Украјинска држава не постоји, добро би било да се обале Дњепра раздвоје

А ШИРОКОУСТОМ БОКСЕРУ КЛИЧКУ НЕ ДА МИРА ПРИМЕР АРНОЛДА ШВАРЦЕНЕГЕРА

• Гурајући се упорно на „евромајдан” гомила од више хиљада илуструје тужну чињеницу – украјинска држава не постоји
• Земља Украјина постоји, постоји Дњепар, пејзажи, језик (диван, песнички), постоји, Историја постоји, крвава, трагична, постоје лица Историје – хетмани, Мазепа, Хмељницки, постоје историјски Степан Бандера, или Петљура, или Махно 
• А ето, испоставља се, да све набројано за државност није довољно – нема јединства, нема целовитости територије
• На „евромајдану” не гледамо државу већ на брзину пришивене територије, чији се источни и јужни део залажу за стапање са источним суседом, а западни – са западним. Хајде, одмах се разводите, зашто одуговлачити...

Пише: Едуард ЛИМОНОВ, писац и политичар (Москва)

У КИЈЕВУ је извесно затишје.

„Беркут” и унутрашње снаге удаљиле су се од барикада и дале слободу деловања онима који протестују.

У центру на Мајдану независности и на скверу поред Врховне око пет хиљада људи поправља оштећене барикаде, од којих су неке високе и до 5 метара. 

Током тих радова појављују се префињене иновације. Први пут у свом животу чуо сам за вреће са снегом, које, како се испоставило, користе као грађевински материјал за градњу барикада.

Прича се да се око такве гомиле људи шири смрад, заудара на мокраћу, на киселу и загорелу храну, да кувају козачки боршч. Пију ли или не пију алкохол, враг би га знао, вероватно пију, како би по мразу без њега. Ја не осуђујем, ја описујем слику.

Некакав логор. Разни гласови, граја. Као мрави, сви нешто довлаче, неко металне шипке, неко канап.

Неуморна певачица Руслана са сцене Мајдана извештава да долазе појачања.

         Сигла су два аутобуса из градића Коломе из Иваново-Франковске области. Очигледно да је то мали град, јер читава област има око 200.000 становника.

         Дошло је пет аутобуса из Волињске области Западне или Захiдне Украјине.

         Путују појачања из Житомира.

         Ради путовања у Кијев у Ужгороду је проглашена мобилизација.

         То је такође Захiдна, Западна Украјина.

         Она се историјски формирала под утицајем западних суседа: непријатељске и надмене Пољске, Аустроугарске, Румуније.

         Тамо је народ прост, може се рећи сељани. То су пољопривредни крајеви, тамо су шуме и управо тамо, одмах после рата, деловала је Украјинска устаничка армија, у свакодневном говору – бандеровци.

         Тако, ето, бандеровци, њихови потомци путују у Кијев, у централни регион.

         Они у Кијеву имају савезнике – либералну буржоазију.  

         Они, чак нису ни бандеровци, него као и код нас, у Русији -  либерална буржоазија своју Отаџбину види у Западу.

         Са бандеровцима је компликованије, они нису толико прозападни, убијали су Пољаке као и Немце, отели им Лавов, али су потпуно антируски и то их чини прозападним.

         Срушили су споменик Лењину из злобе, као симбол Русије, а не у наступу антикомунизма.

         Две трећине територије Украјине су области лево од обале Дњепра - Харковска, Доњецка, Дњепропетровска, Луганска и друге, као и јужне, Одеска, Николајевска и Крим. Те области су формиране под утицајем источног суседа – Русије.

         Део њих је, заправо, и био тело и крв Русије, као што су Крим и Одеска и Николајевска област или рударски Донбас.

         Две трећине становништва, две трећине индустријске производње припада уделу тих проруских области. Тамо је и значајан део руског становништва.

         Шта сад гледамо?

         Користећи неспретну економску игру председника Јануковича (он је фактички ставио земљу на лицитацију, ко да више), демагози и лакрдијаши, три самозвана лидера „евромајдана”: Тјагнибок (западњак, националиста и антисемита), Јацењук (заменик Јулије Тимошенко, представља либералну кијевску буржоазију) и широкоусти боксер Кличко (овоме највероватније не да мира пример Великог Арнија, Арнолда Шварценегера, који је направио сјајну каријеру), започели су „евромајдан”. 

         Устанак модерног типа за улазак у Европу.

         Јанукович ништа од тога није предвидео, он се једноставно цењкао, ко ће дати више помоћи.

         А три тиквана претворила су неспретни маневар Јануковича у проблем.

         Они су рекли - „у Европу!”, зато што се Јанукович приклања узимању новца од Русије.

         То је као у вицу о Бродском, једном су га, наводно, питали: „Јосифе Александровичу, да ли сте ви за колхоз или против колхоза?”. Кажу да је на то Бродски питао: „А је ли Јевтушенко за или против колхоза?” – „Јевтушенко је против”. „Па, онда сам ја за!” – узвикнуо је Бродски из вица.

         Али, не само из тог једног разлога.

         Западњак и наследник УПА, Тјагнибок, има наследно непријатељство према Русији.

         Конјукнтуриста, либерал и технократа, слабашни цвикераш Јацењук (узгред, он је пореклом такође из западне Украјине) има класну одбојност према Русији.

         Што се тиче Кличка – широкоусти боксер је једини од њих тројице којег, као популарног спортисту, није одбацивала Источна Украјина. Уосталом, Кличко је професионално повезан са Западом, дуги низ година живео је и тренирао у Немачкој.

         И ето, из проблема економије испливао је и на Мајдану се сукобљава основни, трагични проблем Украјине.

         Гурајући се упорно на „евромајдан” гомила од више хиљада илуструје тужну чињеницу – украјинска држава не постоји.

         Земља Украјина постоји, постоји Дњепар, пејзажи, језик (диван, песнички), постоји, Историја постоји, крвава, трагична, постоје лица Историје – хетмани, Мазепа, Хмељницки, постоје историјски Степан Бандера, или Петљура, или Махно. 

         А ето, испоставља се, да све набројано за државност није довољно.

         Будући да је државност – резултат историјски формиране целовитости и јединствености.

         Целовитости нема, јединствености нема.

         Јуче сам имао прилике да видим како се боду роговима на Мајдану, на великом екрану. Призор је величанствен, као да гледамо Полтавску битку, само без убистава. Ритају се хиљаде. Над Мајданом се опоро шири зној, заједно са псовкама. Епски ликови награђују епске противнике ударцима и модрицама.

         Познате ћубе очигледно бесне. Певачица Руслана пева.

         У ствари, ситуација је понижавајућа за Украјину. Није модерна. Некаква средњевековна.

         Потврђује да не гледамо државу већ на брзину пришивене територије, чији се источни и јужни део залажу за стапање са источним суседом, а западни – са западним.

         Хајде, одмах се разводите, зашто одуговлачити...

         Превела

       Ксенија Трајковић