Западни научници тврде да је „Илијада” написана 762. године пре нове ере

У ПРОЈЕКТУ УЧЕСТВОВАО И ГЕНЕТИЧАР ЕРИК АЛТСЧУЛЕР, СА УНИВЕРЗИТЕТА МЕДИЦИНЕ И СТОМАТОЛОГИЈЕ У ЊУ ЏЕРСИЈУ

• Користили смо језичку алатку која се зове „Свадеш листа речи”, коју је саставио 40-их и 50-их година прошлог века амерички лингвиста Морис Свадеш. Листа садржи појмове, односно речи којих има у сваком језику и свакој култури. То су обично речи за делове тела, боје, као и обавезни појмови као што су „отац“ и „мајка“. Тражили смо Свадеш речи у „Илијади“ и пронашли 173, открио Марк Пагел, теоретичар на Универзитету Реадинг у Енглеској

        НАУЧНИЦИ који декодирају генетску историју људи и прате како гени мутирају, исту технику су применили на једном од најстаријих текстова западног света да би открили датум када је написана Хомерова „Илијада”.

       И, тврде да је „Илијаду” Хомер - ако је уопште постојао - написао 762. п.н.е, са могућом варијацијом од 50 година касније или раније.  

       „Истраживачи су прихватили верзију да се рат десио и да је неко по имену Хомер писао о томе“, рекао је Марк Пагел, теоретичар на Универзитету Реадинг у Енглеској. Његови сарадници на овом пројекту били су генетичар Ерик Алтсчулер, са Универзитета медицине и стоматологије у Њу Џерсију и лингвиста Андреа С. Калуда са Санте Фе института у Новом Мексику. Они су потврдили тезу да је „Илијада” написана око 762. године п.н.е     

       Пегел је указао, да то што су генетичари ушли у један овакав пројекат не треба да буде изненађење.

       Језици се понашају необично, баш као гени. Ми смо покушали да документујемо правилности у еволуцији језика и студија Хомеровог  речника. То ће нам помоћи да утврдимо да ли је језик еволуирао на начин на који мислимо да јесте. Ако је тако, онда би требало да будемо у могућности да  пронађемо прави датум за Хомерову „Илијаду”, објаснио је Пагел. 

       Ови научници су пратили речи у „Илијади“, на начин на који прате гене. 

       „Користили смо језичку алатку која се зове Свадеш листа речи, коју је саставио 40-их и 50-их година прошлог века амерички лингвиста Морис Свадеш. Листа садржи појмове, односно речи којих има у сваком језику и свакој култури. То су обично речи за делове тела, боје, као и обавезни појмови као што су „отац“ и „мајка“. Тражили смо Свадеш речи у „Илијади“ и пронашли 173“, рекао је Пегел.

       Открио је да су након тога оцењивали како су се речи мењале. Узели су језик Хетита, народа за који се верује да је постојао и борио се у том рату, и савремени грчки језик и пратили промене речи од језика Хетита до Хомера, па до савременог грчког.  

       „То је као кад испитујете генетску историју људи, осврнете се на прошлост да бисте видели како и када су се гени мењали“.

       Фокусирали су се на сродне речи, на речи које су изведене од сродних речи. Пагел је то објаснио на примеру ријечи „вода”.

       „Ту је wather на енглеском језику, wasser у немачком, а сви корени проистичу из ватор из прото-немачког. Међутим, има и изузетака, као што је реч хунд  из  староенглеског језика, која је превођена као пас, а али касније није замењена са кореном речи већ са дог објашњава“, Пегел.