомобилчића и покушавао да облачи сестрину хаљину?

        Или су родитељи једноставно купили превише женске одеће, а нема ко да је носи?

        А шта ако се дете после предомисли? Шта ако је то била грешка? Слабашни вапај критичара нестаје у свеопштем ликовању.

        Недавно су у Аустралији укинули закон по коме друга фаза трансформације са хируршком реконструкцијом полних органа може бити остварена тек након одлуке суда. Сада је та сувишна карика уклоњена.

        Док у малом делу цивилизованог света још увек ломе копља поводом легализације хомосексуалних бракова и омогућавања истополним паровима да усвајају децу, друштвена сексуална мисао самоуверено је искорачила и пуном паром промовише ултимативно смеле новотарије.

        Шкотски епископ је, на пример, пре неки дан позвао на молитву да мали принц Џорџ буде хомосексуалац, „како би англиканска црква коначно признала истополне бракове“.

        И ето, док ми нагађамо коме је и зашто потребно то непрестано привлачење пажње јавности, офанзива се развија на свим фронтовима. Што је, уосталом, и нормално - континуирано дугогодишње кљукање грађана темом тоталне толеранције у свим сферама живота прилично је проширило дијапазон прихватљивог.

        То је понекад добро и исправно, а некад иде то потпуног помрачења ума.

        Одједном се испоставило да термин „перверзије“, који означава изопачење сексуалног нагона и начина његовог задовољења, а њиме су се студиозно бавили психијатри и психотерапеути, треба да оде на сметлиште историје.

        Данас је на дневном реду цела серија новитета сексуалне револуције, који су већ присутни или се очекују у најскорије време.

        1. Ту и тамо све чешће налетимо на изјаве о томе како је дивна посебна љубав према животињама. Тренутно је испред мене клип о некој заједници у држави Мисури, где, као и у трећини других држава у САД, зоофилија није забрањена.

        Средовечни мушкарци причају о томе колико воле своје псе и поније, своје предивне партнерке.

        „Кад би ме мој пони напустио, патио бих исто као кад би ме напустила моја девојка“ - искрено нас укључује у свој емоционални контекст обичан момак у карираној кошуљи.

        „Нису сви моји пријатељи прихватили мој начин живота, и тужан сам због тога. Моја деца не желе да схвате да је та љубав саставни део мене. Где је њихова толеранција?“ - огорчено пита други.

        Они се обраћају нама, нефлексибилнима, и траже да схватимо како је добро живети њиховим „природним животом“, стапајући се са животињама у сваком смислу.

        У Копенхагену, пак, одавно постоје бордели за зоофиле. Локални активисти за заштиту права животиња, чији се глас, међутим, готово не чује, причали су ми да животиње стављају у специјалне боксове-менгеле, чак и им ломе екстремитете, како не би могле да повреде љубитеље таквих задовољстава.

        2. Инцест. Опште је познато да у Европи постоји извесна група посланика која промовише легализацију љубави између блиских сродника. Ти уважени иноватори потичу претежно из северних земаља, где идеје нове сексуалне револуције из неког разлога добијају највише присталица. На неки начин, фамозни Овертонов прозор у овој теми већ је померила уметност- у последње време инцестуозне колизије све чешће су присутне у филмовима, серијама и романима, при чему се родоскрнављењу у њима предају сасвим позитивни јунаци. Чим незамисливо постане предмет благонаклоне уметничке пажње, оно брзо прелази у категорију дозвољеног, а ускоро постаје норма.

        3. Педофилија. Жучне дебате о смањењу старосне границе за давање сексуалне сагласности значајно су интензивиране у последње време. Многи се сећају да је италијански суд ослободио 60-годишњег педофила који је имао односе са 11-годишњом штићеницом, узевши у обзир искрена дубока осећања с обе стране. С аспекта званичног признања, то је за сада казуистика, али је тренд јасно уочљив.

        4. И сад може да се пређе на лидера сексуално-револуционарне трке - родну различитост. Број родних идентитета, које у сваком тренутку може да открије код себе сваки човек, расте пред нашим очима. Данас их има између 46 и 78. Инвентивна преплитања различитих варијанти неизбежно доводе до збрке у глави.

        Какви X или Y хромозоми, то су све предрасуде назадних конзервативаца. Свако има право да буде оно што жели - да то саопшти јавности и да захтева поштовање и заштиту својих права. Којих? Ђаво би га знао. Неких.

        Оно што нам је до јуче личило на комичне лудорије британских научника, данас је практично постало општа норма. Она се тумачи бесконачно широко, и све чешће се носилац класичне норме осећа као мрачњак у нафталину, који заостаје за актуелним либералним захтевима. А то су - пажљиво ослушкивање сопствене уникалности и у крајњем случају - сврставање себе у једну од неколико десетина родних група.

        Све то не би било битно, али одјеци трансформације доводе до тога да су у низу земаља спремни да промене називе „тата“ и „мама“ и замене их накарадним неологизмима попут „тама“ или „мата“.

        Родитељи у најнапреднијим креативним породицама с надом траже код своје деце симптоме такозване полне дисфорије, како би одмах кренули у сусрет трансформацији.

        У мање радикалној варијанти, то је стимулисање трансвестизма. У неким земљама трансвестите - како одрасле, тако и децу - већ ангажују за едукацију у вртићима, почевши од млађих група. Тај мотив добро звучи у реклами - рецимо, пошта Аустралије је у клипу искористила набилдованог мушкарца који тако мазно прича како је згодно поштом добијати разне крпице-шљокице за своје хаљинице, да је просто милина. Тај клип се врти пре дечјих емисија.

        У Великој Британији неколико стотина лекара опште праксе похађа програм преквалификације како би пружали услуге трансродним особама. Одбачена је представа да број људи који су заиста рођени са драматичном полном недефинисаношћу не прелази хиљадите делове процента. Јер, када си стручњак за трансродне особе, а не можеш да их напабирчиш како би обезбедио посао за неколико стотина новопечених стручњака, шта ти преостаје да радиш? Тако је, да се бавиш пропагандом и агитацијом.

        Аналитичари то и тврде - лекари ће се бавити активизмом, као представници било којих заједница чије благостање зависи од постојања интересената.

        Јесенас је закон о трећем полу усвојен у Немачкој. Шта из њега произлази? Укидање гардероба и тоалета за даме и господу, промена назива свега где се помињу мушко и женско. Како ће у том светлу бити промењен спорт, тешко је предвидети, али ће трећи пол сигурно бити заступљен и тамо. Брине, такође, зашто је Немачка признала само трећи, а шта ћемо са неколико десетина других родних идентитета?

        Индустрија претварања мушкараца у жене, и обрнуто, изгледа добија серијске траке. За оне који њоме управљају као да је идеал: човек у другом стању рађа неку „векну“ са остављеном непопуњеном рубриком „пол“ у књизи рођених, а потом од те векне праве биће са полом по жељи наручиоца.

        Таква технологија се одавно користи, на пример, на Тајланду, али увек се сматрало да је то заостало, репресивно друштво са дивљачким односом управо према људским правима.

        Кажите, чему све то? Који је генерални циљ? Коме све то одговара? Постоје два одговора.

        Први - о чему год да се ради, увек се ради о новцу. На теми трансродности богате се фармацеутске компаније, медицински центри, произвођачи одеће и обуће, оглашивачи, психолози и остали.

        И други - конспиролошки. Према њему, као што је познато, агресивно наметање нове норме с истовременим рушењем старих темеља погледа на свет и традиционалног морала снажно дестабилизује психу, сталне приче о толеранцији као највишем добру чине човека трпељивим према било каквим иновацијама, према било каквим, тренутно незамисливим, манипулацијама с њим самим и с друштвом у целини. Услед тога друштво постаје крајње послушно.

        Не заборавимо и на оштре моралне, а понекад и судске санкције према отпадницима од нове религије.

        Наравно, конспирологија је рањива. Али, заиста - зашто је у свету у којем гладују стотине милиона становника Земље, где чак и у најпросперитетнијим државама Запада до 20 одсто бескућника чине деца, где умире животна средина, а бактерије постају резистентне на антибиотике, малтене главна тема у јавности рачунање стално растућег броја полова и борба за њихова мистична права?

        Превод: Срђан Билбија