Вашингтонска бирократија пружа Трампу отпор без преседана

НА ЗАПАДУ ЈЕ У ТОКУ БЕСКОМПРОМИСНА И ОЧАЈНИЧКА УНУТРАШЊА БОРБА

Сцена са демонстрација против Трампа у Албукеркију

• Службеници Стејт департмана, многи представници обавештајних служби и чак особље Беле куће учествују у практично отвореном саботирању рада председничке администрације
• Са обе стране полицијских кордона Американци све више причају о могућем општенационалном сукобу. Спомиње се и фраза „грађански рат“
• Ако не рачунамо беспомоћни и апсурдни демарш Обаме уочи Нове године, према Русији се у току протекла четири месеца из САД не предузимају никакви озбиљни непријатељски кораци.
• Русија је на освојеним геополитичким територијама фактички препуштена сама себи. Глобални притисак је попустио - сви су се окренули борби против Трампа и Ле Пен

Пише: Дмитриј ДРОБЊИЦКИ

        ДАНАС се са друге стране Атлантског океана одвија политичка борба која се по својој усијаности не може ни са чим упоредити у протеклих сто година. Медији, либерални активисти и вашингтонска бирократија пружају новој администрацији Беле куће отпор без преседана.

        Америчка мејнстрим штампа сваки дан не само критикује, већ и вређа и куди председника - тако су писали на страницама штампаних медија само о Линколну уочи грађанског рата. Чак и блаже...

        Против Трампа је био организован мега светски женски протест који је постао својеврсна смотра снага „либералне улице“ и проба за организационе таленте НВО и њихове спонзоре.

        Нису заостајале ни присталице новог председника. И оне су изашле на улице и уследили су први сукоби између оних који сматрају трагедијом оно што се догодило 8. новембра на бирачким местима, и оних који су спремни да славе тај датум као нови дан америчке независности.

        Са обе стране полицијских кордона Американци све више причају о могућем општенационалном сукобу. Спомиње се и „грађански рат“.

        Службеници Стејт департмана, многи представници обавештајних служби и чак особље Беле куће учествују у практично отвореном саботирању рада председничке администрације.

        Бирократе, медији и чак судови у либералним окрузима стално испробавају комбинације за опструирање рада Трампа и његових сарадника, као и њихово приказивање у не баш привлачном светлу.

        Људи Великог Доналда су под сталном „ватром“ у вези са такозваним „руском везом“.

        Саветник за националну безбедност Мајкл Флин био је принуђен да да оставку, иако није урадио ништа нелегално или противзаконито.

        Сада се исто тражи од главног тужиоца САД Џефа Сешнса.

        Противници Трампа одавно не крију своје планове да избаце из Трамповог окружења његове најближе сараднике - једног по једног, паралишући на тај начин рад владе.

        Британска опозиција - углавном у лицу Лабуристичке партије и либерал-демократа који су стали на њихову страну - свим снагама покушава да блокира посету Доналда Трампа Великој Британији. Тобоже, „овом фашисти“ није место у њиховој земљи. При чему се реч „фашиста“ и директно поређење са Хитлером чују у Доњем дому британског парламента сваки пут када се говори о америчком председнику.

        Британски парламентарци су прво очитали буквицу министру спољних послова Борису Џонсону, а затим и премијер-министру Терези Меј. Обоје су бранили своју позицију доста сигурно, међутим, можемо само да претпоставимо какве ће уличне акције организовати либералне силе у Лондону када амерички авион број један слети на британску писту.

        Све се ово догађа, упркос томе што је и сама Велика Британија, чији су се бирачи „дрзнули“ да гласају за излазак из уједињене Европе, изложена љутој критици и дискриминаторским методама од стране континенталних политичара.

        Евробирократе, које су прогласиле Доналда Трампа „егзистенцијалном претњом ЕУ“, чине све да поданици Њеног Величанства зажале што су у јуну 2016-те одлучили да се реше њихове власти. Зато Европска комисија планира да испостави Лондону рачун на 60 милијарди евра за излазак из Европске Уније.

        Битке на политичком пољу се увелико одвијају и у Француској где ће се крајем априла одржати председнички избори. Вођи Националног фронта Марин Ле Пен су недавно одузели посланички имунитет који је уживала као посланик Европског парламента, а кућа републиканца Франсоа Фијона је претресана.

Франсоа Фијон

        Читава ова страначко-полицијска делатност следи само један циљ - да катапултира заједничког кандидата естаблишмента који ће бити лојалан Бриселу и генерално глобалистичкој елити. За таквог кандидата је највероватније одабран бивши социјалиста, лидер новопеченог покрета „Напред!“ („En marche!“ - очигледно копирање Обамине пароле из 2012. „Forward!“) Емануел Макрон.

        Лист The Economist је објавио редакцијски уводник са насловом „Наредна француска револуција“ уз поднаслов „Гласање које може да подели ЕУ“. Уз, у принципу, објективну процену узрока политичке кризе у Петој Републици, редакција на крају чланка закључује:

        „Победа Макрона би показала да либерализам још увек нешто значи за Европљане. Пак, победа Ле Пен учиниће Француску сиромашнијом, изолованом и небезбедном. Ако госпођа Ле Пен изведе Француску из ЕУ, то ће изазвати финансијску кризу и подриће унију која је без обзира на све њене мане током шест деценија била основа мира и напретка Европе. Владимир Путин ће бити задовољан. Није случајно што је Ле Пен од руске банке добила позамашан кредит, а на Макронову организацију је извршено преко 4 хиљаде хакерских напада“.

        Значи, поново „злочести руски хакери“ и „руски траг“.

        Као и у Америци, сви разговори о Русији се воде искључиво у макартистичком кључу: ако си антиглобалиста, ако ниси либерал - значи да си агент Кремља.

        Многи руски стручњаци су толико читали, слушали а затим и коментарисали сличне изјаве да су, изгледа, дошли до закључка: кључно питање тектонских политичких промена на Западу је -питање Русије. Исто као што су у вицу један врач и синоптичар дошли до закључка да је главно зимско питање - питање дрва за ложење.

        Разуме се, није могло а да се не примети да су скоро сви лидери-антиглобалисти уз различити степен сигурности и другачијим редоследом залагали за успостављање конструктивних односа са Русијом.

        Природно је за политичаре да виде будућност Запада као свет суверених и културно јединствених националних држава. Евроатлантско обуздавање Москве чини им се као део глобалне диктатуре, док добросуседске односе са Русијом они сматрају сасвим нормалним стањем.

        Међу руским политичким стручњацима данас се осећа неко, мени неразумљиво, разочарање у америчку и европску тематику.

        Зато што се за сада не назире никакав грандиозан договор између Трампа и Путина, ништа се генерално не догађа и ситуација у свету се не мења.

        Да је руска стручна јавност од самог почетка (а требало је почети од 2014. ако не и од 2009. године) методично проучавала „графичке приказе“ или да је бар с времена на време „причала са духовима“, већ бисмо изградили неколико успешних стратегија у условима великих промена.

        Не би постојале илузије да је отопљавање руско-америчких односа неминовни и једини битан резултат у тој непомирљивој и очајничкој борби, која се тренутно одвија на Западу.

        Није касно извести правилне закључке.

        Ако их одмах пошаљемо да се баце на посао, онда ће моћи да изграде целовиту и релативно тачну слику онога што ће се десити у најскоријој будућности.

        Много тога се у спољној политици и националној свести већ променило.

        Ако не рачунамо беспомоћни и апсурдни демарш Обаме уочи Нове године, према Русији се у току протекла четири месеца из САД не предузимају никакви озбиљни непријатељски кораци.

        Русија је на освојеним геополитичким територијама фактички препуштена сама себи. Глобални притисак је попустио - сви су се окренули борби против Трампа и Ле Пен.

        И у нашем сопственом схватању света у протеклих годину и по дана догодили су се видљиви помаци.

        Доналду Џону Трампу можемо само да захвалимо макар на томе што је за нас (као и за читав свет) спровео показну дијагностику западне демократије.