„Затворенике који у Гвантанаму штрајкују глађу насилно кљукају храном кроз нос”

РЕПОРТАЖА НОВИНАРА НЕМАЧКОГ ДРЖАВНОГ РАДИЈА ДОЈЧЕ ВЕЛЕ ГЕРА ШЛИСА ИЗ ЗЛОГЛАСНОГ АМЕРИЧКОГ ЛОГОРА

Столица за присилно храњење

• Од 166 затвореника у Гвантанаму више од стотину тренутно одбија да узима храну. Та тенденција се повећава. Више од 40 их бива присилно храњено
• Показују нам столицу на којој седе затвореници када су присилно храњени
• То је сива столиа од чврстог материјала. Наслоњач се благо нагиње натраг. Приликом пружања отпора затвореницима могу бити везане руке и ноге. Могуће је такође и фиксирање главе. Потом им цевчица кроз коју се убризгава течна храна буде провучена кроз нос
• У Гвантанаму сусрећем и Парадис Кебриаеи, која ради као адвокат у Центру за уставна права. Овај Центар се непрестано бори за затварање Гвантанама и против је присилног храњења.
• Кебриаеи је управо срела тројицу затвореника које брани, а који штрајкују глађу. "Они су у веома лошем стању, скоро да не могу ходати“, каже она и додаје да су на њеним клијентима остали само кост и кожа

         ЗЛОГЛАСНИ амерички затвор Гвантанамо поново је у ударним вестима.

         Председник САД Барак Обама још једном је обећао његово затварање. Сада следе саслушања затвореника од којих пак велики број штрајкује глађу и бива присилно храњен.

         Сабласна тишина у рано јутро у затвору Гвантанамо беј на Куби. Налазимо се у блоку Б и гледамо у тамни пролаз. Војници патролирају, без речи обилазе ћелију за ћелијом, кратко гледају унутра и иду даље. А онда одједном видимо руку која кроз отвор на ћелијским вратима пружа празну флашу.

         Чувар је узима и склања. Та рука је све што смо успели да видимо од затвореника, током обиласка Гвантанама уприличеног за новинаре.

         Војници, наравно, прате новинаре у стопу. Пазе да видимо само оно што желе да покажу. На крају су сви снимци нашег камермана преконтролисани. Лица и одређене безбедносне мере не смеју бити снимљени или фотографисани. А 166 затвореника, колико их има у овом затвору, ни случајно.

         Натраг у блок Б: Тачно у пет сати чује се позив на молитву. Сви затвореници моле у својим ћелијама. Ми не знамо колико има ћелија. Знамо само да су сви затвореници у овом блоку смештени у самице. Они своје ћелије могу напустити само ретко и то у лисицама и под строгом контролом.

         Ипак, бројни затвореници су чули последње речи Барака Обаме да жели да убрза затварање Гвантанама, каже командант затвора, пуковник Џон Богдан.

         „Чини се да је реакција позитивна”, каже Богдан.

         То нам потврђује и Зак који ради у Гвантанаму последњих осам година и не жели да открије своје пуно име. Он је саветник руководства затвора и очито има највише контакта са затвореницима.

         Њихова реакција на говор била је добра, каже нам он: „Поново су добили наду. И верују да ће се нешто догодити.”

         То се није одразило на строге мјере безбедности које владају у затвору. Затвореници живе у малим ћелијама са прозорским окном, готово сви бораве у самицама. Они су и када је реч о личним стварима упућени на своје чуваре – везани су, када желе да гледају телевизију, да се туширају или бивају присилно храњени. Сваки њихов покрет се надзире.

         Од 166 затвореника у Гвантанаму више од стотину тренутно одбија да узима храну. Та тенденција се повећава. Више од 40 их бива присилно храњено.

         Уз мучење, како тврде затвореници и њихови адвокати. Нико није желео да нам открије да ли су међу штрајкачима глађу и петорица оптужених за организацију терористичких напада на Њујорк и Вашингтон.

         До заоштравања ситуације око штрајка глађу довео је сукоб између чувара и затвореника. Затвореници су оптужили руководство логора да се приликом претреса ћелија односило према Курану без поштовања. Руководство затвора то негира.

         Група од 13 затвореника, које чувари присилно хране, изразила је негодовање у отвореном писму као и неповерење према војним лекарима.

         Лекари бране присилно храњење; кажу да се ради о животу затвореника.

         Они би, како наводе лекари, чак и у тренутку када се налазе везани на столици да би били кљукани, могли још увек да одлуче да храну узимају добровољно. Стога руководилац лекарске службе у затвору, који жели да остане анониман, каже:

         „Све се мења из дана у дан. Неки пацијенти ујутро узму храну без отпора, а онда касније одлуче да не узимају храну. И постоји шачица пацијената које чувари морају чврсто држати.”

         Показују нам столицу на којој седе затвореници када су присилно храњени.

         Реч је о сивој столици од чврстог материјала. Наслоњач се благо нагиње натраг. Приликом пружања отпора затвореницима могу бити везане руке и ноге. Могуће је такође и фиксирање главе. Потом им цевчица кроз коју се убризгава течна храна буде провучена кроз нос.

         Уједињене нације овај поступак сматрају мучењем. Пуковник Богдан брани спорну праксу речима да је присилно храњење „етаблирано као легалан и трајан поступак који су увели политичари”.

         Он каже да нема проблем с тим да спроводи задатке које су му дали политичари.

         У затворској кухињи – као да је други свет. Лепо мирише. Шефица кухиње не жели да говори о штрајку глађу.

         Она и даље сваког дана спрема доручак, ручак и вечеру за 166 затвореника – дакле као да штрајк не постоји.

         С поносом показује осам различитих јела између којих затвореници могу да бирају. Жели да и ми пробамо храну.

         Овде сви треба да буду задовољни, каже, и вегетаријанци и они који једу месо.

         У Гвантанаму сусрећем и Парадис Кебриаеи, која ради као адвокат у Центру за уставна права. Овај Центар се непрестано бори за затварање Гвантанама и против је присилног храњења. Кебриаеи је управо срела тројицу затвореника које брани, а који штрајкују глађу.

         „Они су у веома лошем стању, скоро да не могу ходати”, каже она и додаје да су на њеним клијентима остали само кост и кожа.

         Већина затвореника би могла одмах да напусти затвор – америчке безбедносне службе су већ одавно препоручиле да они буду пуштени.

         „У свом говору Обама није навео временски оквир за проверу затвореника. Ми желимо да он пре свега буде прецизан и јасан и да саслушања одмах почну. Иначе ће ствари постати још горе и људи ће умрети”, каже Кебриаеи.

         Велики број од 166 затвореника долази из Јемена. Обама је тек недавно поново понудио да они буду враћени у Јемен.

         Све је више назнака да би јеменски затвореници наредних месеци могли да буду враћени у своју земљу.

         Када смо напуштали Гвантанамо на аеродрому смо видели Аир Форце Оне, авион који користи председник САД. Касније смо сазнали да је у изненадну посету затвору дошао републикански сенатор Џон Мекејн у чијој је пратњи био шеф Штаба Беле куће.

         Прокламовани Обамин противник је већ истог дана издао саопштење у којем је нагласио да је затварање Гвантанама „у националном интересу”.