WASHINGTON POST: На Западу расте „апетит“ за нагодбу са Русијом поводом Сирије

THE FISCAL TIMES: БЕЛА КУЋА ПРЕМА РУСИЈИ ЗАОКРЕЋЕ

ЗА 180 СТЕПЕНИ - СВЕ ПОЧЕЛО У СОЧИЈУ

• Утицајни вашингтонски дневни лист наглашава да је сусрет Обама-Путин до пре неки дан за Вашингтон био незамислив, али да до њега долази захваљујући корацима које је поводом Сирије предузео руски лидер
• Политички коментатор The Fiscal Times Патрик СМИТ: „Пре само пар месеци. министар Ештон Картер је обећао да ће појачати присуство NATO-а близу источних граница Европе и Русије. Исти тај Картер је сада отопио лед и позвао - у складу са инструкцијама Барака Обаме - свог московског колегу Сергеја Шојгуа. Тај моменат све говори“

        НА ЗАПАДУ расте „апетит“ за дијалог са Москвом поводом сиријске кризе, нарочито у светлу прилива избеглица у Европу, пише Washington Post позивајући се на анонимног високог западног дипломату. 

        Председник Русије „није једини коме је потребан овај споразум. Он има времена. Нама је потребнији“, - цитира вашингтонски лист истог дипломату који је још проценио: „Шта год да се догоди у Сирији, Русија ће, вероватно, у томе учествовати“. 

        Washington Post наглашава да ће се Владимир Путин, који ће у понедељак говорити на Генералној скупштини УН, изјаснити против санкција које су увеле Сједињене Америчке Државе, и усредсредити се на сиријску кризу и растућу претњу тероризма.

        То ће бити први говор Путина у последњих десет година са трибине УН.

        Што се тиче сусрета руског лидера са Бараком Обамом, он се чинио „незамисливим“ пре само неколико недеља. Шефови двеју држава су последњи пут разговарали преко телефона у јулу, после потписивања споразума у вези нуклеарног проблема Ирана. Пре тога су кратко разговарали у Француској у јуну 2014. и на економском самиту у Аустралији у новембру.

        Обама је отказао билатерални самит са Владимиром Путином 2013. године због тога што је Русија дала уточиште бившем сараднику NSA Едварду Сноудену, подсећа Washington Post.

        Овог пута су кораци које је предузела Русија поводом Сирије подстакли америчког лидера на сусрет са председником РФ, пише овај лист.  

        Најтеже питање које дели Русију и Запад у сиријској кризи јесте будућност председника Сирије Башара Асада, пише Washington Post, цитирајући изјаву Марије Захарове, портпаролке Министарства иностраних послова РФ, да Русија не брани персонално Асада већ „државност Сирије“.

Марија Захарова

        Белој кући је било потребно мање од једне недеље да свој „сиријски курс“ заокрене за 180 степени и укључи се у разматрање нове војне иницијативе Москве у борби против Исламске државе у Сирији, пише политички коментатор и публициста Патрик Смит за лист The Fiscal Times.

        Преседан „окретања према Русији“ се већ догодио у историји руско-америчких односа - довољно је да се сетимо недавних седмочасовних преговора шефа Стејт департмана САД-а Џона Керија са председником Русије Владимиром Путином и шефом руске дипломатије Сергејом Лавровим, подсећа исти новинар.  

        Према информацијама Смитовог неименованог саговорника из руског естаблишмента, разговор двојице лидера у Сочију са 80% времена био је посвећен проблему политике на Блиском Истоку и тек пред крај тешких преговора разматрала се ситуација у Украјини и Ирану. 

        Амерички новинар сматра да скорашњи преговори шефова Министарства одбране Русије и Пентагона Сергеја Шојгуа и Ештона Картера нису ништа друго но наставак „сочинских сусрета“, што показује да Сједињене Државе поново разматрају своју стратегију на Блиском Истоку у пољу даље координације са Москвом. 

        „Пре само пар месеци, министар Картер обећао је да ће појачати присуство NATO-а близу источних граница Европе и Русије. Исти тај Картер је сада отопио лед и позвао - у складу са инструкцијама Обаме - свог московског колегу Сергеја Шојгуа. Тај моменат све говори“, - сматра аналитичар. 

        Променила се и реторика Беле куће према режиму сиријског председника Башара Асада: ако је за САД раније постојала само једна формулација „Асад мора да оде“, сада Џон Кери већ допушта да ће председник Сирије „остати на неко време“ и да ће криза бити регулисана без смене режима, додаје Патрик Смит. У Белој кући су схватили да главну претњу на Блиском Истоку - Исламску државу - немогуће је уклонити без учешћа Русије. На тај начин су дипломате унутар подељеног спољнополитичког блока администрације Обаме однеле превагу над милитаристима, чија стратегија није довела до деескалације сиријске кризе, већ, напротив, до јачања позиција радикалних исламиста. Уз то, Американци су потрошили преко 500 милиона долара.