За разлику од Горбачова и СССР - Кина није насела на америчке либералне догме

БИЛИ СУ У ПРАВУ ОНИ КОЈИ СУ УПОЗОРАВАЛИ ДА ЋЕ КАПИТАЛИЗАМ РУСИЈИ ГУРНУТИ НА ПЕРИФЕРИЈУ (1)

  • Пре тридесет година, квалитет живота у Украјини је био за ред величине виши него у Кини, а данас је - три пута нижи. Кинези нису дозволили западним консултантима да их претворе у транзициону економију
  • Русија је све те године тапкала у месту, с муком се вративши на средњу дужину живота достигнуту у СССР, и то са знатно мање бројним становништвом лошијег здравственог стања и обимом производње са знатно мањом додатном вредношћу. За то време остале земље су наставиле да се развијају, а већина њих нас је достигла и престигла
  • Други свет земаља социјализма се после распада СССР смањио по територији, али узимајући у обзир социјалистичку оријентацију не само Кине, него и Индије и земаља Индокине, постао је и апсолутно и релативно већи, како по хуманом развоју, тако и по БДП
  • Иако је први свет прогутао простор СССР-а, свеопшта криза капитализма, о којој су волели да пишу совјетски политички економисти, није се прекинула. Два-три трилиона долара и милиони нових радника извезени из бивших социјалистичких земаља у западне корпорације, смо су одложили заоштравање те кризе, која данас добија апокалиптичке обрисе
Пише: академик Сергеј ГЛАЗЈЕВ, економиста, саветник Владимира Путина
 

        ПО ОКОНЧАЊУ године, коју је обележила стогодишњица Октобарске социјалистичке револуције, може се направити биланс конкуренције идеја које владају светом.

        Ако под светом подразумевамо цело човечанство, онда као критеријум успеха у конкуренцији идеологија треба узети брзину социјално-економског развоја, која се мери индексима бруто друштвеног производа (БДП) и показатеља хуманог развоја (ПХР).

        У последњих тридесет година, безусловни лидер по оба индекса је Кина, а безусловни аутсајдер - Украјина.

        Пре тридесет година, квалитет живота у Украјини је био за ред величине виши него у Кини, а данас је - три пута нижи.

        Русија је све те године тапкала у месту, с муком се вративши на средњу дужину живота достигнуту у СССР, и то са знатно мање бројним становништвом лошијег здравственог стања и обимом производње са знатно мањом додатном вредношћу.

        За то време остале земље су наставиле да се развијају, а већина њих нас је достигла и престигла.

        Русија је пала испод просечног нивоа и нашла се међу земљама трећег света.

        Други свет земаља социјализма се после распада СССР смањио по територији, али узимајући у обзир социјалистичку оријентацију не само Кине, него и Индије и земаља Индокине, постао је и апсолутно и релативно већи, како по хуманом развоју, тако и по БДП.

        Предњачећи по брзини социјално-економског развоја испред земаља првог света два-три пута, други свет ће за десет година доминирати на планети.

        Први свет већ две деценије стагнира, безуспешно се борећи са растућим диспропорцијама.

        Иако је први свет прогутао простор СССР-а, свеопшта криза капитализма, о којој су волели да пишу совјетски политички економисти, није се прекинула. Два-три трилиона долара и милиони нових радника извезени из бивших социјалистичких земаља у западне корпорације, смо су одложили заоштравање те кризе, која данас добија апокалиптичке обрисе.

        Показало се да су били у праву они критичари тржишних реформи, који су упозоравали да ће прелазак из социјализма у капитализам Русију бацити на периферију, међу земље Латинске Америке и Африке. Али, показало се да су у праву и аутори теорије конвергенције, који су предлагали спајање добрих елемената капиталистичког и социјалистичког система, уз одустајање од лоших.

        Управо такву синтезу су остварили кинески комунисти, изградивши социјалистичку тржишну привреду. Питирим Сорокин је то пре пола века назвао интегралним системом, прогнозирајући крај, како совјетског социјализма, тако и америчког капитализма.

        Интегрални систем спаја централизовано планирање са тржишном конкуренцијом, државну својину у инфраструктурним и базним гранама са приватним предузетништвом у осталом делу привреде, социјалистичку идеологију са могућношћу личног богаћења.

        Дајући подршку предузетништву, држава га регулише тако, да задржава енергију приватног бизниса у кориту друштвених интереса. Држава интегрише делатност различитих друштвених група и струковних удружења тако, да резултат буде раст друштвеног благостања.

        Ако је у капиталистичком систему главни критеријум привредне делатности профит, а у совјетском систему је то био раст производње, у Кини је главни критеријум - побољшање квалитета живота становништва. Кинески систем државне регулативе је усмерен на раст инвестиција за развој производње потрошачких добара. Решавању тог задатка подређен је цео систем регулисања привреде, укључујући државни банкарски систем, који обезбеђује јефтиним дугорочним кредитима реализацију планова привредних субјеката за повећање обима и техничког нивоа производње.

        Ти планови се праве у сталном дијалогу државне власти, пословне и научне заједнице, у којем се стратешки циљеви постављени на политичком нивоу, реализују у приватним иницијативама кроз сложени систем директних и повратних веза, којим се стимулише стваралачка делатност и кажњава друштвена штета.

        Три деценије Кина задржава прво место у свету по брзини социјално-економског развоја. То се постиже ефективним системом управљања, чији сви механизми раде хармонично захваљујући подршци већине становништва идеологији сталног раста друштвеног благостања. Све што противречи тој идеологији се одбацује, без обзира на догме ових или оних учења.

        Тако се Денг Сјаопинг одрекао догматике научног комунизма, која је забрањивала најамни рад и акумулацију приватног капитала. Као резултат подизања приватног предузетништва међу сеоским становништвом, почео је бурни раст пољопривредне производње, а земља је решила проблем снабдевања прехрамбеним производима, који није успео да реши моћни Совјетски Савез.

        За разлику од совјетског руководства, КП Кине није насела ни на супротне догме либерално-демократске идеологије. Она је почела да гради тржишну економију, не одричући се од достигнућа социјализма.

        Током прве деценије формирања тржишних механизама, приватно предузетништво се развијало на основи потпуне одговорности бизнисмена целокупном својом имовином.

        Институти ограничене одговорности, помоћу којих је од руске државе отета већина имовине и исцеђено два трилиона долара изнетог капитала, у Кини су се појавили тек пошто су формиране моралне норме одговорног понашања у пословној етици кинеског бизниса. Држава није бесплатно делила имовину, није дозвољавала финансијске шпекулације, контролисала је прекограничне операције, а предузетници су се богатили путем производње друштвено корисних производа.

        За разлику од Русије, Кина не поштује догме Вашингтонског консензуса. Не намерава да укине валутну контролу и ограничења за прекограничне миграције капитала, неће напуштати државно кредитирање инвестиција, задржаће у државној својини базне привредне гране и контролу над формирањем цена основних роба.

        Кинези нису дозволили западним консултантима да их претворе у транзициону економију - они су изградили социјалистичку тржишну економију са кинеским специфичностима. Том дефиницијом, они су подвукли постојање различитих модела социјалистичког система, поново демонстрирајући стваралачки приступ управљању социјално-економским развојем. У том духу они граде и своје међународне економске везе.

        Стратегија „Један појас - један пут“, коју је прокламовао Си Ђинпинг, заснива се на заједничким инвестицијама у перспективне правце трговинско-економске сарадње и оријентисана је на комбиновање конкурентских предности у циљу узајамне користи.

        За разлику од вашингтонских финансијских одредби, које намећу свим земљама самоуништење државних граница и ограничења, пекиншке развојне одредбе предлажу финансирање заједничких инвестиција у заједничком интересу, без политичких условљавања.

        Одбацивши догматизам, КП Кине је створила идеологију интегралног система, која спаја социјалистичке циљеве, слободу стваралачке самореализације личности у друштвено корисној стваралачкој делатности и патриотизам.

        Прележавши културну револуцију, она се ослободила радикализма, својственог основним идејним токовима прошлог века: комунизму, либерализму и нацизму.

        Другим путем ка интегралном систему иде Индија, спајајући Гандијеве социјалистичке идеје, вредности демократије и националне интересе. На том путу, она је, као и Кина, постигла убрзање социјално-економског развоја, избивши пре две године, на прво место у свету по прирасту БДП.

        Земље Индокине, које иду путем социјализма уз очување својих културних специфичности, такође показују високе стопе економског раста. Чак и афричке земље, које примењују у Кини разрађене методе управљања, показују убрзање економског раста. Као пример може да служи Етиопија, која се извлачи из немаштине са двоцифреним темпом прираста БДП.

        Превод: Владимир Кршљанин

         (следи наставак)

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари

мићо's picture
мићо 14:34 13.01.2018.

  • +24
Voting is closed.

Ajde neka je SSSR naseo i neka je Gorbačov bio konj,ali kako to da 30 godina posle SSSRa Rusija i dalje naseda i tera pogrešnim putem!Glazjev je dugo na visokoj poziciji gde može sve da kaže i on govori,ali kao zidu.

Baja's picture
Baja 16:54 13.01.2018.

  • +13
Voting is closed.

Treba biti mnogo bezobrazan pa reći da radnik u "komunističkoj" Kini ima ne znam kakva prava...
Radi najčešće za bednu nadnicu u teškim uslovima sa nikakvim definisanim pravima, vrlo često bez ikakvih sredstava zaštite.

Pričajte tu priču nekom drugom...

Dobri primeri plaćenog i zaštićenog radnog vremena, sa radničkim i sindikalnim pravima, sa izvanrednom socijalnom zaštitom se upravo nalaze u dobrom delu socijalno odgovornih država na Zapadu(Evropa,Kanada).

Slobodanka's picture
Slobodanka 20:18 13.01.2018.

  • +16
Voting is closed.

Bajo, lakše malo. Svet se menja, ali ne vredi da smo razočarani ili ljuti zbog toga.
Na ovaj deo treba obratiti pažnju jer je i za nas to iskustvo važno:
"...Русија је све те године тапкала у месту.... За то време остале земље су наставиле да се развијају, а већина њих нас је достигла и престигла. Русија је пала испод просечног нивоа и нашла се међу земљама трећег света.
Други свет земаља социјализма се после распада СССР смањио по територији, али узимајући у обзир социјалистичку оријентацију не само Кине, него и Индије и земаља Индокине, постао је и апсолутно и релативно већи, како по хуманом развоју, тако и по БДП.
Предњачећи по брзини социјално-економског развоја испред земаља првог света два-три пута, други свет ће за десет година доминирати на планети.
Први свет већ две деценије стагнира, безуспешно се борећи са растућим диспропорцијама. " Ovde misli i na SAD i ceo integralni Zapad.

Taj drugi svet socijalističkih zemalja (Kina, Indija, Indokina, itd.) koji je nastavio da se razvija i ostvaruje sve veći BDP u svetskim razmerama - to su ustvari MNOGOLJUDNE EKONOMIJE. Zapravo to su najmnogoljudnije zemlje na planeti jer kažu da je Indija sada najmnogobrojnija po broju stanovnika, a sledeća je Kina.
Kina je ipak najvažnija zbog najizraženijeg rasta BDP-a u svetskim razmerama, mada i te druge mnogoljudne zemlje je na svoj način prate. Autor govori da Kina polako popravlja standard svojih radnika, ali znamo da velike razlike u platama i svemu ostalom postoje i sada. Ali to je cena da se svet oslobodi od dominacije SAD i one mračne elite. O čemu se radi? Sa manjim platama može se brže ulagati u novu proizvodnju i ostvarivati veći rast BDP-a. U svetskim kretanjima je veoma značajno ako to postignu te najmnogoljudnije zemlje. Onda one preuzimaju svetsko vodjstvo ne samo u ekonomiji, nego i u politici, pa i šta će vladati u medjunarodnim odnosima.

Nije slučajno što Zapad koji stagnira nastoji da ratovima povrati svoju snagu, ali i tome se približava kraj. Nije slučajno što na Pacifiku bilo kod Indije bilo u Severnoj Koreji, itd. nastoje da se učačkaju vojno Amerikanci, a nastoje da postignu i što veći svoj uticaj. Boje se i oni gde će se naći za 10-20 godina. Naspram Amerikanaca koji su razmaženi kao bebe, ovi imaju u većini nerazmaženo i mnogoljudno stanovništvo koje je važan potencijal za razvoj, ali i za celu svetsku utakmicu.

Nas je u odnosu na svetsku populaciju tek 1 promil i stvarno nalazimo se na granici izmedju Istoka i Zapada. Sad gledaj šta će u svetu pobediti, a i kad će, i najvažnije kako ćemo se mi dalje snalaziti. Npr. kod nas je sada evidentan visok odliv mozgova, a ta "komunistička" Kina pronašla je način kako da svoje mozgove stimuliše i zadrži ih.
Indirektno možemo shvatiti da to trenutno siromaštvo kineskog radnika i svih ostalih radnika iz zemalja sa mnogoljudnom ekonomijom - TI SIROMAŠNI RADNICI ĆE NAS OSLOBODITI A DA O TOME I NE MISLE OD JARMA KOJI MI SADA TRPIMO!!! Ovo je ipak uslovno rečeno jer treba i mi da se potrudimo da nam bude bolje. Ali mi to ne primetimo jer nas najpre brine kakav će taj novi svet biti i šta nas čeka u njemu. U ovome je naš najveći problem- izgubili smo inicijativu i preduzimljivost za sebe a i za svoju državu.

Bitno je kao prvo da bude manje ratova u svetu. Zatim da mi ne ulazimo u jedan obor tj. tabor, a sad nas vodaju kao male piliće ka EU. Još samo malo da porastemo pa ćemo biti i na EU grilu.
Kako smo na granici svetova istok-zapad, a i ovaj naš prostor ima značajnu geopolitičku težinu te da i to iskoristimo za sebe - dakle bolje je da mi sačuvamo svoju samostalnost i da se uključujemo samo poslovno u ono što je za nas povoljno. Neoliberalna ekonomija koja se sad kod nas sprovodi je smrt za nas jer tako kao mala zemlja brzo se pretvaramo u neokoloniju. Sve naše potencijale kao što su prirodna bogatstva, ali i našu radnu snagu treba da čuvamo za sebe, a kod nas se već sada pre ulaska u EU odvija baš suprotno od toga. Tako je bilo i sa drugim zemljama kandidatima pre ulaska u famoznu EU. Teško je pogadjati unapred kako da postignemo da mi živimo bolje, ali vremenom još će nam se nešto kazati i samo.

Baja's picture
Baja 21:43 13.01.2018.

  • +8
Voting is closed.

" O čemu se radi? Sa manjim platama može se brže ulagati u novu proizvodnju i ostvarivati veći rast BDP-a. U svetskim kretanjima je veoma značajno ako to postignu te najmnogoljudnije zemlje. Onda one preuzimaju svetsko vodjstvo ne samo u ekonomiji, nego i u politici, pa i šta će vladati u medjunarodnim odnosima."

"Indirektno možemo shvatiti da to trenutno siromaštvo kineskog radnika i svih ostalih radnika iz zemalja sa mnogoljudnom ekonomijom - TI SIROMAŠNI RADNICI ĆE NAS OSLOBODITI A DA O TOME I NE MISLE OD JARMA KOJI MI SADA TRPIMO!!! Ovo je ipak uslovno rečeno jer treba i mi da se potrudimo da nam bude bolje. Ali mi to ne primetimo jer nas najpre brine kakav će taj novi svet biti i šta nas čeka u njemu. "

Uvek sam se pitao kako ljudi u prošlosti obespravljeni i poniženi mogu bezrezervno bez otpora da podržavaju vladajuću elitu ološa koja ih jaše i mamuza Sada mi je malo jasnije....

Slobodanka's picture
Slobodanka 09:49 14.01.2018.

  • +12
Voting is closed.

Kako oni to mogu? Pogledaj pažljivije istoriju Indije onaj deo dok je bila pretežno britanska kolonija pa na ovamo. A u kineskoj istoriji kreni od Opijumskih ratova pa ka novijem vremenu. Pogledaj njihov broj žrtava u drugom svetskom ratu. Šta su njima ranije donosili stranci? Samo ratove i tešku eksploataciju. Velika je Kina pa pogledaj pažljivije samo istoriju grada Harbina koji je grad pobratim sa našim Užicem. Šta je sve pretrpeo taj grad, a kakav je on danas.
Kinezi imaju razloga da budu zadovoljni i sa ovim što imaju danas, a pritom znaju da će napredovati i dalje. A u odnosu na strance oni se ne ponašaju tako snishohodljivo i iskompleksirano kao mi. Oni su puno mudriji od nas, a zasad i od Rusa. Nije dovoljno biti samo hrabar i pametan tj. obrazovan.
Kod Iranaca, tj. Persijanaca isto se može primetiti neka istočnjačka smirenost i mudrost. Ako bi više obratili pažnju na razne kulture, ako bi napravili više raznih poredjenja, nešto korisno bi pronašli i za sebe.

Mene su jednom Kinezi učili reda misleći da sam Engleskinja ili nešto slično. Desilo se u Grčkoj na godišnjem odmoru da nam je noću toliko bilo hladno da smo se budili od hladnoće. Ušla sam u kinesku prodavnicu da kupim svima nama tople pidžame i obratila sam se na engleskom. Ali, gazda je moje englesko "visočanstvo" kritikovao do ponižavanja. Mini pozorište je bilo u toj radnji jer što me je više grdio meni je bilo sve lepše. Čak se i zbunio kako to da njegov uvredljivi ton ne daje rezultate. A ja sam se trudila da ćutim i da sa zadovoljstvom gledam dokle će on tako. Tek tada sam shvatila da nismo tako izgubljeni i da za nas ima nade jer eto postoji jedan veliki deo sveta koji je veoma svestan i ne da se. Na kraju sam bukvalno primenila ono: "Govori srpski da te ceo svet razume". Nije on ništa razumeo, ali shvatio je da sam samo Srpkinja. Do kraja lepo smo se pozdravili. Eto taj slučajni susret mi je podigao moral, porasla su mi krila i počela sam da obraćam više pažnju na daleku Kinu.

Драган Ђорђевић's picture
Драган Ђорђевић 11:51 14.01.2018.

  • +12
Voting is closed.

Прво да се сложим са "Слободанком" у вези са тврдњом да су земље са највећом стопом раста најмногољудније земље. Велики број јако сиромашних радника јесте њихова предност коју су умеле да искористе. Међутим, хајде да се запитамо зашто Русија не примењује доказано добра решења из искуства Кине која наводи Глазјев? Зашто је корупција још увек рак рана у Русији? Зашто упркос несумњивом родољубљу, пожртвованости и способности Путина? Зато што и у Русији постоји дубока држава као и у САД. Ту дубоку државу у Русији чине неформалне групе унутарбезбедносно обавештајних структура које су извршиле преврат и развластиле издајничку горбачовско - јељциновску тајкунску банду која је безобзирно пљачкала привреду уопште не помишљајући да сачува државу. Сада та руска дубока држава убира дивиденде преко системске корупције, корупције као принципа управљања привредом. Срећа је да је барем сектор одбране делом поштеђен тога.

Slobodanka's picture
Slobodanka 15:12 14.01.2018.

  • +4
Voting is closed.

Rusija i ne može da primeni na sebi sva rešenja koja koristi Kina. Najpre Rusija ima skoro 10 puta manje stanovništva, a ima još veću teritoriju čija zaštita i obnova zahteva i ona neka ulaganja koja nisu profitabilna. Rusija je već imala ekonomski pad pre raspada države SSSR, još im je teža bila decenija posle toga koja je pogodila celokupno stanovništvo pa im je trebalo vreme i za opravak. Dakle sada nije preporučljivo da tih svojih 146 miliona stanovnika ponovo izlažu većim restrikcijama. Mislim da je cilj zapadnih sankcija prema Rusiji bio baš to da ponovo trpi i njihovo stanovništvo te da tako nateraju rusko rukovodstvo da popusti.

Osnovni problem Rusije je to što su lutali kopirajući zapadne modele, pa su sproveli i tranziciju. U podnaslovu stoji oznaka (1). Da li to znači da ćemo dobiti i nastavak - deo (2) od istog autora. Ako je tako onda ćemo dobiti i deo odgovora koji nas interesuje.
Korupcija koju pominjete u Rusiji je posledica duže krize, a ne uzrok. Zatim njen uzrok treba tražiti i u preteranoj gladi za bogaćenjem koja je porasla prihvatanjem zapadnih kapitalističkih modela u Rusiji.
Ali na tom Zapadu vrhunska korupcija odavno je legalizovana kroz lobiranje prilikom donošenja važnih Odluka i Zakona što Rusija nije i neće preuzeti.

Ne možete tek tako izjednačavati probleme SAD sa problemima Rusije.
Rusija u isto vreme dok nastoji da sredi svoju ekonomiju trpi i velike pritiske od strane Zapada koje žele da sve to obore da bi izazivajući ekonomske i socijalne potrese iznutra uzdrmale i rusko rukovodstvo.
S druge strane probleme unutar SAD ne prizanju, a koje su oni sami stvorili svojoj državi i gradjanima aju, nego veoma lažljivo optužuju Rusiju. Kad još se setimo novih baza u Evropi, te to sve zajedno liči na pravljenje povoda i klime za napad na Rusiju. I u proizvodjenju takvog rata i drugih ratova postoji enormna glad za novim bogaćenjem npr. vlasnika ratno-industrijskog kompleksa. Da li je širenje NATO-a u Evropi deo najcrnjih psiholoških pritisaka ili pomahnitali neokonervativci stvarno žele rat protiv Rusije?
U takvim neuslovima Rusija ima težak i složen zadatak kako da razne i mnogobrojne potrebe zadovolji na najbolji mogući način.

milovan's picture
milovan 21:57 13.01.2018.

  • +12
Voting is closed.

Било некад, до шада Берлинског зида. Од тада се та права смањују. За 50 година радноци ће поново гинути на барикадама, неби ли стекли права каква су њихови дедови имали.

Драган Ђорђевић's picture
Драган Ђорђевић 12:40 14.01.2018.

  • +7
Voting is closed.

Социјалистичке револуције у Русији , Кини, Југославији и још пуно других су успеле само захваљујући томе што је држава била нападнута споља то јест била је у рату. Остале су успеле захваљујући великој помоћи других социјалистичких држава. Нигде социјализам нису донели радници на барикадама без повољних међународних околности.
Класични социјализам са искључиво државним власништвом никоме више не треба. То је показало искуство. За либерални капитализам важе све критике у овој расправи које не желим да понављам. Надам се да неће бити поново онаквих ратова који су омогућили социјалистичке револуције. Надам се и да најкрупнији банкари и индустријалци неће повести човечанство у нови тоталитаризам орвеловског типа. Део решења се несумњиво налази у Кинеском мешовитом моделу. Али како развластити банкстере на западу или државне структуре на истоку. Како натерати дубоку државу у САД да поштује и сарађује са Трампом? Како натерати руску дубоку државу да прихвати јавност и законитост рада у привреди? Одговоре на ова питања ће донети будућност. Ми можемо добрим решењима допринети највише ако свако од нас буде и остане Човек. Да, са великим Ч. Али то је одувек било и биће најтеже.

zstoja's picture
zstoja 20:54 13.01.2018.

  • +9
Voting is closed.

Po pisanju Indian Ekspresa kineski bivsi kineski zvanicnik Zhang Yansheng kaze da u sledecih 5 do 10 godina Kina moze da bude u deficitu, jer izvoz postaje nestabilan.

mrljavko's picture
mrljavko 11:45 14.01.2018.

  • +6
Voting is closed.

onaj ko se iz nekog razloga doseli u Novi svet, ako imalo razmisli, pukne mu pred ocima, da su sve njihove materijalno socijalne prednosti izgradjene na dubokoj eksploataciji u proslosti i nepostednim ljudskim zrtvama. Oni o tome danas ne pricaju. Kolonijalizam, robovlasnistvo, pa i osvajacki ratovi. Citava baza je sacinjena na osnovu tretmasna nekih kao zivotinja, sa vucu ili otkolj. Ta doktrina stvorila je viskove vrednosti i mit o pameti i baznoj dobroti i uspesnosti kapitalistickih odnosa. Kasnije se ta realnost istorijski zaboravila i presvukla kremom uspesnog drustva. Crnci, indusi, kinezi, imigrantska sirotinja gradila je puteve, zeleznice, brane, hemijska postrojenja i o brojevima nestalih i obogaljenih slabio je ko vodio racuna i napravio stvarne evidencije. Ljudi su u masama kao ptice uletali u obecanu zemlju, u kojoj se zlato kopalo ispitalo, u kojoj se za najmni rad preko nepreglednih prostranstava dobijala korica hleba. Evropa je taj posao obavljala van kuce, veoma cisto svilenim rukavicama, po Africi, Aziji, Maleziji i donosila prosvetu kroz Katolicanstvo, uceci ljude kako se pravilno postaje konj ili magarci za tegljenje, jer su se i tu razliklovali rangovi. Ako ko imalo razmislja onda moze da shvati da se upravo skoro samo kroz nepostednu eksploataciju i zrtve mogu da obezbede neki pomaci unapred. Problem je kada se zrtve naprave a rezultata nema, ali osnovno je da bez zrtava nema napretka. Neka prica sta god ko hoce, da siri demagogije okolo izigravajuci humanistu i dobrotvora punih medenih usta, ali mene ne moze da prevari. Kada mravi prelaze vodu neki moraju da se podave, da bi drugi preko njih presli. To je zakon prirode i nije nikakva ljudska filozofija, jer ljudka filozofija je samo u glavi, a realna priroda ne mora tako da se ponasa. A kada se to shvati, onda je najbolje da zrtve budu neki drugi. Interesuje me kako vi vidite da se taj problem moze prevazici zajedljivi kriticari, ili vi eto oprastate onima koji su istorijski malo zaboravni, ali se strogo borite protiv onih koji bi eto mogli tako nesto da urade u buduce. Njima to svakako po svaku cenu ne smete da dozvolite. Vi pametnice. Vasa je misija Bozja, a kapitalizam je zaist blagodet ljudskog drustva. U tome vam ne protivrecim.

Додај коментар