Украјина постаје друштво у којем ће доминирати нацистички дресирани мајмуни
ЈЕДАН УКРАЈИНСКИ ФУНКЦИОНЕР ТРАЖИ УВОЂЕЊЕ ДИКТАТУРЕ У ЗЕМЉИ,
А ДРУГИ - ТОТАЛИТАРИЗМА
- Украјина више није у стању да себе замишља као не-националистичку, не-бандеровску, не-диктаторску и не-тоталитарну
- По улицама украјинских градова се под црно-црвеним заставама крећу колоне унификованих индивидуа са свешћу дресираних мајмуна. Они се - уз помоћ палица и пиштоља - већ намећу украјинском друштву као господари. Они још нису државна власт, али али су већ - главна сила државне власти
- Ако Украјина и има неку будућност после Петра Порошенка - онда је она потпуно тоталитарна. У њој ће унификовани индивидууми са свешћу дресираних мајмуна градити „Украјину за Украјинце“ који ће у своју „светлу будућност“ ићи у колонама под конац и на звиждук великог вође, док ће се хорски орити „Слава Украјини! Херојима слава!“
Пише: Андреј ВАЏРА
ОВИХ дана је заменик украјинског министра за „окупиране територије и расељена лица“ - Георгиј Тука - објавио да у његовој земљи треба увести диктатуру.
Рекао је то телеканалу NewsOne. Притом је изнео и тврдњу: „Демократија није подесна за управљање стадом. За градњу слободног, развијеног демократског друштва неопходне су оштре мере принуде“.
Другим речима, Тука је уверен да „украјинског мајмуна“ - да би постао човек - треба тући батином.
У децембру 2016-те је са сличним предлогом иступио Иља Кива, бивши шеф одељења за борбу против нарко-криминала који је тренутно саветник министра унутрашњих послова Украјине.
„Нама је данас, на жалост, потребан тоталитарни режим да бисмо могли да заведемо ред у држави. Само тако можемо доћи до правне државе“.
Ево, овако актери „револуције достојанства“, односно државног преврата из 2014-те, они који су тврдили да је власт коју су рушили газила достојанство својих грађана, сада отворено траже да се Украјина претвори у тоталитарну диктатуру која ће Украјинце тући штапом државне репресије као дивље мајмуне. Јер, то је тобоже једини начин да постану достојни људи у достојном друштву.
Значи ли ово да су диктатура и тоталитаризам - главни инструменти за успостављање у Украјини слободног друштва и развијене демократије? Да ли је Мајдан био неопходан за успостављање диктатуре и тоталитаризма?
Георгиј Тука
Али, поставимо питање: има ли у Украјини неке друге идеологије осим идеологије украјинског национализма? Зар децу у украјинским школама већ годинама не уче поједностављеном мишљењу у стилу „Слава Украјини! Херојима слава!“?
Уосталом, зар рат у Донбасу није покушај физичког уништавања оних који су устали против државног преврата из 2014-те у Кијеву, оних који не признају идеологију украјинског национализма и ко није сагласан са постмајданском влашћу?
Одговори на ова питања већ су изашли на украјинске улице.
Док представници кијевског режима јавно размишљају о неопходности тоталитаризма - по улицама украјинских градова под црно-црвеним заставама се крећу колоне унификованих индивидуа са свешћу дресираних мајмуна. Они се - уз помоћ палица и пиштоља - већ намећу украјинском друштву као господари.
Они још нису државна власт, али су већ - главна сила државне власти.
Међутим, ни то није најважније.
Најважније је то што су управо ти унификовани индивидууми са свешћу дресираних мајмуна једина реална алтернатива садашњој владајућој клики у Кијеву која исисава последње из украјинских грађана претворених у послушно стадо.
Свака друга алтернатива индивидуумима са унификованом свешћу мајмуна већ је уништена. Помисао на било какву другу алтернативу садашњој власти - која не би била нацистичка - у Украјини је већ сама по себи злочин.
Украјина више није у стању да себе замишља као не-националистичку, не-бандеровску, не-диктаторску и не-тоталитарну.
Зато: ако Украјина каква је данас и има неку будућност после Петра Порошенка - онда је она потпуно тоталитарна. У њој ће унификовани индивидууми са свешћу дресираних мајмуна на клизавом фундаменту хетакомби градити „Украјину за Украјинце“ који ће у своју „светлу будућност“ ићи у колонама „под конац“ и на звиждук великог вође, док ће се хорски орити „Слава Украјини! Херојима слава!“.