Врх САД је још под таквом контролом неоконзервативаца да је се Трамп неће скоро ослободити

У МАРТУ 2016. СУ ОТВОРЕНИМ ПИСМОМ УПОЗОРАВАЛИ АМЕРИКАНЦЕ ДА НЕ ГЛАСАЈУ ЗА ТРАМПА

• Коришћење силе ради наметања америчких вредности - један је од кључних принципа америчког неоконзервативизма. Врхунац утицаја неоконзервативаца био је за време владавине Џорџа Буша-млађег. Међутим, њихов курс је оствариван и у време председниковања Барака Обаме
• Министар одбране Џејмс Матис и саветник за националну безбедност Херберт Макмастер имају тесне неформалне контакте са водећим неоконзервативцима из тима Буша-млађег - Полом Вулфовицем и Вилијамом Кристолом
• Анализа првих 100 дана владавине Доналда показује да се он у спољној политици држи „дневног реда“ неоконзервативаца: повећање војних расхода и коришћење фактора силе. Трамп најодлучније иступа за повећавање војних расхода и модернизацију армије
• Пуна контрола неоконзервативаца над Конгресом САД и председничком администрацијом, заједно са постојањем моћних лобистичких структура са целим „фабрикама мисли“, не остављају наду да ће доћи до брзог побољшања америчко-руских односа, у сваком случају - не у средњорочној перспективи

Пише: Константин БЛОХИН, Руски институт за стратешка истраживања

        ПРОМЕНА спољнополитичке реторике Доналда Трампа - у поређењу са његовим предизборним обећањима - објашњава се озбиљним утицајем на његов спољни курс америчких неоконзервативаца.

        То је политичка и међустраначка група која се формирала још у време Хладног рата.

        Спољнополитичка концепција неоконзервативаца базира се на америчком глобалном лидерству, парадигми која подразумева да САД по целом свету намећу идеале либералне демократије, реализујући притом стратегију „унилатеризма“ при достизању глобалних циљева. У ово је укључено и прекрајање Великог Блиског Истока.

        Коришћење силе ради наметања америчких вредности - други је кључни симптом америчког неоконзервативизма.

        Врхунац утицаја неоконзервативаца био је за време владавине Џорџа Буша-млађег. Међутим, њихов курс је оствариван и у време председниковања Барака Обаме.

        Избор за председника САД Доналда Трампа, који је прогласио у кампањи одустајање од мешања у унутрашње ствари суверених држава и побољшавање односа са Русијом, наишао је на негативну реакцију у неоконзервативним круговима.

        Неоконзервативци су се још у марте 2016. године обратили америчкој јавности отвореним писмом са критиком на Трампов рачун. Потписали су се водећи теоретичари неоконзервативизма, прогласивши за циљ онемогућавање Трампа да дође на власт.

        Процес сенатских слушања - кроз који су морали да прођу сви које је Трамп предлагао на државне функције - на очигледан начин је показао да се Конгрес САД у потпуности налази под контролом неоконзервативаца.

        Управо они су инсистирали да се из Трамповог тима уклони Мајкл Флин, поборник побољшавања односа са Русијом.

        Истовремено су неоконзервативци из администрације Буша-млађег, бивша државна секретарка Кондолиза Рајс и министар одбране Роберт Гејтс, активно подржали кандидатуру Рекса Тилерсона за шефа америчке дипломатије.

        Министар одбране Џејмс Матис и саветник за националну безбедност Херберт Макмастер имају тесне неформалне контакте са водећим неоконзервативцима из тима Буша-млађег - Полом Вулфовицем и Вилијамом Кристолом.

        Кадровску основицу администрације Доналда Трампа чине помоћници и сарадници из администрације Буша-млађег.

        Зет шефа Беле куће - Џаред Кушнер - идејно-политички је у својој заштити интереса Израела близак неоконзервативцима.

        Утицај неоконзервативаца на разраду спољне политике САД испољава се и преко деловања бројних „фабрика мисли“ које су кадровска резерва власти, а обезбеђују јој и експертске оцене спољнополитичких решења.

        Посебно место у томе припада Америчком институту за предузетништво.

        Џон Болтон, који је био представник САД у Савету безбедности УН у време Џорџа Буша-млађег, једно време је фигурирао као кандидат за шефа Стејт департмана, а потом за Трамповог саветника за националну безбедност. Међутим, потом је његова кандидатура била одбачена.

        Болтон је, иначе, да би убацивао своје људе у структуре власти САД - а да би они реализовали идеал Роналда Регана „До мира преко силе“ - створио сопствену организацију JohnBoltonpac.

        А он и његова организација подржавали су кандидате попут Џона Мекејна, Лиз Чејни (кћерка Дика Чејнија), Марка Рубиа (његов предизборни слоган „A New American Century“ веома је близак „фабрици мисли“ - „A Project for a new American Сentury“ коју су створили неоконзервативни теоретичари Вилијем Кристол и Роберт Каган).

         Неформална мрежа неоконзервативних организација већ је развијена инфраструктура за вршење притиска на америчку власт.

         Анализа првих 100 дана владавине Доналда показује да се он у спољној политици држи „дневног реда“ неоконзервативаца: повећање војних расхода и коришћење фактора силе.

         Трамп најодлучније иступа за повећавање војних расхода и модернизацију армије.

         Неоконзервативи сенатор Линдси Грејем подржао је ракетни удар по владиним трупама Сирији, као и Трампову намеру да силом реши проблем ракетно-нуклеарног проблема који представља Северна Кореја.

         Трампова политика се нашироко дискутује у неоконзервативнима круговима. Води се и на страницама листова The Washington Post и New York Times.

         Бивши председник Светске банке, Пол Вулфовиц, нада се да ће Трамп поводом Русије направити заокрет којим ће сачувати „вредности“ неоконзервативне спољне политике која је усмерена на наметање силом идеала либералне демократије.

          Трампов курс подржава познати у америчкој елити политички коментатор Чарлс Краутхамер, али зато војни стратег Макс Бут указује на Трампову некомпетентност и оптужује га за симпатије према Русији и њеном председнику Владимиру Путину.

          Курс неоконзервативаца према Трамповој спољној политици зависиће убудуће од тога колико ће оно што председник САД чини бити у складу са неоконзервативним вредностима.

          Пуна контрола неоконзервативаца над Конгресом САД, председничком администрацијом, заједно са постојањем моћних лобистичких структура са целим „фабрикама мисли“, не остављају наду да ће доћи до брзог побољшања америчко-руских односа, у сваком случају - не у средњорочној перспективи.