Запад већ издаје књиге на тему: демократија је пропала...

ЗАПАДНА ДРУШТВА ЋЕ ДОТУЋИ ШИРЕЊЕ НЕПИСМЕНОСТИ И „ПРОТЕЗА МОЗГА“ - ИНТЕРНЕТ

  • Том НИКОЛС, професор на Колеџу ратне морнарице, стручњак за контролу наоружања, написао је књигу „Смрт стручног знања“. Једноставније и јасније се зове опсежан чланак који преноси главне идеје књиге - „Како је Америка изгубила веру у стручно знање“ (објављен у мартовском броју часописа Foreign Affairs)
  • Дијагноза професора Николса је следећа: Американци су стигли до тачке када се незнање сматра за предност. Најбучнији су они који не знају ништа
  • Николс је за насталу ситуацију измислио нову реч - „идиократија“, односно - владавина идиота
  • Аутор књиге у вези надмоћи идиократије предлаже да се вратимо у 18. век просто због тога што су раније идеје тог столећа функционисале и доносиле успех чак у доба демократије (и чак уз различите облике тоталитаризма). Све остале варијанте будућности њему се чине катастрофалним. Николс је, вероватно, у праву  

Пише: Дмитриј КОСИРЈЕВ, РИА Новости

        ВЕЋ се пишу књиге о томе да ће савремено западно (алијас демократско) друштво уништити агресивна и неписмена већина становништва.

        Једна таква књига која ове године излази из штампе, почиње од познатог и нама разумљивог примера: у САД-у је 2014. године рађено испитивање на тему - да ли Америка треба да се војно умеша у догађаје на Украјини, односно на Донбасу? Анкета је показала: само је један од шест испитаника успео да нађе Украјину на мапи, међутим, што је човек мање знао о томе где се она налази - те је више нагињао томе да Америка треба тамо да ратује.

        Књига се зове „Смрт стручног знања“.

        Једноставније и јасније се зове опсежан чланак који преноси главне идеје књиге - „Како је Америка изгубила веру у стручно знање“ (објављен у мартовском броју часописа Foreign Affairs). Аутор је Том Николс, професор на Колеџу ратне морнарице, стручњак за контролу наоружања.

        Дијагноза професора Николса је следећа: Американци су стигли до тачке када се незнање сматра за предност. Дискусије се претварају у такмичење у гласном говорењу. Најбучнији су они који не знају ништа. То су људи који су толике незналице да нису ни свесни колико су неуки нити су способни да упијају знања.

        Нама је то добро познато. Нажалост, углавном из примера понашања чланова Конгреса САД који подилазе укусима бирача.

        Још једна дијагноза: живот се искомпликовао и као никада раније траже се стручна знања. Управо из тог разлога већина људи се више не подсмева носиоцима стручних знања - већина њих само беспомоћно мрзи „елиту“ и свесно или несвесно се бори против њених припадника.

        Притом се политичари, којима је неопходно да буду изабрани, плаше да се повезују са агресивном неуком већином: неће победити на изборима. Резултат свега је тотална дисфункција друштва.

        Професор Николс је за насталу ситуацију измислио нову реч - „идиократија“, односно владавина идиота. Мада, постоје и синоними.

        „Дебили!“ - рекао је не тако давно на сличну тему један високи дипломата једне од водећих држава, који је затим преко свог секретара за штампу покушао да се одрекне те своје изјаве.

        Дипломата, истина, није мислио на Американце. Али, ко каже да је то искључиво америчка болест? Зар се Русија толико на том плану разликује од САД?

        За сада се разликује, али се креће у том правцу. На жалост.

        Хајде да размотримо: ко или шта је виновник актуелним процесима.

        „Протеза мозга“ - интернет, наравно. Ево, и аутор књиге бележи у вези идиократије: раније је библиотека била место где се не концентрише просто знање, већ оно знање, које је прошло неку контролу, прошло кроз неке филтере. У интернету свако може да моментално нађе било које бројке и податке - и зашто онда човек мора поштовати носиоце знања?

Том Николс

        Као последица тога, пише Николс, и сами стручњаци су изгубили самопоштовање и спремни су да дају потребан резултат ономе, ко више плати, односно - даје донације. Публика, додаћемо, захваљујући интернету такве случајеве одмах открива и стручњаци се још мање поштују. Значи, дешава се нешто налик на неконтролисану и убрзану реакцију распадања.

        Међутим интернет као такав није крив за све што се догађа - то није живи организам са злом вољом. Криви су, ипак, људи.

        Књига професора Николса посвећена је питању „Шта није у реду са демократијом?“. То је класичан рад на тему - ко све данас не сахрањује демократију и не размишља на тему: демократија је пропала, шта следи?

        Аутор сматра да данашњи Американац не разуме демократију онако како треба, у сваком случају - не онако као што су ствари видели Бенџамин Френклин и други оци-оснивачи америчке нације крајем 18. века.

        Демократија, каже он, то је следеће: оруђе, помоћу ког информисани бирачи могу да бирају људе који ће их представљати у влади, који ће моћи да питају стручњаке како стоје ствари и да доносе одлуке у име публике.

        Ту се догодила незгода - „колапс грађанства“.

        Публика се „одрекла“ своје битне обавезе да буде информисана и политички писмена толико да може да бира представнике који би водили мудру политику у њено име.

        Рећи ћемо без увијања чиме се бави аутор. Он покушава да врати западну цивилизацију у доба које је претходило демократији. У доба Просветитељства. Мада, за сваки случај, не спомиње то директно.

        Главна мисао тог доба била је следећа: човек се формира уз помоћ друштвених наука и просветитељства, односно захваљујући филозофима, музичарима, књижевницима и историчарима. Друштво покреће наука, између осталог и техничка. Врховна власт има право и могућност да буде власт захваљујући томе што слуша - како би се данас рекло - стручњаке. Они су њен ослонац. Они не владају, али њих поштују.

        За демократију нема места у овој свирепој пирамиди заслуга и знања. Демократија то је када су сви једнаки, када свако може да постане било ко, ако ће народ за то да гласа. То је разуман систем, зато што чува народе од самоуништења које може да буде проузроковано побуном оних који не воле људе са знањима и заслугама.

        Међутим, и она је свирепа, јер редовно бира решења у корист тренутног побољшања ситуације у друштву, или чак и света, уз масовну ликвидацију неистомишљеника.

        Резултат је двоглави хибрид. Идеја демократије, подсетићемо, родила се крајем 18. века из идеје Просветитељства (просто је њена поједностављена ругоба). Међутим, Просветитељство је тада било толико популарно да се са демократијом спојило у чудан савез неспојивих материја (довољно је само да погледамо историју СССР-а). И у таквој форми је овај хибрид постојао до данашњег дана. Сада је, као што видимо, на издисају.

        Крај епохе.

        Аутор књиге у вези надмоћи идиократије предлаже да се вратимо у 18. век просто због тога што су раније идеје тог столећа функционисале и доносиле успех чак у доба демократије (и чак уз различите облике тоталитаризма). Све остале варијанте будућности њему се чине катастрофалним.

        Николс је, вероватно, у праву.

        Превела: Марија Билбија

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари

Adios Amigos's picture
Adios Amigos 15:00 20.03.2017.

  • +12
Voting is closed.

ma da kako da ne pobedio je celavi iz moskve

dragisa's picture
dragisa 16:52 20.03.2017.

  • +18
Voting is closed.

Све "кратије" су спонтани процеси у друштву који су логични наставак претходно колабираног процеса.
То што је америчка демократија у кризи, логичан је след процеса проистекао из "њу примитивс", који је у оквиру општих слобода довео развој демократије до свог апсурда.

Слобода за говедо је пустити га, а оно се напасе детелине и угине.
Слобода деци, распустити их, а они се одају задовољствима и пропадну (као у Пинокију).
Слобода црнцима, а они се убијају и дрогирају, комбинујући сва сексуална изопачења
Даш слободу женама, а оне неће да рађају и буду стубови породице.
Даш слободу педерима, а они се намећу и траже осећај једнакости са другим људима, а тиме и осећај исправности.
Даш глупану да држи говоре, а он умисли да је нај паметнији.

Ово су апсурди демократије.
Док се кретало са процесима ослобађања друштва од пуританских стега, демократија је била позитиван друштвени процес.
Реално је ослобађала друштвене категорије које су заслуживале извесне видове слобода. Како устоличење сваке логике у друштву користи логику инерције, тако ни демократија није умела да се заустави на друштвено потребним маргинама, већ је по инерцији захтевала још слобода, док себе није претворила у дегенеративне процес.
Сада је од ње остао само (још увек) позитивни симбол или архетип, али, не за дуго.

Почеће човечанство, суочено са утопијом, да тражи ограничења за социјалне категорије, не као одраз фашизма.
То ће бити потреба за ефикаснијим функционисањем друштвених процеса.

Ако не буде тако, доћиће до назадовања друштва у сваком погледу.
Дали ослобођени коњ хоће да вуче кола? Ако неће, ко ће? Можда нико!
Е тада ће доћи неко чији коњ није ослобођен, па ће преузети и коње и оне који су их ослободили (онако хумано). Тада ће сви бити робови и срећни јер су живи.
Јер коњи вуку кола, и опет доносе намирнице којих није било због демократије и лажног хуманизма.
Лажног зато што је права ствар права само у правом тренутку и месту.

Igor Grozni's picture
Igor Grozni 19:48 20.03.2017.

  • +18
Voting is closed.

A, kad je ona postojala.
Za pametne nikad a za maloumne ona zivi i danas dan.

mrljavko's picture
mrljavko 20:48 20.03.2017.

  • +14
Voting is closed.

Tema dosledno interesantna i aktuelna. Mozda u prvom delu izlaganja neki navodi nisu tacni, ali drugi deo izlaganja je u potpunosti tacaan. Internet kao internet je novotatija koja je otvorila velike mogucnosti i on se iako nema kriterijuma informacije, ne moze smatrati stetocinom. Njegova rec je mozda trenutno neotesana, bez kriterijuma, ali je ipak otvorila mogucnosti sirokog priliva informacija paralelno javnim sretstvima informisanja. Na kraju svaka novotarija se vremnom i doradjuje. To je novi veliki stepen slobode informacionih tokova. Kiterijuma za sada nema ali obezbedjuje dostup razlicitim gledanjima u odnosu na novinarstvo koje se potpuno nakazno deformisalo. Prosvetiteljstvo je delovalo u manjim regionalnim prostorima u predjenju sa distribucijom informacije danas, idejama i pozitivnim razvojima psihologije drustva. To je bilo vreme boljih verovanja i boljih uzburkavanja drustvene svesti i daleko vece cistote tih verovanja. Tada su se trazili odgovori na psiholoske drustvene promene izazvane kolonizacijama i ostvarivanjima velikih trgovinskih puteva, odnosno posledice velikih promena ekonomske strukture drustva. Naivnost masa i politicke ambicije su donosile ratove, dok su prosvetitelji stvarali novu psiholosko misaonu strukturu sveta. Demokratska ideja se tada ponovo ( u odnosu na stari vek ) rodila kao carobni "ventil" rasterecenja do tadasnje skucenosti drustvene psihe. Danas je to rezultiralo sasvim drugacije oblike. Sve se podredilo novcanoj ideologiji, tako da su i strucnjaci poceli da koriste svoju izuzetnu strucnost u strucnoj obradi masa radi obezbedjenja ustanovljenih I ustaljenih tokova novca. Oni su u kapitalizmu otkrili darezljivog mecenu, pa su svojom aktivnoscu poceli da rade na tome da mu se sto vise oduze, ne pitajuc,i da li nisu pritom skliznuli sa puta humanosti. Ponekad su i ratovi i daleko hunmaniji i cistiji oblici za ozdravljenje drustva. Prica, ocigledno kriticka, o demokratiji neobrazovanih masa nije adekvatna prica o nekoj spontano nagradjenoj demokrastiji. To je upravo prica ucinku psiholoskih strucnjaka na izgradnji sistema demagoski obradjenih neobrazovanih masa u svrhu ustaljenih tokova novca u korist onih koji taj novac kontrolisu. Strucnjaci su se dovoljno odvojili od ideje rada u humanitarne svrhe i prebacili na ideju rada velike specijalizacije koja donosi novac, pa bilo to i krajnje nehumano. Tako izlazi, da sako treba samo da proda svoj specijalni proizvod, koji je svakim danom sve vise postaje sam sebi svrha. Ima sve vise je ljudi koji uvidjaju sveopstu strukturu ucmalosti uspostavljenih odnosa u koje oni koji dobijaju i oni koji nista ne dobijaju ali i nista nerazumeju veruju. Sa druge strane veoma je uspesan propagandni system, koji mase neznanja odlicno pripremaju da budu kao takve su i koji se iz straha opire znacajnijim racionalnim eksperimentima ljudskog drustva, zbog rizika gubitaka u takvom eksperimentu. Upravo izrodjena struktura kapitalistickog drustva je dozivela svoj vrhunac i preobrazila se u nesto sto zacetni kapitalizam u osnovi nije imao na umu. Danas postoji kapitalisticko drustvo gradjeno na stubovima i strukturi iskljucivo novcane filozofije i funkcionisanju novcanih interese, veoma okostalo i elite visokih eksperata "per se", a onda jos i drustvo populacione mase. Iizraz “novcani interes” upravo nema nikakvu apriori konotaciju sa izrazom “drustvena korist”, mada se medjusobno preplicu. Tu je upravo i otklon prvobitnog kapitalizma od danasnjeg Zapadnog kapitalizma. Demokratija mase danas vecinom nije slucajna, vec najvese programirana. Ona je upravo namerno napravljena, jer se veoma jasno ocituje u rezultatima rada javnih glasila, pa tako ne izlazi zakljucak da je strucnost odbacena, vec da je strucnost iskoriscena i placena u svrhu obrade masa, uklapanja i dokazivanja nepogresivosti sistema upravljanja iskljucivo idealom novca. Takva demokratija masa je tada apsolutno prihvatljiva i pozeljna jer zamagljuje prave strukturne relacije drustva. Nasuprot tome, najveca i prava demokratija se upravo ogleda kad mase izraze svoja demokratska uverenja koja sustinski otstupaju od programiranih strucnih ekspertskih misljenja, jer mase tada upravo kaze da zna od cega zive i kako bi trebalo da zive a ne ono sto im ekspertni strucnjaci religije novca govore, a mozda je i tada i to samouobrazilja. Mozda je it to visoko strucno izprogramirano.

Додај коментар