Запад је створио глобални офшор који ће за нашег живота доћи главе глобалном капитализму

ОФШОРНА ЕКОНОМИЈА ЈЕ УБЕДЉИВО НАЈВЕЋА ЕКОНОМИЈА НА ПЛАНЕТИ

  • „Панамска истрага“ је највероватније заиста иницирана од стране Џорџа Сороша. Он је сигурно сматрао да ће се све свести на дискусију о „Путиновим пријатељима“, јер се раније нико озбиљно није усуђивао да прети глобалном капитализму као систему
  • У глобалном офшору двадесетак билиона долара. То је више од америчког дуга. И више од БДП целе Европске уније. То су безмало четири буџета Сједињених Држава. Са тим новцем може се 23 године издржавати NATO. А корпорацији „Боинг“ било би потребно 200 година да заради толику суму
  • Другим речима, офшор економија је највећа економија на свету. А тек иза ње следе САД, Кина и Европска унија. Такозвана глобализација светске економије, која самоуверено гази планетом задњих четврт века, није могла да не произведе такво чудовиште
  • Адам Ремзи, коуредник британског пројекта Open Democracy UK, на страницама листа Foreign Policy са максималном искреношћу је написао: „Да бисмо разумели савремену Велику Британију, прво морамо схватити да је наша главна економска функција у свету - мрежа пореских рајева. На офшор-рачунима налази се око 21 билион долара, и многи стручњаци сматрају да се највећи део тог новца налази у банкама на британским територијама. А БДП саме Велике Британије је само три билиона долара“
  • Није ни чудо што су против „прве светске економије“ људи коначно почели да се буне. Покрет „Окупирај Вол-стрит“, „Чајанка“ америчке деснице, успон партија-евроскептика, као и изборне кампање Доналда Трампа и Бернија Сандерса у САД - све то је протест против офшор-глобалистичког блата у које се заглибљује свет      

Пише: Дмитриј ДРОБЊИЦКИ

        КРЕМЉ је унапред упозорио на отворено антируски карактер онога што је спремао Међународни конзорцијум за истраживачко новинарство (ICIJ) који је тек потом почео да објављује документе офшор компанија преко немачког листа Suddeutsche Zeitung.

        Почетни развој догађаја потврдио је зазирања руских званичника: светски медији су првих дана говорили, пре свега, о „Путиновим пријатељима“. Ова фраза је објављивана у насловима чланака и телевизијским кајронима.

        Међутим, медији нису дуго држали у центру пажње руске јунаке панамског скандала. Имали су прече ствари - напетост предизборне кампање у САД и још једну ескалацију дискусија око реформисању Европске уније.

        И одједном оставку подноси премијер Исланда, а његов колега из Гордог Албиона приморан је да се оправдава.

        Од Suddeutsche Zeitung су документа затражиле власти Немачке и Француске. У САД је група сенатора захтевала од Министарства правде и Министарства финансија да спроведу детаљну ревизију свих трансакција извршених од стране америчких грађана и компанија које користе офшор шеме.

        Ту групу предводи Елизабет Ворен, неформални лидер демократа у Конгресу (шушка се да се од ове даме Хилари плаши ништа мање него од свог противника на предизборима Бернија Сандерса).

        Али, све ово још није ништа. Као што су исправно приметили неки руски и страни експерти, јавности није предато претерано много чињеница - на крају крајева, панамска офшор зона није највећа и најзасићенија анонимним новцем, а ипак су практично погођене све земље света.

        Шта ће се десити када буде организовано „разоткривање“, рецимо, банака или адвокатских канцеларија на Кајманским острвима, тог кључног кластера англосаксонског финансијског царства?

        Адам Ремзи, коуредник британског пројекта Open Democracy UK, на страницама листа Foreign Policy са максималном искреношћу је написао: „Да бисмо разумели савремену Велику Британију, прво морамо схватити да је наша главна економска функција у свету - мрежа пореских рајева. На офшор-рачунима налази се око 21 билион долара, и многи стручњаци сматрају да се највећи део тог новца налази у банкама на британским територијама. А БДП саме Велике Британије је само три билиона долара“.

Брет Стивенс

        Готово нико не сумња да главни офшор-скандал тек предстоји. Заменик главног уредника The Wall Street Journal, Брет Стивенс, у својој колумни је исправно приметио:

        „То што се ,Панамски папири’ не односе превише на Американце, генерално говорећи, треба да посведочи о фундаметналном поштењу америчког система. Али, нема назнака да ће такво стање ствари остати заувек“.

        Стивенс директно указује на једну од најутицајнијих породица Америке - Клинтонове - као не отелотворење корупције и „офшорног начина размишљања“. И, ако Хилари дођена власт - политика и крупни бизнис ће, како сматра аутор текста, ликвидирати све остатке пристојности.

        Можда је „панамски посао“ и замишљен као циљани напад на политичко руководство Руске Федерације, али у овом случају, очигледно није све пошло по плану.

        Јер, док неки политичари у Европи, Америци и Азији захтевају спровођење најтемељније истраге свих могућих „офшор авантура“ властодржаца, други већ ударају у сва звона говорећи да је, наводно, цела западна демократија, као и цео светски систем, у опасности.

        Не-не, није у опасности зато што је превише новца пребачено из националних економија у офшор зоне, већ зато, што... откривање ових чињеница може утицати на стабилност Запада.

        Најкарактеристичнији, по мом мишљењу, је текст на сајту најутицајнијег центра за размишљање „Брукингс института“, једног од идејних центара клинтонизма. Његов аутор, виши научни сарадник Института Клифорд Геди, претпоставио је да је објављивање „Панамских докумената“ - дело руку Владимира Путина.

        Аутор не само да критикује организаторе цурења информација за „причињену штету законитом бизнису и невиним грађанима“, већ још и тврди да Запад није могао сам себи подметнути такву замку. А, Путин је могао.

        Ово „ремек-дело“ вреди цитирати: „Ако смо ,ми’ (тј. САД или Запад) објавили ове документе, онда је мотив очигледно био да се направи проблем Путину. Међутим, могућност да се Путин може победити у информационом рату обична је фантазија. Ако је мотив заиста био тај, онда је резултат више него јадан.

        Никаква реална штета није нанета Путину, али је зато нанета колатерална штета америчким савезницима, и то веома значајна. Ако су то урадили Руси, онда... су они смешним трошковима (1) показали да корумпирани политичари постоје безмало свуда, укључујући и велики број ,примерних’ западних демократија, и (2) испровоцирали дестабилизацију у неким западним земљама...

        Читава ова прича о ,Панамским папирима’ за Путину је нашкодила као вода гуски. А на стабилност Запада је имала веома негативан утицај“.

        Тако је. „Стабилност Запада“ - ни више, ни мање.

        Можда Геди претерује? У питању је само пар оставки и неколико гласних изјава! Можда је то само покушај да се упеца руску владу?

        Међутим, запамтите да је реч о сумама од двадесетак билиона долара. То је више од америчког дуга. И више од БДП целе Европске уније. То су безмало четири буџета Сједињених Држава. Са тим новцем може се 23 године издржавати NATO. А корпорацији „Боинг“ ће бити потребно 200 година да заради толику суму.

        Другим речима, офшор економија је највећа економија на свету. А тек иза ње следе САД, Кина и Европска унија. То је оно што је, по мишљењу „Брукингс института“ у питању.

        Такозвана глобализација светске економије, која самоуверено гази планетом задњих четврт века, није могла да не произведе такво чудовиште. На светским тржиштима влада бал транснационалних корпорација које измишљају нове производе на једном месту, на другом их производе, а продају на трећем.

        Главни задатак је - минимизирање трошкова. Али, порези су-такође трошкови, па је потпуно логично да се део профита ових компанија и њихових акционара депонује у пореским рајевима.

        Сједињене Америчке Државе (које су главни мотор глобализације) дуго времена су занемаривале националне економске интересе зарад интереса глобалне елите. Да, амерички држављани чине добру половину те елите, али они не раде за Америку. Барем - не за њене потрошаче или произвођаче.

        Према истраживању Универзитета у Грифину, спроведеном 2012. године, Сједињене Државе заузимају друго место у свету (после Кеније!) по степену фаворизовања отварања фиктивних компанија са сумњивим или чак криминалним капиталом.

        Све се то ради да би елита (не 1%, већ, како сада кажу, 0,1% од 1%) минимално била оптерећена „ситницама“ као што су отварање нових радних места и пореске климе у нормалним, а не офшор зонама.

        И цео тај систем (офшор рајеви - само су део њега) већ дуже време се промовише као светла будућност целог човечанства.

        Глобални капитализам је престао да буде капитализам као такав. Чак је и економски систем престао да буде. То је строго регулисано хијерархијско друштво које је изграђено по законима које су раније описивали само писци научне фантастике у својим антиутопијама.

        Није ни чудо што су против „прве светске економије“ људи коначно почели да се буне. Покрет „Окупирај Вол-стрит“, „Чајанка“ америчке деснице, успон партија-евроскептика, као и изборне кампање Доналда Трампа и Бернија Сандерса у САД - све то је протест против офшор-глобалистичког пакла у који се заглибљује свет.

        „Панамска истрага“ је највероватније заиста иницирана од стране Џорџа Сороша, баш како наводи штампа. Он је сигурно сматрао да ће се случај ограничити на дискусију о „Путиновим пријатељима“, јер се раније нико озбиљно није усудио да прети глобалном капитализму као систему.

        Новинар Кен Силверстеј је још 2014. године писао о панамској компанији Mossack Fonseca у листу Vice, али тада његова сензационална открића нису изазвала ни стоти део пажње, која постоји данас.

        Међутим, сада је плод сазрео. Против глобалног капитализма иступају милиони и милиони бирача у Америци и Европи. Ипак, то не значи да ће Запад сутра ће почети да гради срећну социјалистичку сутрашњицу или узети изолационистички курс.

        Свет не престаје са трговином. Међународна сарадња се наставља. Али транснационални (такође офшор) интереси ће морати да уступе место националним.

        „Прва економија света“ ће престати да постоји још за време наших живота. Да ли ће се то догодити у току катастрофалне кризе или, да тако кажемо, планираном демонтажом- велико је питање.

        И, умногоме се ово питање решава на текућим председничким изборима у САД.

        Превео: Срђан Ђорђевић

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари