Украјински Мираш Дедејић затражио од САД оружје и Мекејну дао орден своје квазицркве

ПРИЗНАО ДА ЈЕ „САРАЂИВАО СА КГБ“, ОДМЕТНУО СЕ

НАКОН ШТО НИЈЕ БИО ИЗАБРАН ЗА ПОГЛАВАРА РПЦ

Михаил Денисенко

• Није био изабран за наследника патријарха Пимена због свог „немонашког начина живота“. Шушкало се, наиме, да има најмање троје деце. А неки су му замерали и да се превише око свог избора договарао са врхом КПСС и КГБ

        УКРАЈИНСКИ Мираш Дедејић зове се Михаил Денисенко (85). Своју „цркву“ зове Украјинском православном црквом, а себе  - њеним „патријархом Филаретом“.

        У православном свету „филаретовце“, наравно, нико не признаје, али самозванца Филарета зато обожавају сви украјински Ђукановићи и ђукановићевци. Али, не само они него и њихови покровитељи и наредбодавци са Запада.

        Филарет је био међу позванима на Обамин Молитвени доручак, а боравак у Вашингтону је искористио да јавно замоли САД да Украјини почну да испоручују оружје.

         „Молимо Америку да одржи обећање које нам је дала“ - изговорио је, уместо позива на мир који би се очекивали од човека у мантији.

        Нешто касније је - да све буде на свом месту и да неко можда не би био у заблуди - уручио „Орден Светог кнеза Владимира I степена“ познатом америчком јастребу и русофобу Џону Мекејну.

        То је, наравно, „орден“ његове „цркве“.

        Филарету није сметало ни што је Мекејн пре три дана отворено рекао: „Морамо Украјину наоружати. Савременим наоружањем. Да смо им на време дали неопходно оружје - не би морали да користе касетне бомбе. У томе што су их користили има и наше, америчке кривице“.

        Филарет је 2012. признао да је „сарађивао са КГБ“.

        У мају 1990. - након смрти поглавара РПЦ Пимена - сматран је главним кандидатом за његовог наследника. Међутим, већину гласова добио је митрополит Лењинградски и Новгородски који као патријарх понео црквено име Алексиј II.

        Није прошао због свог „немонашког начина живота“. Шушкало се, наиме, да има најмање троје деце. А неки су му замерали и да се превише око свог избора договарао са врхом КПСС  и КГБ.

        Овај пораз није могао да прежали. Чим се распао СССР., почео је - уз подршку првог председника независне Украјине Леонида Кравчука - да тражи потпуну црквену самосталност.

        Није је добио, па је 1995. формирао „Украјинску православну цркву“, а себе почео да назива „Патријархом Кијевским и целе Руси“.

        Тврдио је и тврди да има 7 милиона верника.

        Руска православна црква га је 1997. дефинитивно изопштила из цркве и анатемисала.